Стефан Кулинић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Кулинић
Лични подаци
Датум смрти1236.
Породица
СупружникАнцила
ПотомствоСебислав
РодитељиКулин бан ?
Војслава ?
ДинастијаКулинић ?
Бан Босне
Период1204–1232 ?
ПретходникКулин
НаследникМатеј Нинослав

Бан Стефан Кулинић, или Стефан (Степан) I Босански је био трећи у писаним изворима по имену забележени бан босанске државе, али није јасно када је био бан између Кулинове изјаве из априла 1203. године и маја 1233. године, када је Нинослав био велики бан Босне.[1]

Постоји замисао да је био син бана Кулина и његове супруге Војславе.[2] То није могуће доказати никаквим писаним извором, али ни потпуно одбацити. Нема извора који говори да је Кулина наследио син Степан I, или неко ко је преотео власт Кулиновом сину.[3]

Није јасно ни да ли је био само један бан између бана Кулина, који је био жив у априлу 1203. године,[4]и „великог бана” Нинослава који је владао око 1232.[5] Из папске преписке сазнајемо мало да је 1236. кнез у Усори Себислав, а да је он син тада преминулог „Стефана бана Босне”.[6] Степан I је изгледа био припадник Цркве босанске.[3]

Бан Стефан I Босански и његова супруга, Анцила, имали су сина Себислава, који је око 1236. био кнез Усорски.[7][2][8] Постоји замисао да је после смрти бана Степана I Босанског његов син Сибислав био протеран из средишње Босне (од Нинослава?) и уз подршку краља Угарске постао кнез у Усори.[9]

После Стефана (Степана) I Босанског у Босни су владала најмање два бана са именом Стефан (вероватно у српском језику у Босни изговарано као Степан). Једино сагласно изворима и употребљиво име за првог у том низу од најмање три, а вероватно четири, бана Босне са истим именом је Стефан (Степан) I Босански.[10][11]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Логос 2017, стр. 174, 175. Његово име се јавља у папској преписци из 1236. у којој се за кнеза Усоре Сибислава пише да је син „Stephani bani de Bosna”.
  2. ^ а б Enver Imamović: Korijeni Bosne i bosanstva: izbor novinskih članaka, predavanja sa javnih tribina, referata sa znanstvenih skupova i posebnih priloga, Međunarodni centar za mir, 1995.
  3. ^ а б Логос 2017, стр. 174.
  4. ^ Fejér, II 1829, стр. 405-408.
  5. ^ Накаш 2011, стр. 24.
  6. ^ Fejér, IV, Vol. 1 1829, стр. 36-37.
  7. ^ Логос 2017, стр. 175.
  8. ^ Dominik Mandić: Sabrana djela Dr. O. Dominika Mandića: Bosna i Hercegovina : Sv. 1. Državna i vjerska pripadnost sredovječne Bosne i Hercegovine, Ziral, 1978.
  9. ^ Логос 2017, стр. 174 у напомени 867.
  10. ^ Логос 2016, стр. 144, 147. Наравно, применом тог очигледног именовања за једног бана Степана, пре бана Матије Нинослава и другог бана Степана из 1249. године, устаљена имена за Степана I Котроманића и Степана II Котроманића би морала претрпети измену у Степан III и Степан IV.
  11. ^ Анчић 2005, стр. 44.

Извори и литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Бан Босне
(1204 - 1232)?