Стеван Стојановић Мокрањац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Стојановић Мокрањац

Мокрањчев портрет (аутор: Урош Предић)
Мокрањчев портрет (аутор: Урош Предић)

Информације
Датум рођења 9. јануар 1856.
Место рођења Неготин (Османско царство)
Датум смрти 28. септембар 1914.
Место смрти Скопље (Краљевина Србија)
Дела

Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856Скопље, 28. септембар 1914) је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.

Биографија[уреди]

Кућа Стевана Стојановића Мокрањца

Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва. Уз помоћ Друштва, 1879. године отишао је на музичке студије у Минхен, код Ј. Рајнберга. Привремено је прекинуо студије 1883, али их је наставио 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.

Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић, а 1887. године диригент Београдског певачког друштва. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данашње име „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.

Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).

Биста Стевана Мокрањца на Калимегдану

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...

Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније.

Умро је 28. септембра 1914. у Скопљу.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :