Стефан Денковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Cтефан Денковић
Лични подаци
Пуно име Cтефан Денковић
Датум рођења (1991-06-16)16. јун 1991.(32 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,84 m
Позиција крилни нападач
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2011 Црвена звезда 0 (0)
2009—2011 Сопот 40 (1)
2011—2013 Хапоел Хајфа 52 (2)
2013 Војводина 1 (0)
2014 Пушкаш академија 21 (0)
2015 Завиша Бидгошч 3 (0)
2016 Осотспа Самут Пракан
2016 Земун 1 (0)
2017 Бокељ 15 (4)
2017—2018 Сутјеска Никшић 32 (6)
2018—2020 Спартак Суботица 65 (20)
2021 Кајсар 21 (1)
2022 Динамо Батуми 4 (0)
2022 Дечић 15 (6)
2023— Игман Коњиц 11 (5)
Репрезентативна каријера**
2009—2010 Црна Гора до 19 6 (1)
* Датум актуелизовања: 12. јун 2023.
** Датум актуелизовања: 5. август 2020.

Cтефан Денковић (Београд, 16. јун 1991) црногорски је фудбалер.

Kаријера​[уреди | уреди извор]

Након млађих селекција Црвене звезде,[1] Денковић је као позајмљени играч две сезоне наступао за Сопот у Српској лиги Београд.[2] Лета 2011. одлази у Израел, где потписује за тамошњег прволигаша Хапоел из Хајфе. Две сезоне је наступао за Хапоел, да би се у јулу 2013. вратио у српски фудбал и потписао трогодишњи уговор са Војводином.[3] За новосадски клуб је забележио само један наступ у Суперлиги Србије.[2]

Како није добио прилику у Војводини, раскинуо је уговор након једне полусезоне, а у јануару 2014. одлази у мађарску Пушкаш академију.[4] Провео је календарску 2014. у Мађарској, да би у наредне две године играо у Пољској и на Тајланду. Лета 2016. потписује за Земун,[5] где је током јесењег дела сезоне 2016/17. забележио само један наступ у Првој лиги Србије.[2] За други део ове сезоне одлази у црногорског прволигаша Бокељ.[2]

У јуну 2017. потписује уговор са Сутјеском из Никшића.[6] Са екипом Сутјеске је освојио титулу првака Црне Горе у сезони 2017/18.[7] Почео је и наредну сезону у клубу, али је у завршници летњег прелазног рока, 31. августа 2018, прешао у Спартак из Суботице.[8] Напустио је Спартак по окончању првог дела сезоне 2020/21.[9] Почетком фебруара 2021. је потписао једногодишњи уговор са казахстанским Кајсаром.[10] Играо је затим у Грузији за Динамо из Батумија. Током првог дела такмичараске 2022/23. наступао је за Дечић у црногорској Првој лиги.[11] У марту 2023. потписао је за босанскохерцеговачког премијерлигаша Игман Коњиц.[12]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Хапоел Хајфа
Сутјеска Никшић

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „CZ: Ugovori za omladince i kadete”. b92.net. 16. 6. 2009. Приступљено 5. 8. 2020. 
  2. ^ а б в г „Stefan Denković”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 14. 08. 2019. г. Приступљено 5. 8. 2020. 
  3. ^ „Stefan Denković iz Hapoela u Vojvodinu”. fkvojvodina.rs. 18. 7. 2013. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 5. 8. 2020. 
  4. ^ „Stefan Denković u Mađarskoj”. butasport.rs. 24. 1. 2014. Архивирано из оригинала 28. 01. 2014. г. Приступљено 5. 8. 2020. 
  5. ^ „Zemun znatno jači u sledećoj sezoni”. fudbal.info. Архивирано из оригинала 10. 07. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2020. 
  6. ^ „Sutjeska dovela napadača Denkovića iz Bokelja”. vijesti.me. 19. 6. 2017. Приступљено 5. 8. 2020. 
  7. ^ „Plavi podigli šampionski pehar”. fksutjeska.me. 20. 5. 2018. Приступљено 5. 8. 2020. 
  8. ^ „Denković napustio plave”. fksutjeska.me. 31. 8. 2018. Приступљено 5. 8. 2020. 
  9. ^ „Fudbaleri Spartaka započeli sa pripremama”. subotica.info. 8. 1. 2021. Приступљено 28. 1. 2021. 
  10. ^ „СПАРТАК ОСТАО ВЕЗ НАПАДАЧА: Денковић у Казахстану”. Спортски журнал. 2. 2. 2021. Приступљено 3. 2. 2021. 
  11. ^ „Stefan Denković pojačao Dečić”. dnevno.me. 29. 6. 2022. Приступљено 12. 6. 2023. 
  12. ^ „FK Igman angažovao veliko pojačanje u borbi za opstanak”. sportsport.ba. 3. 3. 2023. Приступљено 12. 6. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]