Стим

Из Википедије, слободне енциклопедије

Стим (енгл. Steam) једна је од најпознатијих интернет платформи коју производи Валв корпорација. Првенствено замишљена као платформа за куповину и дистрибуцију видео-игрица, као и мрежа за играње игрица, Стим се развио далеко више па је данас и друштвена мрежа.

Стим се користи преко апликације која се скида са интернета бесплатно и инсталира на уређај. Апликација је неопходна, као и прављење налога преко којег се врши куповина и дистрибуција софтвера. Стим је првенствено осмишљен за Виндоус, али су направљене верзије и за Линукс и ОS Х а касније и за Плејстејшн 3. Од фебруара 2015. године, на Стиму се може наћи преко 4500 игрица, а платформа има преко 125 милиона активних корисника.[1]

Историја[уреди]

Сам развој Стима је започео 2002, али прва верзија је пуштена у рад 2003. године. Прва игрица која је користила Стим платформу била је Counter-Strike 1.6, уз коју је инсталација Стима била обавезна.

2004. године Стим почиње да се шири и осваја тржиште. Валв корпорација почиње да преговара са издавачима и склапају се први уговори. Недуго након тога, придружују се и остали издавачи и све више игара почиње да захтева инсталацију Стима. Сви апдејтови за купљене игре обављали су се углавном посредством Стима.

2007. настаје Стим комјунити (енгл. Steam Community) — Стимова друштвена мрежа. Сви корисници имају опције да нађу и додају пријатеље као и да међусобно комуницирају у виду порука (дописивања).

2009. настаје Стим клауд (енгл. Steam Cloud), по узору на остале удаљене локације за складиштење података.

2012. на тржишту се појављује верзија Стима за ОS Х а 2013. за Линукс.

Подржане платформе[уреди]

Мајкрософт виндоус[уреди]

Стим је првенствено осмишљен и намењен за Мајкрософт виндоус. Прва верзија се појавила 2003. године.[2] Иако су се касније појавиле верзије и за остале оперативне системе, већина корисника и даље највише користи Виндоус па је самим тим подршка и развој за ово окружење још увек најзаступљенија.

Линукс[уреди]

Валв је у јуну 2012. најавио развој Стима за Линукс.[3] Замисао је била да се уз саму дистрибуцију Убунтуа дистрибуира и Стим, тако да буде једна од основних апликација која ће се аутоматски инсталирати. Валв је имао амбицију да се за Линукс окружење повећа производња и дистрибуција софтвера, првенствено игара.

У фебруару 2013. излази прва пуна верзија Стима за Линукс. Поред тога, успешно је направљена и диструбирана игрица Left 4 Dead 2, чија је велика популарност пуно допринела даљем развоју и прилагођавању игара за Линукс. Од марта 2015. године, постоји преко 1000 игара на Стиму доступних за Линукс.[4]

ОS Х[уреди]

Стим верзија за ОS Х је најављена у марту 2010. године,[5] а прва верзија је изашла маја исте године. Једна од најбитнијих карактеристика ове верзије је Стимплеј (енгл. SteamPlay). Ова опција омогућује корисницима који су купили софтвер за Виндоус, да исти бесплатно преузму за ОS Х. Могућност укрштања платформи била је кључна за повећање употребе Стима јер је дозвољавала повезивање и играње упркос разлици окружења међу корисницима.[6]

Плејстејшн 3[уреди]

Валв је одлучио да прошири Стим ван рачунарске употребе и то је успешно учинио 2010. године. Прва игра доступна преко Стима за Плејстејшн 3 била је Portal 2. Омогућено је повезивање корисника Плејстејшна и корисника пи-сија, као и бесплатно преузимање за оне који су већ купили поменуту игру за Виндоус или ОS X, као и опција коришћења Стим клауда.[7] Недуго затим, Counter-Strike: Global Offensive је омогућен за Плејстешн.[8] Због разлике у полицама осигурања између Мајкрософта и Валва, подршка за Xbox још увек не постоји.

Рад Стима[уреди]

Апликација[уреди]

Бесплатна апликација потребна за рад Стима преузима се са Стимовог веб-сајта. Након преузимања, апликација се треба инсталирати. Ако корисник први пут користи Стим, од њега се захтева да креира налог. Креирање налога је такође бесплатно; захтева се унос жељеног корисничког имена и лозинке те валидне имејл адресе ради аутентификације налога. Корисник убудуће може да се при сваком покретању апликације пријави на свој налог или да одабере опцију памћења пријаве.

Окружење[уреди]

Стим апликација подсећа на претраживач веба. На врху и са леве стране налази се неколико опција, док су средина, десни део и остатак интерфејса искоришћени за промоције и за комуникацију са корисником. Иако изгледом највише подсећа на претраживач, Стим је апликација, са свим опцијама и детаљним подешавањима као и код већине апликација које се свакодневно користе. Поред тога, постоји и могућност комуникације са осталим корисницима односно дописивање.

Дистрибуција софтвера[уреди]

Дистрибуција софтвера је уско везана за кориснички налог. Када корисник једном купи апликацију за одређену платформу, то више никада не мора поново радити, докле год се повезује на Стим преко истог налога. У случају да корсиник има више налога, сваки налог је потпуно засебан; једноставна интеграција између налога није могућа, барем не без контактирања Стимове корисничке подршке.

Како год, једном купљен софтвер може се неограничено пута инсталирати. Куповина софтвера се врши преко кредитних картица: или Пејпала или Стим новчаника (који представља врсту банковног рачуна на који је могуће уплаћивати средства), па је самим тим куповина олакшана и убрзана.

Сигурност[уреди]

Стим је постао веома популаран и распрострањен, што је довело до честих хакерских напада.[9] Дешавало се често да Валв привремено угаси форуме и комуникацију аликације са сервером.[10] Године 2011, Валв је додао Стим гард (енгл. Steam Guard), проширење намењено додатној сигурности корисника и спречавању крађа налога и средстава. Поред тога, имплементиран је и офлајн мод који омогућава да се игра покрене без приступа интернету (није било могућности додавања пријатеља или комуникације са њима).[11] Иако су начињени многи кораци у повећању сигурности, и даље се препоручује да се на рачунарима не остављају осетљиви подаци или да се барем направе одвојени налози за играње и за рад.[12]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]