Стилске фигуре

Из Википедије, слободне енциклопедије

Стилске фигуре су речи и изрази којима приповедачи и песници обогаћују књижевно дело, дајући нова, шира и пренесена значења.

Хипербола[уреди]

Претерано увеличавање ради постизања већег ефекта у књижевности, назива се хипербола. Врло често се примењује у народној књижевности, у изразима попут крвца до кољена.

  • Примери:
    • Сузама је замутила море, а јауком уставила шајке (народна песма);
    • Кад је виђех ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти (Његош, Горски вијенац);
    • Како га удари, искиде му иѕ рамена главу (Циклус о Марку Краљевићу, Марко Краљевић укида свадбарину);
    • Пребио га на три половине (Циклус о Марку Крљевићу,Марко Краљевиц и Муса Кесеџија).

Контраст (антитеза)[уреди]

Стилски поступак у ком се нешто пореди по супротности назива се контраст. Његовом применом, супротне појаве су јаче изражене. Супротно од поређења (компарације). Блиско словенској антитези.

  • Примери:
    • Тресла се гора - родио се миш (народна изрека);
    • На језику мед, а на срцу јед (народна изрека).

Контраст или антитеза је стилска фигура код које се појаве и предмети доводе у везу помоћу супротних особина и појединости и тиме паралелно постављене супротности у антитези узајамно појачавају значење и једног и другог појма.

Персонификација[уреди]

Персонификација је добила име од латинске речи persona што значи особа, па би се на српски могла превести као поособљавање. Персонификација је изражајан начин казивања којим се предметима и појавама приписују људске особине.

  • Примери:
    • Прогледале су ми патике (разговорно);
    • Дрво је обукло ново одело беле боје (из састава).

Поређење (компарација)[уреди]

Поређење (компарација) је изражајан начин казивања којим се нешто што је мање познато упоређује са нечим познатијим. Поређење може бити по сличности или супротности.

  • Примери:
    • Брз као стрела (народна изрека);
    • Вредан као пчела (народна изрека).

Епитет[уреди]

Речи које казују најбоља опажања о одређеним предметима, разговора, или писања, и истичу неке њихове особине називају се епитети. То су најчешће описни придеви који појачавају осећања и остављају јаче утиске.

  • Примери:
    • У свитање, у појати ниској... (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
    • ... као једно риђе штене њено (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
    • Град градила бјела вила... (Народна песма, Вила эида град).

Ономатопеја[уреди]

Подражавање гласова и звукова из природе назива се ономатопеја. Речи: бућнути, крцнути, пуцкетати, фијукати- називају се ономатопејским речима.

  • Примери:
    • Дурак хукну, све замукну (Иван Мажуранић, Аговање);
    • Крцну колац nеколико пута... (Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића).

Метафора[уреди]

Језичко-стилски поступак у коме се исказује пренесено значење по сличности назива се метафора.

  • Примери:
    • Ој Стојане, јабуко од злата... (народна песма, Ропство Јанковић Стојана);
    • Тужна песмо, мајко стара... - мисли се на Србију (Оскар Давичо, Србија).

Када се метафора прошири на целу једну слику, или чак цело дело, стилска фигура се назива алегорија. Присутна је у народној песми Љубавни растанак у коме плави зумбул и зелена када представљају заправо момка и девојку који су растављени.

  • Примери:
    • Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану (народна песма, Зидање Скадра);
    • Вила гнијездо тица ластавица, вила га је за девет година... (народна песма, Ропство Јанковић Стојана);
    • Два цвијета у бостану расла, плави зумбул и зелена када... (народна песма, Љубавни бол).

Словенска антитеза[уреди]

Словенска антитеза је стилска фигура класична за српске народне песме. Састоји се од три дела:

  • питања: Ој пунице, ђевојачка мајко,
Или си је од злата салила?
Или си је од сребра сковала?
Или си је од сунца отела?
Или ти је Бог од срца дао?'
  • Негативних одговора: ''Нити сам је од злата салила,
''нити сам је од сребра сковала,
нити сам је од сунца отела'
  • једног тачног одговора: већ ми је Бог од срца дао.

(Народна песма, Женидба Милића барјактара).

Иронија[уреди]

Стилска фигура у којој се речима даје супротан смисао од оног које имају као своје основно значење назива се иронија. Ако у призвуку има и злобе, или је иронија претерана, добија се сарказам.

  • Пример (иронија): Само ти настави да се свађаш (у ствари: Престани да се свађаш !);
  • Пример (сарказам): Ако`ј ум`о камен гристи, мора да се угојио (Ј. Ј. Змај, Три хајдука).

Алегорија[уреди]

Стилска фигура у којој песник у завијеној, скривеној форми исказује своје мисли и осећања, другачије се назива проширена метафора.

  • Пример: Имао сам од злата јабуку пак ми јутрос паде у Бојану те је жалим, прежалит не могу - одломак из песме зидање Скадра.

Алегорија представља говор у коме се појмови и мисли исказују другачије, а не речима које их директно изражавају, сликовит говор, сликовито објашњење појмова и мисли.

Градација[уреди]

Градација је стилска фигура, песнички израз у којој песник поступно ређа слике по јачини доживљавања од најслабије до најјаче или обрнуто.

  • Пример:
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице изгрдила,
А за братом очи извадила... - из народне лирске песме "Највећа је жалост за братом"

Анафора[уреди]

Анафора је стилска фигура која представља изношење спреда, понављање истих речи на почетку реченице и реченичних делова.

  • Пример: Збогом житку мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче (Бранко Радичевић, Кад млигијах умрети).

Епифора[уреди]

То је стилска фигура која представља понављање једне или више речи на крају реченице - супротно од анафоре.

Еуфемизам[уреди]

То је стилска фигура којом се неки израз замењује другим, али у блажем облику, због бонтона, друштвених, религиозних, политичких, пропагандних и других разлога. Супротно од хиперболе.

  • Примери: послао га на онај свет - убио га, лака дама - проститутка, премазан свим бојама - преиспољни преварант, пропустити кроз шаке - претући, захлађење односа - почетак непријатељства, хуманитарна интервенција - ратна агресија, мировне снаге - окупаторска војска.

Симбол[уреди]

Симбол је стилска фигура којом се конкретном предмету придају симболична значења. Један симбол може имати више значења.

  • Примери:
    • небо - симбол мира, слободе, бесконачности... ;
    • бела боја - симбол невиности, чистоте, доброте... ;
    • срп и чекић - симбол комунизма, социјализма, рада... ;
    • крст - симбол хришћанства, верности... ;
    • давидова звезда - симбол јудаизма... ;
    • подигнута песница - побуна, незадовољство, револт, непослушност... ;
    • кукасти крст - нацизам;
    • срце - љубав, лепо осећање;
    • жута ружа - љубомора.

Адинатон[уреди]

Адинатон (грч. αδύνατος — немогућ (a) - без, dynasthai - могућ) је стилска фигура у којој се хипербола доводи до граница немогућег.

  • Пример: Кад на врби роди грожђе (народна изрека).

Метонимија[уреди]

Метонимија је стилска фигура која означава пренесена значења речи. Настаје када се неки појам (предмет) изражава неким другим појмом који је са њим повезан у логичној (просторној, временској, узрочној) вези.

  • Пример: Кад устане кука и мотика - мисли се на људе који раде куком и мотиком (народна епска песма Почетак буне против дахија).

Апострофа[уреди]

Обраћање песника: неживој (мртвој) природи, покојницима, одсутним лицима и предметима.

  • Пример: Моја руко,зелена јабуко... - обраћање руци (епска песма „Смрт мајке Југовића“).