Стипица Калогјера

С Википедије, слободне енциклопедије
Стјепан Калогјера
Датум рођења(1934-05-24)24. мај 1934.(89 год.)
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
СупружникГаби Новак, Марушка Шинковић

Стипица Калогјера (Београд, 24. мај 1934) jeдан је од најпознатијих југословенских и хрватских композитора, аранжера, диригената и продуцената. Аутор је неких од највећих хитова забавне музике, попут Цесарице, те добитник бројних домаћих и иностраних награда. Млађи је брат, једнако познатог композитора, Никице Калогјере.

Каријера[уреди | уреди извор]

У музичкој школи Ватрослав Лисински учио је свирати виолину, трубу а касније и клавир. Од 1948. - 1952. године, похађао је Музичку школу при загребачком конзерваторијуму. Иако је музика била његова прва љубав, као и брат му, одлучио је уписати и студије медицине на Медицинском факултету у Зaгребу, на којем је и докторирао 1962. године. Живи у Загребу са супругом Марушком Шинковић, некада познатом певачицом забавне музике.

1957. и 1958. годину, проводи на турнеји по Немачкој и Француској. После откривања његовог музичког талента, постаје члан Плесног оркестра Радија Загреб. Почиње и компоновати забавну музику и прве аранжмане за оркестар. У богатој каријери написао је преко 4000 аранжмана за многе реномиране уметнике. Као и старији брат, на фестивалу забавне музике у Сплиту, делује од самих почетака фестивала где је остварио и велике успехе. Као диригент и аранжер, наступио је са групом Магазин на Евросонгу 1995. године, те 1998. године са Данијелом Мартиновић у истим улогама. Браћа Калогјера створили су неке од највећих хитова забавне музике, који се и данас радо изводе те имају статус евергрина[1]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1974. - Добио је прву музичку награду Иван Зајц, за најбољу инструментализацију.
  • 1993. - Награда Порин за најбољи аранжман за песму Цесарица, коју је изводио Оливер Драгојевић.
  • 1998. - Награда Порин за албум Министарство, Арсена Дедића.
  • 2010. - Награда Порин за животно дело.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Stjepan Kalogjera, biografija”. www.biografija.com (на језику: српски).