Стећци у Републици Српској

Додај везе
Са Википедије, слободне енциклопедије
Стећци у Републици Српској
Светска баштина Унеска
Званично имеСтећци — средњовековни надгробни споменици
Критеријумкултурна: iii, vi
Референца1504
Упис2016. (41. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1504

Стећци (једнина: стећак или стојећак камен,[1] кам, биљег, мрамор) су средњовековни надгробни споменици у облику великог камена: плоча, сандука, сљемењака, крстача и других. Извјесни број стећака има уклесане украсе или натписе. у народу су сачувани термини: "Грчко гробље", "Гребнице", "Мраморови", "Старо гробље" те "Римско гробље" чиме се према др Комару изражава јасна успомена на политичко-територијални и културно-црквени простор Источног Ромејског царства (Византије) у којем је стећак настао. [2]

До сада је пронађено више од 66.478 стећака, од чега преко 58.547 на подручју данашње Босне и Херцеговине. У Републици Српској се налази нешто више од 31.501 стећака. Највећа концентрација у Српској је у Херцеговини, Билећи, Невесињу, Требињу и Гацку, те у источном дијелу Српске у Рогатици, Палама и другим.[3]

Више од 5.600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично.[4] Број украшених стећака у Српској је нешто виећи од 2.376.[5]

Од укупно 363 стећка са натписима, преко 350 носи натписе ћириличним писмом, а од тог броја у Српској се налази преко 200 на којима се налазе ћирилични записи.[6]

Настанак[уреди | уреди извор]

Сматра се да су настали у другој половини 12. вијека, те да њихова прва фаза траје кроз 13. вијек. Експанзију и најинтензивније клесање настаје у 14. и 15. вијеку и траје све до краја 16. вијека.[7] Култура стећака настала је у источној Херцеговини. Сматра се у окриљу српске православне културе, јер су настали на подручју Немањићке Србије, те се ширили у унутрашњост Балкана у Босну. Најстарији мрамор са натписом је жупана Грда из средине 12. вијека.[8]

Стећци се често налазе у православним гробљима, те уз цркве. Под стећцима су се сахрањивали припадници обје конфесије у Босни, припадници и римокатоличке и православне вјере(Српске православне цркве, те јеретичке Цркве босанске). Мраморје од 15. вијека прихватају и чланови римокатоличке цркве, те прве генерације исламизираних становника Босне и Херцеговине. Тако на мрамору из околине Травника пише да је то гроб мужа "праве вјере римске", док на надгробном споменику Махмута Бранковића пише "погинуо у боју деспотову".[8]

Откриће црквеног објекта уз некрополу отклања недоумице о стећцима као јеретичким тзв. богумилским споменицима и ставља их у домен православних хришћанских надгробних споменика специфичне регионалне форме, јединственог одраза друштвеног статуса у средњем вијеку.

— Александар Јашаревић, кустоc археолог

[9]

Натписи и украси са стећака[уреди | уреди извор]

Стећак, Крекови, Невесиње.

На мраморју се најчешће налазе натписи који гласе "† а се лежи (та и та личност)", уклесаних у знак сјећања на личност покојника и на оне који су споменик подигли. Примјери су веома бројни, а само неки од њих су: "А се лежи Мартин Ву'с (Вуја), воје вод[е] син, Црбногорац. А се лежи раб божи Рашко Радовчић".[10] "Туј почива Радосав Грубач сад мртав" (у Кртињу код Љубомира). "А се лежи Браја Радојевић, на земљи туђој. Добри живи и умрије. А се писа Драгоје дијак". "А се лежи госпоја Беока, кћи Прибисава Косаче". Украси са мраморја су разноврсани, па тако на њима имамо хришћанске симболе: крста, винове лозе, Богородице с дјететом(Христом), васкрслог Лазара, свету Јелену, светог Христофора и друге. Поред хришћанских симбола на мраморју се срећу прикази јелена и коња као симбола бесмртности, познатим и у паганским и у ранохришћанским вјеровањима. Затим, симболи свјетлости, рађања или васкрсења приказани кроз цртеже крста, спирала, полумјесецом или розетом; срећу се и прикази архитектонских узора, те приказа тадашњег феудалног друштва, чести мотиви кола, приказа утврђења и кула са мотивом двобоја.[4]

Поруке епитафа на стећцима су језгровне форме саображене основном својству хришћанске вјере њихових састављача: њеној темељитости и постојаности. Такође, оне изражавају високе моралне норме периода узраслог средњег вијека.

[2]

Натписи из Српске[уреди | уреди извор]

А се лежи Озрин Копијевић, жупан кнеза Павла. Се писа дијак Милосалић Баројевић. Смрти не поисках навиден краљевства босанскога и госпоцтва србскога за мога господина службу. Бодоше ме и сјекоше ме и стјераше и тој смрти не допадох и умрих на рошдество Христово и господин ме воевода окрили и укопа и побележи.

— Надгробни натпис Озрена Копијевића — Варошиште, Рогатица

[11]

Натпис монахиње Полихраније, свјетовно Радаче жене жупана Неноја Чихорића, Величани Требиње:

В" име отца- и сина и свјетога духа се лежи раба божија Полихранија а зовоммирсним госпоја Радача, жупана Ненца Чихорића кучница, а невста жупана Вратка ислуге дабижива и тепчије Стипка, а кчи жупана Милтјена Драживојевића а казницу Санку сестра, а постави се блг не (њен) син Дабижив c божијом помоштијусам својми људми а в дни господина краља Твртка" (31,49).

[12]

Натпис из Невесиња, уз чест мотив племените баштине:

А се лежи с[а] сином Радисавом. А' с[е] леиже на свој племенитој. Овај

камин Ненад отац с вечне помени постави сину мом жупану Радану и сину му.

[13]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Некропола у Лубурић пољу, УНЕСКО ИД:1504-015

    Некропола у Лубурић пољу, УНЕСКО ИД:1504-015

  • Лубурић поље, УНЕСКО ИД:1504-015

    Лубурић поље, УНЕСКО ИД:1504-015

  • Некропола Борак, Бурати, Рогатица УНЕСКО ИД:1504-004

    Некропола Борак, Бурати, Рогатица УНЕСКО ИД:1504-004

  • Некропола Борак, Бурати, Рогатица УНЕСКО ИД:1504-004

    Некропола Борак, Бурати, Рогатица УНЕСКО ИД:1504-004

  • Некропола у Бјелосављевићима

    Некропола у Бјелосављевићима

  • Некропола Лађевина

    Некропола Лађевина

  • Некропола Велике Гребенице, Билећа

    Некропола Велике Гребенице, Билећа

Списак стећака по општинама Републике Српске[уреди | уреди извор]

Стећци по општинама Српске
Име општине укупно стећака стећци са украсима стећци са натписима
Град Бања Лука 855 27 0
Општина Берковићи 951 154 2
Град Бијељина 13 2 4
Општина Билећа 1734 226 37
Општина Братунац 1065 96 1
Брод 0 0 0
Општина Вишеград 1015 39 3
Општина Власеница 1250 66 1
Вукосавље 0 0 0
Општина Гацко 2219 234 38
Општина Градишка 0 0 0
Општина Дервента 22 4 2
Град Добој 102 0 1
Општина Доњи Жабар 0 0 0
Општина Зворник 804 44 3
Општина Источна Илиџа* 92 2 0
Општина Источни Дрвар непознато непознато непозназо
Општина Источни Мостар Непознато Непознато Непознато
Општина Источни Стари Град* Непознато Непознато Непознато
Општина Источно Ново Сарајево* Непознато Непознато Непознато
Општина Језеро Непознато Непознато Непознато
Општина Калиновик 1793 157 9
Општина Кнежево 186 7 0
Општина Козарска Дубица 0 0 0
Општина Костајница 0 0 0
Општина Котор Варош 81 0 0
Општина Крупа на Уни 0 0 0
Општина Купрес непознато непознато непознато
Општина Лакташи 20 0 0
Општина Лопаре 356 37 20
Општина Љубиње 702 115 15
Општина Милићи видјети општину Власеница видјети општину Власеница видјети општину Власеница
Општина Модрича 2 1 0
Општина Мркоњић Град 654 3 0
Општина Невесиње 3884 390 6
Општина Нови Град 0 0 0
Општина Ново Горажде непознато непознато непознато
Општина Осмаци непознато непознато непознато
Општина Оштра Лука 0 0 0
Општина Пале* 1706 40 1
Општина Пелагићево непознато непознато непознато
Општина Петровац непознато непознато непознато
Општина Петрово непознато непознато непознато
Град Приједор 0 0 0
Општина Прњавор 5 0 0
Општина Рибник непознато непознато непознато
Општина Рогатица 2628 105 8
Општина Рудо 488 15 3
Општина Соколац* 1966 114 2
Општина Србац 12 0 0
Општина Сребреница 815 31 3
Општина Станари непознато непознато непознато
Општина Теслић 100 1 0
Град Требиње 2406 362 32
Општина Трново* непознато непознато непознато
Општина Угљевик 45 5 4
Општина Фоча 1459 43 3
Општина Хан Пијесак 237 6 0
Општина Чајниче 518 5 0
Општина Челинац 0 0 0
Општина Шамац 0 0 0
Општина Шековићи 929 39 1
Општина Шипово 387 6 0
Република Српска укупно 31.501 2.376 199
*Општине које чине Град Источно Сарајево

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Стећци — на листи свјетске баштине?”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 6. 2012. Приступљено 7. 6. 2012. 
  2. ^ а б Комар 2016.
  3. ^ Бешлагић 1971, стр. 43, 449-450.
  4. ^ а б Вензел 1965.
  5. ^ Бешлагић 1971, стр. 449-450.
  6. ^ НОМИНАЦИЈА СТЕЋАКА ЗА УНЕСКОВУ ЛИСТУ ЗА ГОДИНУ ДАНА
  7. ^ Бешлагић 2004, стр. 14.
  8. ^ а б „Племенито:Марморје-свијетли гробови из српске прошлости, историчар Радаковић Борис”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  9. ^ Јашаревић 2013, стр. 6.
  10. ^ Вего 1964, стр. 33.
  11. ^ Смиљанић 2012, стр. 104.
  12. ^ Михић 1975, стр. 748.
  13. ^ Вего 1964, стр. 43.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бешлагић, Шефик (1971). Стећци: каталошко топографски преглед. Сарајево: Веселин Маслеша. 
  • Бешлагић, Шефик (2004). Лексикон стећака. Сарајево: Свјетлост. 
  • Вензел, Маријан (1965). Украсни мотиви на стећцима. Сарајево: Веселин Маслеша. 
  • Михић, др Љубо Ј. (1975). Љубиње са околином. Шабац: ГИП "Драган Срнић Шабац". 
  • Јашаревић, Александар (2013). Заштита археолошка истраживања локалитета црквина, Бјелосављевићи, Соколац (PDF). Соколац: Музеј у Добоју. стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  • Смиљанић, Аранђел (2012). Кад је умро Озрен Копијевић (PDF) (Година IV, бр.4 изд.). Бања Лука: Удружење архивских радника Републике Српске Гласник. Приступљено 12. 8. 2015. 
  • Вего, Марко (1964). Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине, књига 3. Сарајево: Земаљски музеј. 
  • Комар, др Жељко (2016). Декларација о стећку. Друштво српских родословаца "Порекло". Приступљено 17. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стећци_у_Републици_Српској&oldid=26002615”