Стеван Милосављевић
| Стеван Милосављевић | |
|---|---|
 Др Стеван Милосављевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. децембар 1827. |
| Место рођења | Београд,  Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 13. фебруар 1879. (51 год.) |
| Место смрти | Беч,  Аустроугарска |
| Националност | Србин |
| Научни рад | |
| Поље | Медицина |
| Начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих послова од 1859 до 1879. године | |
Др Стеван Милосављевић (Београд, 18. децембар 1827 — 13. фебруар 1879, Беч) био је доктор медицине и хирургије, први Србин начелник здравствене службе и први држављанин Србије који је постао доктор медицине.
Биографија[уреди | уреди извор]
Др Стеван Милосављевић рођен је у Београду 18. децембра 1827. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду.[1] Почетком 1850. године одлази у Париз као државни стипендиста на студије медицине.[2] Студије медицине завршава у Паризу након пет година, тачније 18. априла 1855. године. Тадашње Министарство за јавну наставу додељује диплому Стевану Милосављевићу, којом га проглашaва за доктора медицине.[2]
Живот и рад[уреди | уреди извор]
По завршетку школовања враћа се у Србију, где постаје лекар. Као општински и приватни лекар у Београду радио је све до 1859. године, када је указом Милоша Обреновића од 1. априла 1859. године постављен за начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих послова. Стеван Милосављевић је организатор и творац многих санитетских одредби у санитарној служби.[3] Тако су донета:
- Правила за калемљење богиња,
- Височајше решење да се установи Лабораторија у Санитетском одељку и звање хемика,
- Височајше решење о дужностима окружних лекара,
- Височајше решење, да за сиромашне болеснике плаћају општине трошкове око лечења,
- Височајше решење, да се сиромасима, чиновницима, свешзтеницима, служитељима и ђацима издају бесплатно феде личности,
- Решење о плати окружних физикуса,
- Закон о подизању и устројству болница,
- Закон за апотеке и апотекареи за држање и продавање лекова и отрова.
На дужности начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих послова био је до 1879. године.
Почетком 1878. године здравствено стање му се погоршало. Априла исте године одлази у Швајцарску ради лечења и опоравка. Након пар месеци одлази у Беч ради поновног лечења. Стање му се доста погоршало и умире 13. фебруара у Бечу, у наручју својих сестара.[4] Сахрањен је у Београду 21. фебруара 1879. године.
Стеван Милосављевић je 1870. године биран за одборника општине Београд, а 1873. године изабран је за владиног посланика у Народној скупштини Србије.[5] Активно је учествовао у доношењу закона и расправама о значајним питањима у тим телима.
Стеван Милосављевић учествовао је на међународном лекарском конгресу у Бечу 1872. и 1874. године.
Породица[уреди | уреди извор]
Отац Лазар Милосављевић трговац (магазаџија) родом из Софије, мајка Симка (девојачко Стефановић) из Београда. Сестре Магдалена и Савка.
Његова сестра, Савка Панић, у жељи да сачува успомену на брата, основала је Задужбину др Стеве Милосављевића, првог српског начелника санитета и завештала Српском лекарском друштву своју имовину.[6] Сврха завештања је било подизање Лекарског дома, што је и остварено 1932. године.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Дом Српског лекарског друштва у Београду, задужбина др Стевана Милосављевића -
Др Стеван Милосављевић
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Чоловић, Радоје. „800 година српске медицине и 140 година Српског лекарског друштва”. Растко. Приступљено 27. 11. 2019.
- ^ а б Др Стева Милосављевић рођен 1827 + 1879 : са сликом покојника. Београд : Штампарија Н. Стефановића и Друга, 1879. стр. 9.
- ^ Шездесет година плодног рада Српског лекарског друштва, Правда од 06.05.1932, година XXVIII, број 127, стр.3
- ^ Др Стева Милосављевић рођен 1827 + 1879 : са сликом покојника. Београд : Штампарија Н. Стефановића и Друга, 1879. стр. 23.
- ^ Милановић, Милена. Познати српски лекари : биографски лексикон. Београд ; Торонто. 2005.: Београд : Војна штампарија. стр. 518. ISBN 86-906569-0-1.
- ^ Стевановић, Драгољуб. „Поклањали имања да лече друге”. Политика. Приступљено 27. 11. 2019.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Читуља: Др. Стева Милосављевић. Српске новине 1879 Март 18; XLVII(62):290.
- Комеморативна седница С. Л. Д. У спомен пок. Др. Стеве Милосављевића и пок. СавкеПанић. Srp Arh Celok Lek 1939; 41 (10—11): 487 – 491.