Страдања младог Вертера

Страдања младог Вертера
Прво издање (1774)
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Die Leiden des jungen Werthers
Аутор	Јохан Волфганг Гете
Земља	Саксонија
Језик	немачки
Жанр	епистоларни роман
Издавање
Издавач	Weygand'sche Buchhandlung
Датум	29. септембар 1774.
Превод
Преводилац	Јован Рајић
Издавање	1844.

Страдања младог Вертера (нем. Die Leiden des jungen Werthers), такође преведен под насловом Јади младог Вертера, епистоларни је роман Јохана Волфганга Гетеа из 1774. године, а ревидирано издање је објављено 1787. године. Роман је објављен из два дела и припада периоду предромантизма. Цео роман се састоји од писама која је Вертер писао свом пријатељу Вилхелму, где му пише о својој унутрашњој борби и несрећној љубави као и о његовим нагонима да почини самоубиство.

Роман је на српском језику први пут објављен 1844. године у преводу Јована Рајића. У овом роману Гете је први пут забележио народни израз „шпанска села” који је данас одомаћен у српском језику као идиом за нешто неразумљиво говорнику.

Радња

Млади правник Вертер још увек не зна сигурно чиме би желео да се бави у животу. Свом пријатељу Вилхелму пише да се преселио у мали град како би могао да се посвети сликарству и природи, за шта инспирацију налази у оближњем селу. Говори како не обавља много посла и како је упознао многе сељаке укључујући и двојицу браће Ханса и Филипа, које је чак и скицирао. У писмима даље пише да је село Валхајм које посећује најшармантније место на свету. Сматра да је живот тих сељака много бољи од његовог, назива их незналицама и да су такви пуно срећнији.

Једног дана је позван на сеоски бал и том приликом упознају Лоту, ћерку управника кнежевог властелинства која води бригу о својих осморо браће и сестара након смрти мајке. Он бива одмах очаран њеним изгледом и унутрашњом лепотом. Иако сазнаје да има вереника он се у њу заљубљује. Наредних недеља почиње доста времена да проводи са њом, а у међувремену упознаје и њеног вереника Алберта који се враћа са пута, са којим се исто спријатељује. Увиђа да је Алберт симпатичан и интелигентан човек отвореног ума, али ипак не може да одоли осећају да би Лота била срећнија са њим него са Албертом. За рођендан Вертер добија једну Хомерову књигу и црвену траку са Лотине хаљине коју је носила кад су се упознали на балу. Вертер је сваким даном све опчињенији Лотом и његова љубав је све јача, али је исто тако свестан да је она верна и да неће да напусти вереника.

Да би је заборавио и престао да пати он на Вилхелмову препоруку прихвата посао у другом граду и постаје секретар код једног дипломате. Вертер и његов надређени су били доста различити и то је код њега убило и оно мало воље које је имао за тај посао, а такође и презире друштво на послу у коме аристократско друштво влада над свима. Тад напушта тај посао и одлази код другог пријатеља кнеза на његовом сеоском имању, али се ни ту не задржава дуго.

Неиспуњен због неуспеха у покушају да послом потисне своја осећања према Лоти, која се у међувремену удала за Алберта, враћа се у Валхајм где постаје још несрећнији. Лота схвата да ни њена осећања према њему нису тако безазлена и моли Вертера да је наредних дана не посећује због припрема за Божић. Током његове последње посете Лоти он јој чита преводе песама где се они поистовећују са ликовима и радњама у песмама које говоре о несрећној љубави и обоје плачу. Онда он загрли и пољуби Лоту након чега му она говори да оде и да више не жели да га види. Та ситуација учвршћује његове намере да се убије и шаље слугу код Алберта са писмом да му овај позајми његов ловачки пиштољ, пошто мора да иде на пут. Када добије пиштољ, пише Лоти опроштајно писмо и извршава самоубиство.

Следећег јутра га проналазе у плаво жутом оделу које га је подсећало на дан када су се Лота и он упознали. Његова смрт изазива жаљење код свих мештана којима је био драг. У опроштајном писму наводи последњу жељу да га сахране између две липе на гробљу са црвеном траком коју је добио на поклон од Лоте.

Ликови

Илустрације Вертера и Лоте

Вертер — главни лик, симпатичан и интелигентан. Вешт и пажљив саговорник који потиче из богате породице. Његова писма Вилхелму указују на његова осећања према Лоти, његово емоционално стање и опседнутост њоме.

Лота — очаравајућа девојка са посебном унутрашњом лепотом, која се брине за своју браћу и сестре. Иако верена, не може а да не осети повезаност и осећања према Вертеру. Њен лик је заснован на Гетеовој пријатељици Шарлот Буф у коју је био заљубљен, али му осећања нису била узвраћена.

Алберт — интелигентан и угодан човек који са стрпљењем и љубазношћу толерише Вертерове емоције према Лоти и пружа му своје пријатељство. Често са њим води дискусије нудећи му рационалне одговоре на његова нерационална питања.

Културни утицај романа

Страдања младог Вертера је био Гетеов први велики успех који га је уједно и прославио. Један од највећих обожавалаца овог дела је био и Наполеон Бонапарта који је дело сматрао једним од највећих дела европске књижевности, чак је и његово дело понео кад је кренуо на свој поход у Египат.

Такође, у Европи долази до феномена познатог као „Вертерова грозница”, због које се младићи облаче на начин на који је Вертер описан у књизи.

Лаза Лазаревић 1881. године у часопису Отаџбина представља и својеврсну пародију овог Гетеовог дела, под насловом Вертер, где млади човек долази на лечење у бању, у којој се несрећно заљуби у удати жену због чега одлучује да изврши самоубиство, али га њен муж успешно одговара од те намере. Године 1976. по овој Лазиној причи РТВ Београд снима и филм под називом У бањи једног дана.

Спољашње везе

• Бесплатна књига - пројекат Гутенберг Приступљено 16. 11. 2021.
• Књижевност - анализа дела Приступљено 16. 11. 2021.