Степановићево

Степановићево
Степановићево;
	Православна црква у Степановићеву.
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Нови Сад
Становништво
— 2011.	2021
— густина	45/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 24′ 30″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.408333° С; 19.692333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	84 m
Површина	48,8 km2
	Степановићево Степановићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21212
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Степановићево је насеље у Србији у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2021 становника. Место је основано 1920—1924. године.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Место се налази у Јужнобачком округу, 25 km од Новог Сада.

Образовање[уреди | уреди извор]

У Степановићеву се налази Основна школа Алекса Шантић.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Степановићево је повезано са Новим Садом аутобуском линијом ГСП-а 43, као и, преко приватних превозника, са Врбасом, Кулом, Србобраном, итд. Кроз место пролази железничка пруга.

Спорт[уреди | уреди извор]

У Степановићеву постоји фудбалски Клуб Омладинац, који је члан Подручне лиге Новог Сада. У месту је активан џудо клуб Омладинац, као и шаховски клуб Добровољац.

Црква светог великомученика Лазара Косовског[уреди | уреди извор]

Темељи храма Светог великомученика Лазара Косовског изливени су 10.7.1989. а освећени 16.7.1989. Овај чин су обавили Његово преосвештенство владика шумадијски г.Сава и Његово преосвештенство Владика сремски г.Василије. 1.4.1990. је оджана прва литургија и подигнут је велики крст на главној куполи. У част и помен Светог великомученика Лазара, за црквену и сеоску славу одређен је Видовдан 28. јуна.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Степановићево живи 1776 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,0 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 682 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.965
1953.	1.916
1961.	2.169
1971.	2.188
1981.	2.096
1991.	2.020	2.005
2002.	2.214	2.247

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	2.117	95,61%
Југословени	19	0,85%
Словаци	14	0,63%
Мађари	9	0,40%
Црногорци	8	0,36%
Хрвати	7	0,31%
Чеси	1	0,04%
Украјинци	1	0,04%
Русини	1	0,04%
Немци	1	0,04%
Македонци	1	0,04%
Буњевци	1	0,04%
непознато	18	0,81%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	4	3
80+	14	27
75—79	32	59
70—74	56	69
65—69	73	89
60—64	55	69
55—59	37	44
50—54	85	79
45—49	74	81
40—44	94	89
35—39	78	74
30—34	58	72
25—29	78	82
20—24	69	75
15—19	84	56
10—14	66	67
5—9	57	61
0—4	56	48
Просек :	39,0	42,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	479	468	639	619	622	628	682

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	109	153	113	161	88	40	11	4	3	0	3,25

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	891	285	553	36	17	0
Женски	968	199	562	180	25	2
УКУПНО	1.859	484	1.115	216	42	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	359	54	0	2	102
Женски	314	32	0	4	94
УКУПНО	673	86	0	6	196
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	15	45	43	11	37
Женски	1	4	52	2	10
УКУПНО	16	49	95	13	47
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	7	10	7	7
Женски	11	9	11	26	43
УКУПНО	15	16	21	33	50
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	9
Женски	10	0	0	5
УКУПНО	16	0	0	14

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] Насеље чија је градња у плану.

[Делимично-5] а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље.

[Посебно-6] а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.

[1]

[2]

[3]

[н 1]

[н 2]

[н 3]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Врагова башта Грбавица Депресија Детелинара Железничка колонија Југовићево Каменичко острво Камењар Кампус новосадског универзитета Лиман Липов гај Мали Сателит (Тозиновац) Нови Сад на води^{[н 1]} Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Савина Сајлово^{[н 2]} Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп Тозин сокак Шаренград Шонси
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин салаш Римски шанчеви^{[н 2]} Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин^{[н 3]} (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица^{[н 3]} (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Ветерничка рампа^{[н 2]} Каћ Кисач Ковиљ Лединци Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
^ Насеље чија је градња у плану. ^ ^а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље. ^ ^а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.