Стоунволов напад

С Википедије, слободне енциклопедије
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
d4 white pawn
f4 white pawn
c3 white pawn
d3 white bishop
e3 white pawn
a2 white pawn
b2 white pawn
g2 white pawn
h2 white pawn
a1 white rook
b1 white knight
c1 white bishop
d1 white queen
e1 white king
g1 white knight
h1 white rook
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Стонвал постава

Стонвелов напад је шаховско отварање окарактерисано од бијелога играјући његовим пјешацима до д4 и e3, играјући Лд3, Сд2, и онда играјучи пјешацима до ц3 и онда ф4; иако се ти потези не играју тим редослиједом.[1] Стонвел је систем; покушава да постигне веома специфичну пјешачку формацију, умјесто да покушава запамтити дуге линије различитих варијантара. Ако бијели поднесе Стонвелу формацију, то се зове Стонвелов напад, без обзира како се црни одлучио на одбрану против њега. Када црни постави Стонвалу формацију, са пјешацима на ц6, д5, e6 и ф5, онда је то варијанта холандске одбране.[2] gives the following as a main line: 1.d4 d5 2.e3 Nf6 3.Bd3 c5 4.c3 Nc6 5.f4.

ECO[уреди | уреди извор]

Будући да се Стонвелов систем користи против разних одбрана црнога, Енциклопедија шахоцских отварања има проблем класификовати то. Међу кориштеним кодовима су D00 (када црни игра д5), A45, и A03 (код за бирдово отварање).

Примјер игре[уреди | уреди извор]

abcdefgh
8
Chessboard480.svg
a8 black rook
f8 black rook
g8 black king
a7 black pawn
b7 black bishop
c7 black queen
d7 black knight
g7 black pawn
b6 black pawn
c6 black knight
d6 black bishop
e6 black pawn
g6 white pawn
c5 black pawn
d5 black pawn
e5 black pawn
h5 white queen
d4 white pawn
f4 white pawn
c3 white pawn
e3 white pawn
h3 white rook
a2 white pawn
b2 white pawn
d2 white knight
h2 white pawn
a1 white rook
c1 white bishop
g1 white king
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Финална позивија послије 16. г6

Ова једноставна игра[3] показује шта се деси када црни слабо брани.

1. д4 д5 2. ф4 Сф6 3. e3 e6 4. Сф3 ц5 5. ц3 Сц6 6. Лд3 Лд6 7. 0-0 0-0 8. Сбд2 б6 9. Сe5 Лб7 10. г4 Дц7 11. г5 Сд7 12. Л:х7+ K:х7 13. Дх5+ Kг8 14. Тф3 ф6 15. Тх3 ф:e5 16. г6 1-0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Soltis, Andrew (1993) [1987]. The Stonewall Attack (Revised 2nd изд.). Chess Digest, Inc. стр. 20. ISBN 0-87568-165-4. »In this book we'll consider the most common sequence: 1.d4 followed by 2.e3 and then 3.Bd3 and 4.f4 (or 3.f4 and 4.Bd3). But the Stonewall has materialized in quite a variety of sequences, including 1.f4 in the hands of Bent Larsen, Gideon Stahlberg and Harry Bird, or even 1.Nf3.« 
  2. ^ See page 511 and column no. 9.
  3. ^ Larry Evans (децембар 1981). „Stonewalling”. Chess Life. стр. 34—36. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2012. Приступљено 16. 10. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]