Стематографија II

За другa значења, погледајте страницу Стематографија (вишезначна одредница).

Стематографија
Прва страна Жефаровићевог дјела
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Стематография. Изображение оружий илирических
Аутор	Христофор Жефаровић
Земља	Хабсбуршка монархија
Језик	славеносрпски
Жанр	хералдика са историјом
Издавање
Датум	1741.
Превод
Преводилац	Грбословље. Приказ илирских грбова (илирског оружја)

Стематографија II, позната под пуним називом „Стематография, Изображение оружий илирических” (превод: Грбословље, Приказ илирских грбова), је бакрорезна књига хералдичког садржаја коју су, на основу претходног издања „Стематографија” комплетирао, превео и додатно илустровао Христофор Жефаровић, уз помоћ Томаса Месмера, штампана у Бечу 1741. године.

Историјат објаве

Четрдесет година након првобитног бечког издања, монах Христофор Жефаровић, је објединио и превео књигу Стематографија, Павла Ритера Витезовића, За разлику од Витезовићевог издања, које је било на латинском језику, Жефаровић је књигу превео на славеносрпски језик, по налогу српског патријарха Арсенија IV Јовановића. Бакрорезе грбова израдио је млади бечки умјетник Томас Месмер. Према ријечима Ива Банца, ово издање је имало снажан утицај на развој хералдике у Бугарској, Србији и Румунији. Књига се такође сматра првом „српском књигом“ објављеном у 18. вијеку.

Званичној аустријској политици одговарала је Витезовићева Stemmatographia у којој су били заступљени грбови земаља и покрајина - тада једним дијелом у оквиру Османског царства - које би Аустрија могла припојити након протјеривања Турака са Балкана, па је из истог разлога подржала и Жефаровићево дјело.

Српском патријарху Арсенију IV Јовановићу Шакабенти била је позната Витезовићева књига и идеја о уједињењу Хрвата, Срба и Словенаца, коју је Витезовић излагао у својим дјелима. Проблем је представљала чињеница што би такво уједињење ишло на штету српског народа. Стога је патријарх Арсеније IV са својим сарадницима, који су учествовали у вођењу политике Карловачке митрополије, одлучио да Витезовићеву књигу изда у допуњеном облику. Књигу је на рускословенски превео Павле Ненадовић Млађи, секретар патријарха. Исту књигу је у бакру изрезао, за штампу приредио и осмислио Христофор Жефаровић у Бечу 1741. године. Жефаровић се овдје истакао прије свега као ликовни умјетник, онај који је насликао предлошке и ликовно компоновао цијелу књигу. Месмерова улога сводила се на занатско-граверски дио посла, који је он извео по Жефаровићевим цртежима.

Ово издање превазишло је првобитни концепт хералдичког зборника. Томе је додато двадесет девет ликова јужнословенских владара и светитеља, портрет Арсенија IV са посветном пјесмом, тријумфални портрет цара Душана на коњу, окруженог грбовима, лик цара Душана између Хроноса и Минерве и, на крају, пјесма посвећена Христофору Жефаровићу, у којој се велича ово његово дјело. Обје посветне пјесме написао је Павле Ненадовић Млађи.

Књига је била замишљена као политички памфлет урађен са намјером да аустријским властима покаже да са самодржавношћу Срба није нестала и њихова национална свјест и национални понос. Такође је требало да послужи и као својеврсни историјски албум и приручник који би српском народу пружио одређена знања из националне историје.

Када се појавила Стематографија је била најтраженија и најбоље примљена књига друге половине 18. вијека. Иако осмишљена од стране духовног лица ова књига је представљала идеје младе српске грађанске класе у Монархији. Њен највећи допринос је свакако очување политичке и националне свијести Срба у времену када није постојала национална држава.

Галерија

• 
  Прва страница Стематографије II
• 
  Посветна страница истог издања
• 
  Далмација
• 
  Московље
• 
  Истра
• 
  Румелија
• 
  Скитија
• 
  Молдавија
• 
  Влашка
• 
  Јаподија
• 
  Србија
• 
  Бугарска
• 
  Босна
• 
  Македонија

Види још

• Илирски грбовници
• Грб Душановог царства према илирским грбовницима

Литература

• Лещиловская И. И. "Стематография" в контексте сербской культуры середины XVIII века // Сербская культура XVIII века. — М.: Институт славяноведения и балканистики РАН, 1994. — С. 51—53. — 289 с. — ISBN 5-87141-001-4.
• Ацовић, Драгомир М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике. 
• Banac, Ivo (1991). Grbovi: Biljezi identiteta. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. 
• Lovrenović, Dubravko (2004). „Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjevekovlje” (PDF). Bosna Franciscana. 12 (21): 173—203. 
• Марушић, Бранко (2005). О основним питањима српске хералдике. Београд: Књижевна омладина Србије. 
• Милићевић, Милић (1995). Грб Србије: Развој кроз историју. Београд: Службени гласник. 
• Новаковић, Стојан (1884). Хералдички обичаји код Срба у примени и књижевности. Београд: Краљевско-српска државна штампарија. Архивирано из оригинала 07. 04. 2023. г. Приступљено 14. 09. 2024. 
• Палавестра, Александар (1996). „Лондонски грбовник и илирска хералдика”. Даница. 3: 96—108. 
• Палавестра, Александар (2006). Београдски грбовник II и илирска хералдика. Београд: Музеј примењене уметности. 
• Палавестра, Александар (2010). Илирски грбовници и други хералдички радови. Београд: Завод за уџбенике. 
• Палавестра, Александар (2010). „Измишљање традиције: илирска хералдика”. Етноантрополошки проблеми. 5 (3): 183—199. 
• Рудић, Срђан (2006). Властела Илирског грбовника. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Solovjev, Aleksandar (1954). „Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu: Arheologija. 9: 87—135. 
• Соловјев, Александар (2000). Историја српског грба и други хералдички радови. Београд: Правни факултет. 
• Ćosić, Stjepan (2015). Ideologija rodoslovlja: Korjenić-Neorićev grbovnik iz 1595. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.