Пређи на садржај

Стив Крам

С Википедије, слободне енциклопедије
Стив Крам
Стив Крам носи олимпијску бакљу за Олимпијске игре 2008. док пролази кроз Вајтхол у Лондону.
Лични подаци
Пуно имеСтивен Крам
НадимакСтрела из Џароа (The Jarrow Arrow)
Датум рођења(1960-10-14)14. октобар 1960. (65 год.)
Место рођењаГејтсхед, Енглеска
Спортске информације
СпортАтлетика:
1.500 м, Миља
КлубJarrow and Hebburn AC
Достигнућа и титуле
Лични рекорди800 м: 1:42.88[1]
1.500 м: 3:29.67[1]
Миља: 3:46.32[1]
3.000 м: 7:45.45[1]
2 миље: 8:14.93[1]
5.000 м: 13:28.58[1]
Награде и медаље
Атлетика
Представљајући Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1984. Лос Анђелес 1.500 м
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1983. Хелсинки 1.500 м
Европско првенство у атлетици
Златна медаља — прво место 1982. Атина 1.500 м
Златна медаља — прво место 1986. Штутгарт 1.500 м
Бронзана медаља — треће место 1986. Штутгарт 800 м
Представљајући Енглеска Енглеску
Игре Комонвелта
Златна медаља — прво место 1982. Бризбејн 1.500 м
Златна медаља — прво место 1986. Единбург 800 м
Златна медаља — прво место 1986. Единбург 1.500 м

Стивен Крам (енгл. Stephen Cram; Гејтсхед, 14. октобар 1960) бивши је британски атлетичар који је поставио светске рекорде на 1.500 м, 2.000 м и миљу током 19 дана у лето 1985. године. Био је први човек који је истрчао 1.500 м испод 3 минута и 30 секунди. Освојио је златну медаљу на 1.500 м на Светском првенству 1983. и сребрну медаљу на 1.500 м на Олимпијским играма 1984. године.

Атлетска каријера

[уреди | уреди извор]

Стив Крам је 1979. постао Европски јуниорски првак у трци на 3.000 метара са временом 8:05.18 на Првенству које је одржано у Бидгошчу.[2]

Са пуних 19 година стигао је до финала трке на 1.500 м на Олимпијским играма у Москви 1980, у којој су се Стив Овет и Себастијан Коу борили за златну медаљу. Крам је завршио на осмом месту.[3]

Крам је 1982. освојио злато на 1.500 м на Играма Комонвелта и такође на Европском првенству 1982. у Атини. На Светском првенству 1983. у Хелсинкију, у спором финалу, стратешки је победио велику групу након одвајања Саида Ауите 500 метара пре краја. Овет је остао заробљен у групи, на крају завршивши четврти, док је Крам претекао Стива Скота и Ауиту у последњих 200 метара.[4]

Крам је освоио сребро на 1.500 м на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу. Вратио се још јачи 1985. године: Оборио је три светска рекорда (1.500 м, Миља, 2.000 м) у року од 19 дана,[5] и притом је победио на 1.000 м, трчећи 2:12.88 што је било друго најбрже време на 1.000 м у историји у то време иза Коуових 2:12.18. Био је први човек који је трчао 1.500 м испод 3:30.00, једва победивши Саида Ауиту у Ници (трчао је 3:29.67 наспрам Ауитиних 3:29.71). Његово време на миљи од 3:46.32, забележено на стадиону Бислет у Ослу, стајало је осам година као светски рекорд и било је европски рекорд до 2023. године када је Јакоб Ингебригтсен истрчао 3:43.73.[6][7]

У финалу трке на 1.500 м током Светског првенства 1987. у Риму, Крам је посустао у последњих 100 метара и није освојио медаљу. Следеће године Крам је сматран једним од фаворита за освајање златне медаље на 1.500 м на Олимпијским играма у Сеулу 1988. док повреда листа непосредно пре игара у трци на 1.000 м није ометала његов припреме. Повреда је утицала на његов наступ на играма па је елиминисан у квалификацијама на 800 м. Опоравио се довољно да стигне до финала 1.500 м, али је завршио тек као четврти у тесној трци коју је изненађујуће освојио Питер Роно.[8][9]

Повреда га је мучила током преосталих година. Иако је наставио да се такмичи неко време, никада више није изгледало да ће освојити велико првенство. На Европском првенству 1990. је завршио као пети на 1.500 м, док је на Светском првенству 1991. елиминисан у полуфиналу 1.500 м.[2]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дистанца Резултат Година
800 м 1:42.88 1985
1.000 м 2:12.88 1985
1.500 м 3:29.67 1985
Миља 3:46.32 1985
2.000 м 4:51.39 1985
2 миље 8:14.93 1983
3.000 м 7:45.45 1988
5.000 м 13:28.58 1989
Маратон 2:35:44 1999

Каријера атлетског тренера

[уреди | уреди извор]

Крам је радио као тренер тркача на средње стазе Лоре Вејтман,[10] Томаса Ланкашира и Роса Марија.[11] У априлу 2014. Крам се придружио Британском атлетском савезу као саветник и ментор у припремама за Олимпијске игре 2016.[12]

Крам 6. априла 2008. носи Олимпијску бакљу кроз Лондон поводом Игара 2008.

Телевизијска каријера

[уреди | уреди извор]

Крам последњих година ради као телевизијски водитељ и атлетски коментатор, претежно за ББЦ Спорт и као мотивациони говорник.[13] Учествовао је у добротворној телевизијској емисији Принца Едварда из 1987. под насловом Велики нокаут турнир (енгл. The Grand Knockout Tournament). Крам је глумио у ББЦ-јевој телевизијској серији Трчи за славу (енгл. Run for Glory) из 2006. године, помажући учесницима да превазиђу психолошке баријере у трчању Лондонског маратона.[14]

Крам је 2000. био суоснивач међународне дечје добротворне организације COCO (енгл. Comrades of Children Overseas) са мајором Британске армије Џимом Пантоном. Крам је и даље председник COCO-а, организације која обезбеђује образовање за децу која живе у сиромашним, удаљеним деловима Источне Африке.[15]

Крам је 2021. изабран за новог председника Британске федерације за оријентиринг.[16][17]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Крамова мајка Мари је рођена у Немачкој.[18] Крам је био ожењен Карен дуги низ година, али су се развели 2006. и од тада живи са бившом атлетичарком Алисон Карбишли у Нортамберленду. Има двоје деце, Џоси и Маркуса, који су имали успеха у тркама за млађе категорије.[19]

У августу 2014. Крам је био један од 200 јавних личности који су потписали писмо за Гардијан против независности Шкотске.[20]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ All-Athletics. „Profile of Steve Cram”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 07. 12. 2025. 
  2. ^ а б „Steve CRAM | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2025-12-07. 
  3. ^ Butcher, Pat (2005) Ovett and Coe The Record Breaking Rivalry. Phoenix ISBN 0-7538-1900-7
  4. ^ „1500 Metres Result | 1st IAAF World Championships in Athletics”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-07. 
  5. ^ „Celebrate 19 days of middle distance glory | NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2025-12-07. 
  6. ^ westnyacktwins (2016-12-03), 1985 Bislett Games - Steve Cram Mile WR 3:46.30, Приступљено 2025-12-07 
  7. ^ Henderson, Jason (2024-05-28). „The mile record that stood the test of time - Athletics Weekly”. athleticsweekly.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-07. 
  8. ^ SJT Athletics (2023-07-31), Men's 1500m Final - Seoul Olympics - 1988, Приступљено 2025-12-07 
  9. ^ „BBC Two - Faster, Higher, Stronger, Stories of the Olympic Games: 1500 Metres, Peter Rono ends British dominance”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-07. 
  10. ^ „Laura Weightman - 1500m - Team GB Athlete Profile”. Team GB. Приступљено 16. 4. 2014. 
  11. ^ Bonnar, Neil (13. 1. 2017). „Tom Lancashire targets European Indoor Championship 1500m medal with Steve Cram as new coach”. The Bolton News. Приступљено 3. 3. 2017. 
  12. ^ „Steve Cram joins British Athletics' Endurance Programme”. bbc.co.uk. 16. 4. 2014. Приступљено 16. 4. 2014. 
  13. ^ „BBC SPORT | BBC TEAM | Steve Cram MBE”. news.bbc.co.uk. Приступљено 2025-05-01. 
  14. ^ „Run For Glory” (на језику: енглески). 2006-03-02. Приступљено 2025-12-07. 
  15. ^ „Home | COCO | Children's Charity | Brighter Futures Across the Globe”. COCO (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-07. 
  16. ^ „Steve Cram CBE Elected as British Orienteering's Fifth President”. www.britishorienteering.org.uk. 
  17. ^ „Steve Cram CBE Elected as British Orienteering's Fifth President”. theoia.co.uk. 30. 4. 2021. 
  18. ^ Philip, Robert (21. 8. 2007). „Oh for the days when Cram and co ruled” — преко www.telegraph.co.uk. 
  19. ^ Davies, Mathew; Sunderland, Tom (2024-08-08). „Steve Cram's girlfriend, family tragedy and being comforted by Gabby Logan”. Wales Online (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-07. 
  20. ^ „Celebrities' open letter to Scotland – full text and list of signatories”. The Guardian. 7. 8. 2014. Приступљено 26. 8. 2014. 
Стив Крам на Викимедијиној остави.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стив_Крам&oldid=30685903”