Стефан Робер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стефан Робер

Стефан Робер на Ролан Гаросу 2018.
Стефан Робер на Ролан Гаросу 2018.


Професионална каријера:
2001–
Држава  Француска
Пребивалиште Валета, Малта
Датум рођења (1980-05-17)17. мај 1980.(39 год.)
Место рођења Монтаржи, Француска
Висина 1,85 m
Маса 77 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 2.414.464 $
Тренер Ронан Лафе (2001–2010, 2016–)[1]
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 38–74 (33,93 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира)
Освојени турнири: 0 (9 челенџера, 14 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 50 (24. октобар 2016)
Тренутни пласман: Бр. 205 (10. децембар 2018)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 4К (2014)
Француска Ролан Гарос 2К (2011, 2016)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (2013, 2018)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 2К (2013)
Парови
Победе—порази: 16–27 (37,21 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира)
Освојени турнири: 1 (8 челенџера, 6 фјучерса)
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 99 (28. април 2014)
Тренутни пласман: Бр. 210 (10. децембар 2018)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 1К (2017)
Француска Ролан Гарос 3К (2018)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (2016)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 2К (2016)

Ажурирано: 10. децембар 2018.

Портал Portal.svg Тенис

Стефан Робер (франц. Stéphane Robert; рођен 17. маја 1980. у Монтаржију, Француска) је француски тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 24. октобра 2016. када је заузимао 50. место на АТП листи.

Каријера[уреди]

Почео је да игра тенис са осам година. Идоли током одрастања били су му Андре Агаси и Густаво Киртен.[2]

Прве поене на АТП листи остварио је 23. јула 2001. као 21-годишњак када је успешно прошао квалификације за први професионални турнир, фјучерс у Бург ан Бресу (Француска). У првих сто тенисера пробио се 1. фебруара 2010. након пласмана у друго коло Отвореног првенства Аустралије где је поражен од Алберта Монтањеса у пет сетова. Пропустио је више од петнаест месеци током 2007. и 2008. због вируса Хепатитиса А да би повратак започео на фјучерсу у Апелдорну (Холандија) где је стигао до финала. Значајан је и његов напредак од 558. места (25. мај 2015) до повратка у топ 100 тенисера 16. маја 2016. после проласка у друго коло мастерса у Риму.[3]

На АТП туру је дебитовао 2004. у Хјустону а заустављен је већ у другом колу пошто је изгубио од Луиса Орне. Играо је у укупно два АТП финала, по једно у обе конкуренције. У синглу је дошао до финала турнира у Јоханезбургу 2010. где је поражен од Шпанца Фелисијана Лопеза а пре тога је у полуфиналу избацио његовог сународника Ферера. Титулу у дублу освојио је 2014. у Барселони у пару са Холанђанином Хута Галунгом. Они су као срећни губитници (енгл. Lucky Losers) савладали комбинацију Нестор/Зимоњић.[3]

У појединачној конкуренцији има и девет титула на челенџерима и четрнаест на фјучерсима. Последњу титулу је освојио 2018. на џеленџеру у Бернију на Тасманији и тако постао други најстарији победник у историји челенџера (са 37 година и 8 месеци).[4]

Најбоље гренд слем резултате остваривао је на Отвореном првенству Аустралије – четврто коло 2014. када је као срећни губитник елиминисан од Ендија Марија и треће коло 2016. где је стигао као квалификант а зауставио га је Гаел Монфис. Тако је постао један од два срећна губитника у четвртом колу неког гренд слема још од Вимблдона 1995. Иначе, играо је макар у другом колу на сва четири гренд слема. Посебно се истиче Ролан Гарос 2011. где је прошао три кола квалификација да би му у првом колу противник био шести тенисер света Томаш Бердих. Робер је имао два сета заостатка али успео је да преокрене и слави у одлучујућем петом резултатом 9–7. То му је била највећа победа у каријери а већ у наредном колу је поражен од Фабија Фоњинија. После пораза од Ника Кириоса у првом колу Вимблдона 2014. пропустио је остатак сезоне због повреде ноге.[3]

На чак пет турнира мастерс 1000 серије је успео да стигне до другог кола, задњи пут у Индијан Велсу 2017. где је поражен од Федерера.[3]

Роберова омиљена подлога је шљака а ударац бекхенд.[2]

Од 2001. до марта 2010. тренирао га је Ронан Лафе (франц. Ronan Lafaix). У мају 2016, Лафе, који је дванаест година старији од Робера, је постао његов тренер по други пут.[1]

Приватни живот[уреди]

Роберов отац Лук је механичар а мајка Мартина секретарица (обоје у пензији). Брат Фабијен је тениски тренер а раније је био професионални играч. Хобији укључују праћење спорта и читање књига. Један од омиљених писаца му је Достојевски.[2]

АТП финала[уреди]

Појединачно: 1 (0–1)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (0–1)
Финала по подлози
Тврда (0–1)
Шљака (0–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (0–1)
Дворана (0–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 7. фебруар 2010. Јоханезбург, ЈАР Тврда Шпанија Фелисијано Лопез 5–7, 1–6

Парови: 1 (1–0)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (1–0)
АТП 250 (0–0)
Финала по подлози
Тврда (0–0)
Шљака (1–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (1–0)
Дворана (0–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 27. април 2014. Барселона, Шпанија Шљака Холандија Џеси Хута Галунг Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
6–3, 6–3

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Robert-Lafaix, l'addition magique”. L'Équipe. 26. 5. 2016. Приступљено 20. 9. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Stephane Robert – bio/personal”. ATP World Tour. Приступљено 20. 9. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Stephane Robert – bio/career”. ATP World Tour. Приступљено 20. 9. 2017. 
  4. ^ „Robert Claims Slice Of Challenger History With Burnie Title”. ATP World Tour. 3. 2. 2018. Приступљено 6. 7. 2018. 

Спољашње везе[уреди]