Стефан Вељановски

С Википедије, слободне енциклопедије
Архиепископ македонско-охридски Стефан
Владина делегација на Велигденската литургија во Соборен храм (24.04.2022) (cropped).jpg
Архиепископ Стефан 2022.
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
АрхиепископијаМакедонска православна црква — Охридска архиепископија
Чинархиепископ
Титуламитрополит скопски и архиепископ македонско-охридски
СједиштеОхрид
Године службеод 2022.
Претходникархиепископија настала
Лични подаци
Световно имеСтојан Вељановски
Датум рођења(1955-05-01)1. мај 1955.(67 год.)
Мјесто рођењаДобрушево, НР Македонија
ФНР Југославија

Стефан (световно: Стојан Вељановски; Добрушево, 1. мај 1955) јесте први архиепископ македонско-охридски Српске православне цркве.[1] Његова почасна и литургијска титула гласи: митрополит скопски и архиепископ македонско-охридски.

У периоду 1999—2022. године био је поглавар самопроглашене, расколничке и канонски непризнате „Македонске православне цркве”.[2] Маја 2022. године, МПЦ—ОА под његовим вођством се враћа под јурисдикцију СПЦ, а Васељенска патријаршија признаје његову јерархију.

Школовао се у Београду и говори течно македонски, српски језик и грчки језик.

Животопис[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. маја 1955 године у Добрушеву, код Битоља, у Народној Републици Македонији (СФРЈ). Године 1969. се уписао на православну богословију „Св. Климент Охридски“ у Скопљу коју је завршио 1974. године. Те године се уписује на Православно-богословски факултет Универзитета у Београду на којем дипломира пет година доцније. Када се вратио, приступио је расколничкој и канонски непризнатој „Македонској православној цркви” и бива постављен као учитељ на православној богословији „Св. Климент Охридски“. Године 1980. уписује постдипломске студије на католичкоме Институту „Свети Никола“ у италијанскоме Барију у којем се специјализовао за патријаршијске и византијске студије. Две године касније је дипломирао. Постао је такође и стални професор на Православно-богословском факултету „Св. Климент Охридски“ у Скопљу.

Дана 3. јула 1986. год. се замонашио у манастриу „Свети Наум“, а девет дана касније је био постављен за митрополита струмичког, а затим као поглавар епархије брегалничке.

Архиепископ Стефан и патријарх српски Порфирије, 19. мај 2022.

У међувремену је постао декан ПБФ у Скопљу, потпарол Архијеријског синода, уредник црквеног часописа Црковен Живот, и главни секретар македонско-охридске архиепископије.

У октобру 1999. године је постао за поглавара расколничке и канонски непризнате „Македонске православне цркве”.

Помирење и враћање под СПЦ[уреди | уреди извор]

Архиепископ Стефан и патријарх српски Порфирије, 19. мај 2022., након Литургије помирења у храму Светог Саве у Београду и пресвлачења, из богослужбених одежди у црне мантије и беле камилавке, у малој цркви Св. Саве.

Маја 2022. године, расколничка МПЦ се враћа под окриље Српске православне цркве као „Македонска православна црква — Охридска архиепископија”. СПЦ и Васељенска патријаршија су признале његову јерархију као архиепископа Српске православне цркве МПЦ—ОА.[1]

Дана 19. маја 2022. године, патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан служили су „литургију помирења” у Саборноме храму Светога Саве у Београду.[3] Патријарх Порфирије је дочекао архиепископа Стефана и свештенство МПЦ—ОА речима:

„Како звоне звона Светосавског храма, тако и наша срца бију од радости због овог благословеног дана. Добродошли драга браћо! Добродошао брате архиепископе Стефане и владике. Добродошли у заједницу љубави, ви и сав Ваш богољубиви народ. Браћа смо и само браћа!”[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Чалија, Јелена. „СПЦ признала цркву у Северној Македонији”. Politika Online. Приступљено 2022-05-16. 
  2. ^ „Macedonian Orthodox Church today”. www.mpc.org.mk. Приступљено 2022-05-16. 
  3. ^ „Радосна вест! Литургија помирења!”. Храм Светог Саве (на језику: српски). 2022-05-17. Приступљено 2022-05-18. 
  4. ^ „Patrijarh Porfirije dočekao arhiepiskopa Stefana: Dobro došli, draga braćo, u zajednicu ljubavi - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-05-19. Приступљено 2022-05-19. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]