Степски орао

Из Википедије, слободне енциклопедије
Степски орао
Steppe Eagle Portrait.jpg
Aquila nipalensis
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Породица: Accipitridae
Род: Aquila
Врста: A. nipalensis
Биномијална номенклатура
Aquila nipalensis
Hodgson, 1833
Aquila nipalensis distribution map.png
Светска станишта степског орла:

     Гнездишта      Зимовалишта

Синоними

Aquila rapax nipalensis
Hodgson, 1833.

Степски орао [2] (лат. Aquila nipalensis) средње је велики орао из породице јастребова (лат. Accipitridae) који се гнезди у јужним степским подручјима Русије, Африке, Средње Азије, Арабије, Индије, Монголије и Кине. Женка леже до три јаја, на којима седе оба пола 40 - 50 дана.

Опис[уреди]

Степски орао

Степски орао је средње велики орао с распоном крила од 165 до 190 цм, може нарасти 62-74 цм. Тежи 1,5-3,5 кг. Може живети 50-60 година. Мање се креће од осталих орлова. Храни се малим сисарима до величине зеца, поготово глодарима, због којих се сели у подручја где их више има. Хвата и птице и инсекте, као и лешине. Понекад краде храну коју су ухватили други предатори. Делимично је птица селица.

Налази се на застави Казахстана.

Распрострањеност[уреди]

Гнезди се на територији која се простире од Румуније на западу, преко јужне Русије и степа Централне Азије, до Монголије на истоку. У гнездо које прави на дрвету полаже 1-3 јаја. Европске и централноазијске популације зимују у Африци, а источније популације у Индији.

Може се видети и у југоисточном Пакистану, нарочито у Карачију. Током сеобе велики број птица се може видети у Непалу. Током октобра и новембра до 15,3 птице на сат.[3]

Станиште[уреди]

Насељава сува станишта, као што су пустиње, полупустиње, степе и саване. Храни се у највећој мери свежим стрвинама свих врста, али повремено лови живи плен, мале сисаре, као што су глодари и зечеви и мале птице, не веће од јаребица. Такође, до хране може доћи крађом од других грабљивица.

Извори[уреди]

  1. BirdLife International (2015). Aquila nipalensis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2015. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 24. јануар 2016. 
  2. Назив на страницама Српског орнитолошког друштва, посећено 10. јуна 2013.
  3. DeCandido, R.; Allen, D.; Bildstein, K.L. (2001). „The migration of Steppe Eagles (Aquila nipalensis) and other raptors in central Nepal, autumn 1999”.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]