Стефан I Угарски

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Стефан I Мађарски)
Стефан I
Istvan-ChroniconPictum.jpg
Стефан I Угарски
Датум рођења око 975.
Датум смрти 15. август 1038.(1038-08-15) (62/63 год.)
Место смрти Острогон или Столни Београд
Династија Арпади
Отац Геза
Мајка Шаролт
Супружник Гизела од Баварске
Потомство Емерик Свети, Отон
Велики везир Мађара
Период (997—1000)
Претходник Геза
Наследник -
Краљ Угарске
Период 1000—1038
Претходник -
Наследник Петар I Орсеоло

Стефан I Угарски (у угарској историографији познат и као Свети Стефан или Свети Стефан Велики, мађ. Szent István; око 97515. август 1038) је последњи велики везир Мађара и први хришћански краљ Угарског краљевства (1001—1038). Припадао је династији Арпадовића. Од папе је добио краљевску круну, која је касније добила митски значај међу Мађарима, тако да се од тада угарске земље зову "земље круне Светог Стефана". Светац је у Римокатоличкој цркви од 1083. године, док га је Васељенска патријаршија прогласила за свеца 2000. године.[1]

Круна Светог Стефана[уреди]

Отац му је био вођа и велики везир Мађара Геза. Стефаново право име је било Вајк, што значи херој. Име Стефан је добио након крштења. Кад је имао 10 година, крстио га је Адалберт Прашки. Оженио се Гизелом, ћерком баварског војводе Хајнриха II Свађалице.

Успео је да се наметне осталом племству, захваљујући својим везама са немачким великашима. Одатле је добијао и војну помоћ у обрачуну са противницима. Од 995. до 997. био је принц Нитре, а 997. постаје водећи владар у Угарској.

Папа Силвестер II је, уз сагласност цара Светог римског царства, Отона III, шаље му златну круну опточену драгуљима и тиме га јануара 1001. признаје као хришћанског краља Угарске. Првобитна круна Светог Стефана није сачувана. Данашња ткз. круна св. Стефана је у основи круна коју је византијски цар Михаило VII Дука (1071—1078) послао угарском краљу Гези I (1074—1077), сину Беле I [2][3]. Теоретска потчињеност Светом римском царству због сагласности да се крунише за краља Угарске није донела никаву практичне последице по Угарску. Стефан је 1018. године послао помоћ византијском цару Василију II у борби против Самуилове државе.[3]

Покрштавање Мађара[уреди]

Споменик Стефану I у будимском замку.

Добио је титулу апостола са 10 епархија. Добио је велику црквену аутономију у односу на папу.

Црквено је поделио Угарску на 10 епархија. Наредио је да свако десето место мора имати цркву и свештеника. Основао је бројне катедрале и манастире. Унутар манастира оснивају се школе, као центри културе и писмености.

Уз помоћ латинских и грчких свештеника Стефан је покрштавао Мађаре, који су до тог времена већином били пагани.

Обесхрабривао је паганске обичаје и учвршћивао је хришћанство разним законима. Латински постаје службени језик царског двора и престаје са кориштењем хунско-мађарског писма. Покрштавањем је успео да уведе Угарску у круг цивилизованих земаља.

Мисионари и имигранти[уреди]

Бројни мисионари долазе у Угарску и са Запада и из Византије. Бенедиктинци су први ред, који се настанио у Угарској. Сваки манастир у Угарској постао је не само религиозни центар, него и центар цивилизације. Монаси су очистили простор од шума, култивисали су земљу и саградили су насеља у која долазе колонисти. Мађари се уче западним методама пољопривреде, те западним занатима и уметностима. Покрштавање је ипак било главни циљ тих мисионара. Млечански свештеници су прилагодили латиницу угарском језику.

После монаха у Угарску долазе разне занатлије и други привучени привилегијама и причама о земљи са много обрадиве земље. Имиграцију у Угарску су поспешиле лоше године и епидемије у Европи.

Централизација Угарске[уреди]

Проводио је централизацију Угарске по узору на Каролиншке владаре. Укинуо је племенске поделе. Створио је нове територијално-административне јединице зване жупаније. Поделио је Угарску у 40—50 жупанија и наставио је са увођењем децималног система мера. Провео је и финансијско-економске реформе.

До 1028. цели Карпатски регион је постао део Угарске. Одговарајућим договорима са великим кијевским кнезом Јарославом Мудрим и са пољским краљем Болеславом Храбрим припаја Угарској нове територије.

Светац[уреди]

Проглашен је за свеца 1083. од стране католичке цркве, а православна црква га је канонизовала 2000. године.[4][5] Свети Стефан је имао троје деце, али надживео је све троје, тако да је након његове смрти владало раздобље нестабилности од 1038. до 1047. године.

Стефан I на сахрани свог сина (доле) и ослепљивање Вазула (горе)

Највећи проблем са којим се Стефан сусретао било је питање наследства. Његов син и предодређени наследник Емерик (Имре) јепогинуо у лову. Следећи у линији наслеђивања био је Вазул, син Гезиног брата Михаља, али је Стефан сматрао да је он неподесан да буде краљ јер се придржавао паганских обичаја. Стога је одлучио да круну наследи Петар Орсеоло, син млетачког дужда. Вазул је био ослепљен, а оњегова три сина Андраш, Бела и Левенте су побегла у Пољску.[6]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Геза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Стефан I Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Шаролт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал, А. Касаш, Историја Мађара, Clio, Београд 2002, стр. 31.
  2. Историја Мађара. стр. 36-37.
  3. 3,0 3,1 Engel (2005). стр. 28.
  4. Szent Vlagyimir fejedelem és Szent István király (мађарски)
  5. Budapesten a konstantinápolyi pátriárka (мађарски)
  6. Engel (2005). стр. 28-29.

Литература[уреди]


Претходник:
Геза
Велики везир Мађара
{{{године}}}
Грб Арпадовића Наследник:
Стефан I је био последњи велики везир Мађара
Претходник:
Стефан I Угарски
Краљ Угарске
(1000—1038)

Наследник:
Петар I Орсеоло