Стефан Балицки

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Балицки
Лични подаци
Датум рођења(1899-05-17)17. мај 1899.
Место рођењаЧуква,  Руска Империја
Датум смрти29. март 1943.(1943-03-29) (43 год.)
Место смртиПознањ, Пољска
ОбразовањеУниверзитет Адам Мицкевич

Стефан Балицки „Раптус” (рођен 17. маја 1899. у Чукви, умро 29. марта 1943. у Познању) - пољски писац романа и новела, педагог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у великој породици сеоских наставника Виктора и Софије. Прво је студирао теологију на факултету у Лавову. По завршетку Првог свјетског рата, он је напустио студије и придружио се пољској војсци. Године 1920. демобилисан је. Премештен из Лавова у Познањ. Ишао је на Универзитет Адам Мицкевич у Познању у периоду 1921-1925. Студирао је пољску филологију. Био је ожењен Маријом Улацин и имао је Андрезеја.

Педагогија и креативност[уреди | уреди извор]

По завршетку студија радио је као наставник, учествовао је у књижевном животу у Познању. Његови радови штампани су као кратке приче, сатире и приче на страницама новина и часописа: Pamiętnik Warszawski, Kurier Poznański, Tęczy, Bluszcz, Dziennik Poznański, Żyсе Literackе, Gazeeta Polska, Wici Wielkopolski. Био је шеф Методолошког центра пољског језика у покрајни Познањ и аутор неколико аналитичких коментара о школским књигама.

Године 1926. уређивао је часопис Nowe Wici, био је члан књижевне групе Loża. Писао је под псеудонимом Раптус. Године 1937. добио је Сребрну плакету Пољске академије књижевности.

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

На почетку Другог свјетског рата, био је примљен у пољску војску. Након пораза пољске војске вратио се кући. Током немачке окупације учествовао је у покрету отпора. 2. марта 1943. Гестапо га је ухапсио и смештен је у концентрациони логор Форт VII у Познању.

Смрт[уреди | уреди извор]

Након окрутног мучења и испитивања, извршио је самоубиство у једној од ћелија концентрационог логора 29. марта 1943. године.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Dziewiąta fala (Девети талас) 1930.
  • Mały ludzi (Мали људи) 1932—1933.
  • Chłopcy. Szkice z życia szkoły (Момци, скице школског живота) 1933.
  • Czerw (Црв) 1936.
  • Ludzie na zakręcie (Људи на прагу) 1937.
  • Dom wróżki (Кућа вила) 1939.
  • Manekin i tancerka (Манекен и плесач)

Извори[уреди | уреди извор]

  • Antoni Gąsiorowski, Jerzy Topolski [red.]: Wielkopolski Słownik Biograficzny. Warszawa-Poznań: Państwowe Wydawnictwo Naukowe. 1981. ISBN 978-83-01-02722-3. стр. 33..