Стојан Вујновић Србин
| Стојан Вујновић | |
|---|---|
 Ознака Другог батаљона ХОС-а „Стојан Вујновић Србин” — Јединица специјалне намјене с ликом Стојана Вујновића | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Србин |
| Датум рођења | 1953. |
| Место рођења | Андријашевци, НР Хрватска, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 11. септембар 1992. (38/39 год.) |
| Место смрти | Гребнице, Хрватска Република Херцег-Босна |
| Узрок смрти | атентат |
| Држављанство | СФРЈ |
| Деца | 1 |
Стојан Вујновић (Андријашевци, 1953 — Гребнице, 11. септембар 1992), познатији под надимком Србин, био је пуковник Хрватских одбрамбених снага (ХОС) током рата у Хрватској. Као командант Другог батаљона ХОС-а учествовао је у убијању српске цивилне породице Олујић у Церни, код Винковца.[1] Убили су га припадници Хрватског вијећа одбране, оружане формације босанских Хрвата лојалних званичном Загребу.[2][3][4]
Биографија
[уреди | уреди извор]Његова породица је пореклом из Баније, регије у данашњој Хрватској. Стојан Вујновић је рођен у славонској Андријашевци код Винковца, на самој граници са тадашњом Социјалистичком Републиком Србијом. Надимак Србин је добио због свог порекла, имена и презимена.
Одмах на почетку рата пријавио се у службу локалном винковачком ХОС-у. Превасходно је учествовао у борбама у околини Винковаца и убрзо је постао заповедник једног локалног винковачког вода ХОС-а. Пре него што су хрватске снаге изгубиле битку за Вуковар, његова јединица је покушала да зада противнападе како би ослабиле Југословенску народну армију (ЈНА). Делимично су и успели да успоре југословенске снаге код Комлетинаца.
После потписивања Сарајевског примирја 3. јануара 1992, сукоби су се привремено смирили и Вујновић, као искусан војник, постављен је од стране надређених Хрватске странке права за заповедника Другог батаљона ХОС-а „Анте Параџик” (касније преименована у „Стојан Вујновић Србин”) која је деловала у Босанској Посавини против Муслимана и Срба, са седиштем у Домаљевцу. Тада му је додељен и чин пуковника.
Сама јединица Другог батаљона није била величине батаљона у теорији, чак је била мања и од чете. Други батаљон је неслужбено био у саставу 104. бригаде ХВО-а, али на ратишту је деловао самостално. Тај батаљон је био национално врло мешовит, у њему је било Срба (као што је сам Вујновић), странаца из многих европских земаља, али и неколико муџахедина из арапских земаља,[5] који су били окупљени у воду „Алаху Екбер”.[6][7][8][9]
Био је у ожењен, а иза себе је оставио једну кћерку.
Једно удружење хрватских ветерана носи његово име.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Predmet: Tomislav Madi i drugi” (PDF).
- ^ administrator. „Hrvatska država ubila je više HOS-ovaca nego četnici”. Progledajmo (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ IT, Extreme. „Komletnici – kako je ubijen heroj Stojan Vujnović-Srbin i srušeno sjedište HOS-a u Vinkovcima? - Portal Dnevnih Novosti”. UDRUGA HRVATSKIH BRANITELJA RH (на језику: хрватски). Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ „Tuđmanov sin optužuje Aliju”. BN. Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ „Životopis Stojan Vujnović”. Архивирано из оригинала 8. 5. 2012. г. Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Mudžahedini dolazili preko Županje i priključivali se HOS-u”. BIH - RTRS. Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ Novo, Autor Staima. „Kako je Hrvatska uvozila mudžahedine u BiH”. The Sanela Info (на језику: хрватски). Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ SRNA”. www.srna.rs. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ Srna (20. 4. 2018). „Mudžahedini dolazili preko Županje i priključivali se HOS-u”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ Akta.ba. „UDRUGA HRVATSKE OBRAMBENE SNAGE STOJAN VUJNOVIĆ-SRBIN - Akta.ba”. www.akta.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 26. 10. 2021.
