Стојан Бербер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стојан Бербер
Датум рођења(1942-03-19)19. март 1942.(77 год.)
Место рођењаВинорача
 Србија под немачком окупацијом

Стојан Бербер (рођен 19. март 1942. године у Винорачи, Јагодина) професор, књижевник и лекар.[1]

Биографија[уреди]

Основну школу похађао је у Станишићу, а гимназију у Сомбору. Студије медицине завршио је у Београду 1966. године. Специјализовао је интерну медицину. Магистрирао је из области кардиологије, а докторирао из историје кардиологије. Завршио је и двосеместрални течај из медицине рада. Био је дугогодишњи начелник огледних установа Кардиоваскуларног диспанзера и Кућне неге у Сомбору и редовни професор на Педагошком факултету у Сомбору (предавао здравствено васпитање и екологију), где је вршио и функцију главног уредника Издавачке делатности. Био је професор и на Високој здравствено-санитарној школи у Земуну (ВИСАН), а предавао је и на Вишој васпитачкој школи у Новом Саду и на последипломским студијама на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину. Члан је редакције часописа Домети (Сомбор),редакције часописа Луча (Суботица), а био је главни и одговорни уредник омладинског листа Покрет(Сомбор). Један је од утемељивача Салона књиге у Новом Саду и први председник његовог Организационог одбора. Оснивач је Еколошког друштва у Сомбору и Друштва српско-руског пријатељства. Заслужан за подизање споменика у Сомбору Лази Костићу, др Милану Јовановићу Батуту, др Константину Пеичићу и др Радивоју Симоновићу.Био потпредседник сомборског Удружења "Солидарност". Покретач је обележавања годишњице присаједињења Војводине Србији (1993) и обележавања Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године. Идејни је зачетник културне манифестације ДАН ЛАЗЕ КОСТИЋА (3. јун, када је Лаза завршио своју песму Санта Марија...) на којој се додељује повеља изабраном песнику (први лауерат Перо Зубац), и културне манифестација Венац слободе, када се 11. новембра (почетак Батинске битке) додељује повеља Венац слободе "Радомир Дракулић" песнику који успешно негује родољубиву лирику (први лауерат Ђорђе Нешић). Године 2016. установио је са сарадницима у Удружењу грађана "Раванградско пролеће" награду Златно перо Раванграда, која се додељује 24. маја, на Дан словенске писмености (Дан Ћирила и Методија). Као начелник Диспанзера за кардиоваскуларне болести организовао је са сарадницима ту установу тако да је постала огледна у Србији. Установио је Кућну негу и кућну помоћ у Сомбору, која је такође постала огледна здравствена установа те врсте у Србији. Организовао неколико важних медицинских симпозијума уз учешће угледних универзитетских наставника, након чега су остали обимни зборници радова. Члан је Академије медицинских наука СЛД. Живи у Сомбору.

Политика[уреди]

Био је члан Председништва Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине након пада аутономаша. Био је и потпредседник Српске демократске странке Србије и потпредседник Извршног већа АП Војводине. Левичар по опредељењу.

Стручне књиге[уреди]

Написао је неколико занимљивих медицинских књига, као што су:

  • Болнички центар број 2 у Сомбору 1944-1945 (1977),
  • Интерне болести са негом (1980),
  • Превођење фибрилације преткомора у синус ритам кинидином и бета-блокаторима (1980),
  • Немоћ медицине или хирургије (1981, 1984, 2000),
  • Кардиологија у Београду (1989),
  • Историја сомборског здравства (2004),

Аутор је универзитетских уџбеника:

  • Школска хигијена (1997,2002,2006),
  • Екологија (1999, 2001, 2006).

Написао је и приручник Општа медицина за студенте ВИСАН-а. Приредио је књиге радова:

  • доктора Радивоја Симоновића ("Човек изнад свега"),
  • доктора Милана Јовановића Батута ("Здравље на длану",
  • доктора Константина Пеичића ("Правила дуговечности").

Организовао и подизање биста овим чувеним српским лекарима.

Књижевник[уреди]

Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије. У два мандата био је члан Управе Друштва. Пише поезију, приче, есеје, драме и романе. Састављач је неколиких поетских антологија (Српска љубавна поезија, Српска поезија за децу, Српска родољубива поезија).

Његове књиге су:

  • Птице и водоскоци, зборник сомборске поезије (1970),
  • Светлосна изворишта, антологија сомборске поезије (1975, 1986),
  • Бела јутра, песме (1976),
  • Врло важно, антологија сомборске поезије за децу (1976),
  • Горки вилајет, песме о породици (1978),
  • Корак до слободе, историјска студија (1981),
  • Раванград, поема о Сомбору (1982),
  • Који ме прате, песме о прецима (1982),
  • Не сан, песме о рату (1982,
  • Дажд, песме о љубави(1983),
  • Пукотина, песме еротске(1983, два издања),
  • Љуб, песме еротске (1984),
  • Русалке, песме о демонима (1985),
  • Брава, песме о свакодневици (1986),
  • Вера (Балада), монодрама о Вери Гуцуњи (Народно поозориште Сомбор, 1986),
  • Изабране песме, приредио Радивој Стоканов (1987),
  • Барутни магацин, песме, приредио Давид Кецман (1988,
  • Небеска скела, песме о Батинској бици (1988),
  • Косовска издаја, историјске студије (1989, два издања),
  • Знак, песме о Косову (1990),
  • Коб, песме о српској историји (1991),
  • Слово о Расцији, песме о српској прошлости (1992),
  • Српске јуначке песме Крајине, антологија (1992 два издања,1997],
  • Реаговања, чланци и студије -култура и друштво (1994),
  • Реаговања 2, политички чланци и студије ((1995),
  • Српске јуначке песме, антологија (1996),
  • Bust,pesme prevedene na mađarski (1996),
  • Прах, песме рефлексивне (1996),
  • Ламент - живот и смрт Милоша Црњанског, драма (1997),
  • Вера и друге приче (1999),
  • Трифунеја, роман (2000),
  • Чрте, песме родољубиве (2000),
  • Трифунеја 2, роман (2001),
    • Црњански - пролегомена за патографију, студија (2002),
  • Лазин брег, песме различите, приредио Никола Страјнић (2002),
  • Песме, приредио Зоран М. Мандић (2002),
  • Српска љубавна поезија, антологија (2002),
  • Трифунеја 3, роман (2003)
  • Печатници, есеји и студије(2005),
  • Зебња, роман (2008),
  • Раванградски записи (2014),
  • Сведок времена, књига прва:Антибирократска револуција (1987-1989)-(2016),
  • Дневник о Добрици Ћосићу (2017),
  • Сведок времена, књига друга: Југословенска политичка криза (1989-1991),
  • Сведок времена, књига трећа: Југословенски грађански рат (1991-1993),
  • Венац Лазе Костића (2017)
  • Сведок времена, књига четврта: Војводина у времену југословенског грађанског рата (1993-1996).

Награде[уреди]

Добитник је:

  • Октобарске награде града Сомбора,
  • Награда КПЗ Сомбор,
  • Искре културе Културно-просветне заједнице Војводине,
  • Ордена Његоша првог степена Републике Српске.
  • За Трифунеју је добио Награду Милош Црњански за 2002/2003. годину (Задужбина Милоша Црњанског, Београд).
  • Године 2013. добио је за животно дело награду Академије Иво Андрић (при УКС).
  • Године 2014. добио награду СЛД Златно перо (Београд).
  • Године 2016. добио је награду Венац Лазе Костића (Сомбор, 3. јун)
  • Године 2018. добио је од Друштва књижевника Војводине Награду за животно дело (за 2017)
  • Године 2018. добио је Повељу за животно дело од Удружења књижевника Србије.

О белетристичком делу Стојана Бербера објављена је књига Стојан Бербер или Размицање времена (Педагошки факултет, Сомбор, 2006)и "Вертикале са дна пакла" Давида Кецмана (Прометеј, 2018).

Извори[уреди]

  1. ^ Стојан Бербер.Живи у Сомбору.: Биографија, приступ