Стојан Батич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стојан Батич
Датум рођења(1925-02-02)2. фебруар 1925.
Место рођењаТрбовље
Краљевина СХС
Датум смрти17. септембар 2015.(2015-09-17) (89/90 год.)
Место смртиЉубљана

Стојан Батич (словен. Stojan Batič; Трбовље, 19252015) био је југословенски и словеначки вајар.

Биографија[уреди]

Рођен је 1925. године у Трбовљу. Током Другог светског рата, борио се на страни Народноослободилачког покрета Југославије. Академију ликовних уметности и ликовни курс завршио је у Љубљани 1951. године. Током студијских путовања боравио је у Италији, Француској и Немачкој. Први пут је излагао у Цетињу 1951. године. Године 1960, освојио је Прешернову награду за вајарски циклус „Рудари“. Бавио се опремом ентеријера прекоокеанских лађа.

Самосталне изложбе имао је у Љубљани, Марибору, Словењ Градецу, Београду, Болоњи, Бледу, Велењу и осталим местима. Излагао је на колективним изложбама у Југославији и иностранству код Друштва словеначких ликовних уметника, Савеза ликовних уметника Југославије, Савремене југословенске уметности, на Медитеранском бијеналу у Александрији 1955, Салону у Ријеци 1956. и 1963, на Јадранском бијеналу у Риминију 1961, Тријеналу ликовних уметности у Београду 1961. и 1964. године и остало.

Стваралаштво[уреди]

Током радног периода остварио је 37 споменика, 21 парковно пластично остварење, 53 опремељене пословне зграде и прекоокеанске лађе, преко 250 малих скулптура и 80 приватних портрета, 60 јавних портрета.

Неки од његових споменика у јавном простору су:

Литература[уреди]

  • Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година.
  • Драго Здунић, ур. Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.