Странпутице (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Странпутице
Плакат филма
Изворни насловSideways
Жанрдрама, комедија
РежијаАлександер Пејн
СценариоАлександер Пејн
Џим Тејлор
ПродуцентМајкл Лондон
Темељи се наSideways Рекса Пикета
Главне улогеКристиан Фридел
Улрих Тукур
Јозеф Бирбихлер
МузикаРолфи Кент
СценографЏејн Ен Стјуарт
МонтажаЛевом Темт
Продуцентска
кућа		Michael London Productions
Година2004.
Трајање127 минута
Земља САД
Језикенглески
Буџет16 милиона долара
Зарада1109 милиона долара
НаградеНаграда златни глобус за најбољи филм - комедија или мјузикл
Оскар за најбољи адаптирани сценарио
Претходни
Следећи
IMDb веза

Странпутице (енгл.Sideways) је америчка комедија-драма из 2004. године у режији Александра Пејна, по сценарију Џима Тејлора и Пејна. Филм је адаптација истоименог романа Рекса Пикета из 2004. Sideways и прати два мушкарца у четрдесетим годинама, Мајлса Рејмонда (Пол Џијамати), депресивног учитеља и неуспешног писца, и Џека Кола (Томас Хејден Черч), глумца чији је каријерни зенит прошао, који крећи на једнонедељно путовање у виногорје округа Санта Барбара да би прославили Џеково предстојеће венчање. Сандра Оу и Вирџинија Мадсен глуме жене које сусрећу током свог путовања. Филм је премијерно приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту 13. септембра 2004, а у САД је изашао 22. октобра 2004. године. Странпутице је добио широко признање критичара и сматра се једним од највећих филмова 2000-их. Номинован је за најбољи филм, најбољу режију, најбољег споредног глумца (Хаден Черч) и најбољу споредну глумицу (Медсен), освојивши награду за најбољи адаптирани сценарио на 77. додели Оскара.

Заплет[уреди | уреди извор]

Мајлс Рејмонд је необјављени писац, љубитељ вина и депресивни, средовечни наставник енглеског који живи у Сан Дијегу. Он води Џека Кола, свог пријатеља глумца који ће се ускоро оженити и бившег цимера са факултета, на путовање кроз виногорје долине Санта Инез. Џек сада ради комерцијалне гласовне улоге и планира да се придружи успешном послу свог будућег свекра са некретнинама. Убрзо након што путовање почне, Мајлс инсистира да стане да види своју мајку у Окнарду, јер је тада дан пре њеног рођендана. Те ноћи је украо хиљаду долара из њене собе. Њих двоје се искрадају следећег јутра како би избегли рођенданско окупљање.

Мајлс жели да проведе недељу опуштајући се, играјући голф и уживајући у доброј храни и вину. Међутим, на велико Мајлсово запрепашћење, Џек жели још једну сексуалну везу пре него што отпочне породични живот. У земљи вина, пар вечера у The Hitching Post II. Џек види да је Маја, конобарица са којом се Мајлс случајно упознао, заинтересована за Мајлса; Мајлс мисли да је само пословично пријатељски настројена. Џек лаже Мају да је Мајлсов рукопис прихваћен за објављивање, иако се тек разматра. На дегустацији вина следећег дана, Џек договара двоструки састанак са послужитељком вина по имену Стефани, која се такође упознала са Мајом.

Током састанка, Мајлс се напије и телефонира Викторији, својој бившој жени, након што је сазнао од Џека да се поново удала и да ће довести свог новог мужа на Џеково венчање. Два пара одлазе у Стефанин дом, где она и Џек одлазе у њену спаваћу собу да би имали секс. Мајлс и Маја се повезују кроз заједничко интересовање за вино, а Мајлс је неспретно љуби. Док одлазе одвојено, Мајлс јој даје копију свог рукописа, за који је Маја раније изразила интересовање да прочита.

Џек тврди да се заљубио у Стефани и каже Мајлсу да жели да се пресели у долину Санта Инез како би јој био ближе. Након што су провели време са Џеком и Стефани у винаријама и на пикнику, Мајлс и Маја се враћају у њен стан и имају секс. Следећег дана, Мајлс случајно спомене да се Џек жени. Згрожена непоштењем мушкараца, Маја оставља Мајлса.

Џек и Мајлс одлазе у винарију коју Мајлс сматра лошијом. Након што је од свог књижевног агента чуо да је његов рукопис одбијен, узнемирени Мајлс досађује точиоцу да му до краја пуни вино. Када сервер одбије, Мајлс има испад. Џек интервенише и вози Мајлса назад у мотел. По доласку, Стефани прилази Џеку знајући за његову веридбу и разбија Џеку нос својом мотоциклистичком кацигом, вриштећи да су је лагали. Мајлс води Џека у хитну и оставља Маји говорну поруку са извињењењем и признаје да његова књига неће бити објављена. Те ноћи, Џек се дружи са конобарицом по имену Ками, упркос Мајлсовим протестима. Касније се Џек враћа у мотел наг, пошто га је њен муж ухватио у сексу са Ками. Џек моли Мајлса да му помогне да поврати новчаник који садржи бурме урађене по мери. Мајлс се ушуња у кућу, где открива да Ками и њен муж имају секс. Мајлс узима новчаник и бежи, једва бежећи од голог и бесног мужа.

Џек намерно забија Мајлсов ауто у дрво тако да изгледа као да је сломио нос у несрећи. Пар се враћа у вереничин дом, где је Џека срдачно примљена од стране породице.

Након церемоније венчања, Мајлс наилази на своју бившу жену Викторију и упознаје њеног новог мужа Кена. Викторија каже Мајлсу да је трудна. Мајлс бежи пре пријема, возећи се назад у свој стан у Сан Дијегу. Сам, пије своје цењено вино, Шато Шевал Блан из 1961. године, из шоље за једнократну употребу од стиропора у ресторану брзе хране. Мајлс се враћа рутини наставе у школи. Једног дана добија говорну пошту од Маје, која каже да јој се допао његов рукопис и позива га да посети. Мајлс се враћа у земљу вина и куца на Мајина врата.

Одабране улоге[уреди | уреди извор]

  • Мерилуиз Берк као гђа. Рејмонд, Мајлсова мајка
  • Џесика Хехт као Викторија Кортланд
  • Ли Брукс као Кен Кортланд

Утицај на индустрију вина[уреди | уреди извор]

Ресторан Хајчин Поуст 2 у Бјултону где Мајлс и Џек први пут сусрећу Мају.

Филм је привукао пажњу на и повећао туризам у винородном региону долине Санта Инез на централној обали Калифорније. Током филма, Мајлс с љубављу говори о црном вину, сорти пино ноар, док оцрњује мерло.[1][2] Након што је филм објављен у САД у октобру 2004. године, продаја мерлоа је опала за 2%, док је продаја црног пиноа порасла за 16% у западном делу САД. Сличан тренд се десио у британским винским продајним местима.[2][3][4][5][6][7]

Студија из 2009. коју је спровео Универзитет Сонома Стате открила је да је филм успорио раст обима продаје мерлоа и проузроковао пад његове цене, али главни ефекат филма на америчку винску индустрију био је пораст обима продаје и цене пино црног и укупног вина. потрошња. [8]

Студија из 2022. у Journal of Wine Economics открила је да је Странпутице узроковао смањење потражње за мерлоом и повећање потражње за пиноом, што је навело велике винаре да узгајају пино ноар на земљи лошег квалитета и мешају ту врсту са другим врстама узгојеним у висококвалитетним областима, само да би се задовољила потражња, што на крају доводи до лошијих пинотноар вина.[9][10]

Sideways Пино Ноaр[уреди | уреди извор]

Године 2013, Рек Пикет, аутор романа на којем је базиран филм, објавио је свој пино ноар под називом Le Plus Ultra.[11] Године 2020. издао је пино ноар под називом Sideways.[12]

Странпутице
Sideways
Жанрost
ПродуцентРолф Кент

Оригинални албум са музиком из филма садржи 15 џез инструментала које је компоновао и продуцирао Ролф Кент, а оркестрирао и аранжирао је Тони Блондал. Албум је био номинован за награду Златни глобус за најбољу оригиналну музику, а музика се показала толико популарном да је била потражња за националном турнејом. На крају је неколико градова изабрано за наступ јер је композитор био превише заузет да би се обавезао на више. Романтични лајтмотив који деле Мајлс и Маја је извод из Симбиозе Клауса Огермана и Била Еванса.

  1. "Asphalt Groovin'" – 4:00
  2. "Constantine Snaps His Fingers" – 3:03
  3. "Drive!" – 3:56
  4. "Picnic" – 2:15
  5. "Lonely Day" – 1:40
  6. "Wine Safari" – 2:13
  7. "Miles' Theme" – 2:59
  8. "Los Olivos" – 2:43
  9. "Chasing the Golfers" – 3:03
  10. "Walk to Hitching Post" – 2:32
  11. "Abandoning the Wedding" – 3:25
  12. "Slipping Away As Mum Sleeps" – 1:00
  13. "Bowling Tango" – 0:49
  14. "I'm Not Drinking Any #@%!$ Merlot!" – 1:13
  15. "Miles And Maya" – 2:26

Пријем[уреди | уреди извор]

На агрегатору рецензија Rotten Tomatoes, Страмшитоце има позитивну оцену од 97% на основу 233 рецензије и просечну оцену 8,5/10. Критички консензус веб-сајта гласи: „Шармантан, промишљен и често смешан, Странпутице је дефинитивно зрела комедија пуна одличних изведби.[13] На Метакритик-у, филм има просечну оцену од 94 од 100, на основу 42 критике, што указује на „универзално признање“.[14] Публика коју је анкетирао CinemaScore дала је филму просечну оцену „Б“ на скали од А+ до Ф.[15] Тајм аут је описао филм као „интелигентан, забаван и дирљив“,[16] а Роџер Иберт из Chicago Sun-Times дао му је четири од четири звездице, написавши да „оно што се деси током седам дана представља најбоља хумана комедија године – комедија, јер је смешна, а људска, јер је изненађујуће дирљива.“[17]

Са изузетком Џијаматија, који је већ глумио у хваљеном филму Амерички сјај (2003), филм је за друге глумце био искорак у каријери. Черч и Медсен су били номиновани за награду Удружења филмских глумаца, Златни глобус и Оскара за своје улоге, освојивши награду Удружења филмских критичара емитовања и награду Спирит за своје категорије. Магазин Тајм је описао Џијаматија као "најбољег глумца на свету".[18] Године 2005. Сандра Ох је наставила да глуми у медицинској драми АБЦ Увод у анатомији, за коју је освојила две награде Удружења филмских глумаца и једну награду Златни глобус.

Сидеваис је заузео 494. место на Емпиреовој ' 500 најбољих филмова свих времена 2008.[19] Тотал Филм ставио је Странпутице на своју листу 100 најбољих филмова свих времена.[20] У 2013, Удружење писаца Америке је такође сврстало свој сценарио као 90. највећи икада написан.[21]

Позоришне и музичке адаптације[уреди | уреди извор]

У 2019. је објављено да је планирано да Сидеваис буде адаптиран за сценски мјузикл.[22] Очекује се да ће Кетлин Маршал бити редитељ и кореограф за мјузикл, који је имао за циљ да проба на пролеће или лето 2020. на регионалном месту пре Бродвеја . Мјузикл ће имати књигу Рекса Пикета и музику Ентонија Лија Адамса.[23]

Представа коју је аутор Рек Пикет адаптирао из романа Sideways је постављена у више позоришта у САД и Уједињеном Краљевству.[22]

Поред мјузикла, објављено је да је Пикет написао сценарије засноване на своја два наставка Sideways који су већ штампани, Vertical и Sideways 3 Chile.[22]

Признања[уреди | уреди извор]

Од 2022. године, Пејн и Тејлор су једина двоје сценариста који су икада освојили најређа достигнућа позната као награде критичара „Велика четворка“ (ЛАФЦА, НБР, НИФЦЦ, НСФЦ),[24] поред освајања Оскара, Глобуса, БАФТА, ВГА и друге награде за филм.

Јапански римејк[уреди | уреди извор]

Фок Интернатионал Продуцтионс и Фуји ТВ објавили су римејк филма на јапанском језику у октобру 2009,[25] サイトウェイス, који се на Ромаџију често приказује као Saidoweizu. Режију филма потписује Целлин Глуцк, а главне улоге тумаче Кацухиса Намасе, Фумијо Кохината, Кјока Сузуки и Ринко Кикучи, а музику је компоновао и изводио виртуоз укулеле родом са Хаваја Џејк Шимабукуро.

Римејк помера радњу филма у долину Напа. Иако је наведен као извршни продуцент, Пејн није био укључен у римејк, иако му је дао свој благослов.[26] Ђамати је одбио позив да се појави у неодређеној камео у филму.[27]

Могући наставак[уреди | уреди извор]

Пикет је написао наставак свог романа Вертикала 2011. године, пратећи Мајлса и Џека на путовању у Орегон са Мајлсовом мајком. Пејн је одбио да размотри наставак филма. Searchlight Pictures поседује права на ликове, али Пејнова незаинтересованост чини филм незанимљивим за реализацију за Фокс.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Reynolds, Julia (2006-08-13). „Going Ape For Grape: Annual event celebrates all things wine”. Monterey County Herald. 
  2. ^ а б Harlow, John (2006-03-06). „Oscar winner knocks sales of merlot wine sideways”. The Times. Приступљено 9. 2. 2023. 
  3. ^ Simon, Joanna (2006-06-04). „Sauce”. The Sunday Times. стр. 47. 
  4. ^ Valdespino, Anne (2007-07-07). „Don't forgo Merlot”. The Orange County Register. Приступљено 2023-02-09. 
  5. ^ Asimov, Eric (2006-12-13). „Panned on Screen, Merlot Shrugs And Moves On”. The New York Times. стр. F10. Приступљено 2007-10-30. 
  6. ^ Murphy, Patsey (2005-08-13). „California dream”. Irish Times. Приступљено 2023-02-09. 
  7. ^ Stimmell, Gordon (2007-03-17). „More to merlot, you know”. Toronto Star. стр. H07. 
  8. ^ Cuellar, Steven S. (јануар 2009). „The 'Sideways' Effect A test for changes in the demand for Merlot and Pinot Noir wines”. Wines & Vines. 
  9. ^ Consoli, Sarah; Fraysse, Elizabeth A.; Slipchenko, Natalya; Wang, Yi; Amirebrahimi, Jahon; Qin, Zhiran; Yazma, Neil; Lybbert, Travis J. (2022). „A "Sideways" Supply Response in California Winegrapes”. Journal of Wine Economics (на језику: енглески). 17: 42—63. ISSN 1931-4361. doi:10.1017/jwe.2021.26. 
  10. ^ Irwin, Neil (23. 1. 2022). „How the movie "Sideways" may have made pinot noir worse”. Axios. 
  11. ^ Shaw, Lucy (17. 5. 2013). „Sideways Author Releases Pinot Noir”. The Drinks Business. Архивирано из оригинала 2013-11-16. г. Приступљено 2023-02-09. 
  12. ^ „Review & Interview with Rex Pickett about his Sideways Pinot Noir”. The Wine Diplomats (на језику: енглески). 2020-06-26. Приступљено 2023-02-10. 
  13. ^ „Sideways (2004)”. Rotten Tomatoes. Приступљено 2020-06-02. 
  14. ^ "Sideways" at Metacritic.
  15. ^ „SIDEWAYS (2004) B”. CinemaScore. Архивирано из оригинала 2018-12-20. г. 
  16. ^ „Time Out London”. Timeout.com. Приступљено 2010-10-11. 
  17. ^ Ebert, Roger (28. 10. 2004). „'Sideways' brilliant any way you look at it”. Chicago Sun-Times. 
  18. ^ „The World's Best Character Actor”. Time. 2005-05-31. Архивирано из оригинала 4. 6. 2005. г. Приступљено 2010-05-23. 
  19. ^ „Empire Features”. Empireonline.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2011. г. Приступљено 2010-10-11. 
  20. ^ „100 Greatest Movies Of All Time | TotalFilm.com”. 2013-12-22. Архивирано из оригинала 22. 12. 2013. г. Приступљено 2020-11-23. 
  21. ^ „101 Greatest Screenplays”. Writers Guild of America, West. 2013. Приступљено 15. 9. 2016. 
  22. ^ а б в Rooney, David (2. 5. 2019). „'Sideways' in Development as Broadway Musical”. The Hollywood Reporter. 
  23. ^ Meyer, Dan. "Kathleen Marshall to Direct and Choreograph Sideways: The Musical" Playbill, October 7, 2019
  24. ^ Noah Baumbach swept the Big Four awards the following year with his film The Squid and the Whale, but did not win awards from the major associations.
  25. ^ „'Sideways' gets Japanese remake”. Variety.com. 2008-11-06. Приступљено 2020-10-11. 
  26. ^ „'Sideways' Returns, Uncorked for Japan”. The New York Times. 2009. 
  27. ^ Martin, Peter (2009-03-30). „Paul Giamatti Kinda Trashes Japanese Remake of 'Sideways'”. Cinematical.com. Приступљено 2010-10-11. 
  28. ^ Mercer, Chris (17. 7. 2012). „Sideways 2 film unlikely, says author”. Decanter.com. Decanter.com. Приступљено 1. 6. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Странпутице_(филм)&oldid=27102323”