Стојадин Мирковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стојадин Мирковић
Stojadin Mirković wiki.jpg
Стојадин Мирковић
НадимакЦоле
Датум рођења(1972-01-14)14. јануар 1972.
Место рођењаГорње Лесковице код Ваљева
 СФРЈ
Датум смрти29. септембар 1991.(1991-09-29) (19 год.)
Место смртиБеденик код Нове Раче
 СФРЈ
ВојскаЈугословенска народна армија
Родпешадија
Године службе19901991.
Чинвојник
Одликовања
Орден за војне заслуге

Стојадин Мирковић — Цоле (Горње Лесковице код Ваљева, 1972Беденик код Нове Раче, 1991), био је војник Југословенске народне армије на редовном одслужењу војног рока.[1]

Рођен је 14. јануара 1972. године у селу Горње Лесковице, општина Ваљево, одакле је после регрутације отишао 28. децембра 1990. године на редовно служење војног рока у Бању Луку. После завршене обуке за возача војног транспортера прекомандован је у ВП 4848/16, Бјеловар и у централно складиште борбених средстава у селу Беденик код Нове Раче, удаљеном двадесетак километара од Бјеловара.

После блокаде хрватских паравојних формација, мајор Милан Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, Тепић је дигао 29. септембра 1991. године у ваздух војно складиште и себе. Том приликом је погинуо и војник Стојадин Мирковић, када је његов транспортер из којег је дејствовао погодила „зоља”.[2][3]

После непуне четири године од погибије његови посмртни остаци су допремљени из Хрватске и 18. јула 1995. године сахрањени уз војне почасти у родном селу.[4]

Њему у част, откривена је биста у дворишту ОШ „Милош Марковић” у Горњим Лесковицама, док је својевремено за херојско дело, Стојадину постхумно додељено највеће градско признање „Септембарска повеља” и Орден за заслуге у области одбране и безбедности I степена.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]