Пређи на садржај

Степски орао

С Википедије, слободне енциклопедије

Степски орао
Aquila nipalensis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. nipalensis
Биномно име
Aquila nipalensis
Hodgson, 1833
Светска станишта степског орла:
  Зимовалишта
Синоними

Aquila rapax nipalensis
Hodgson, 1833.

Степски орао[2] (лат. Aquila nipalensis) средње је велики орао из породице јастребова (лат. Accipitridae) који се гнезди у јужним степским подручјима Русије, Африке, средње Азије, Арабије, Индије, Монголије и Кине. Женка леже до три јаја, на којима седе оба пола 40 - 50 дана.

Степски орао

Степски орао је средње велики орао с распоном крила од 165 до 190 цм, може нарасти 62-74 цм. Тежи 1,5-3,5 кг. Може живети 50-60 година. Мање се креће од осталих орлова. Храни се малим сисарима до величине зеца, поготово глодарима, због којих се сели у подручја где их више има. Хвата и птице и инсекте, као и лешине. Понекад краде храну коју су ухватили други предатори. Делимично је птица селица.

Налази се на застави Казахстана.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]
Степски орао, Саудијска Арабија 1993.
Јаја степског орла (Aquila nipalensis)

Гнезди се на територији која се простире од Румуније на западу, преко јужне Русије и степа средње Азије, до Монголије на истоку. У гнездо које прави на дрвету полаже 1-3 јаја. Европске и централноазијске популације зимују у Африци, а источније популације у Индији.

Може се видети и у југоисточном Пакистану, нарочито у Карачију. Током сеобе велики број птица се може видети у Непалу. Током октобра и новембра до 15,3 птице на сат.[3]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Насељава сува станишта, као што су пустиње, полупустиње, степе и саване. Храни се у највећој мери свежим стрвинама свих врста, али повремено лови живи плен, мале сисаре, као што су глодари и зечеви и мале птице, не веће од јаребица. Такође, до хране може доћи крађом од других грабљивица.

  1. ^ BirdLife International (2019). Aquila nipalensis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 3. јануар 2020. 
  2. ^ Назив на страницама Српског орнитолошког друштва, посећено 10. јуна 2013.
  3. ^ DeCandido, R.; Allen, D.; Bildstein, K.L. (2001). „The migration of Steppe Eagles (Aquila nipalensis) and other raptors in central Nepal, autumn 1999”.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]