Страхиња Алагић

С Википедије, слободне енциклопедије
Страхиња Алагић
Личне информације
Надимак Браца
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1945
1945
1946
1947—1951
Црвена звезда
Селекција Југословенске Армије
Партизан
Црвена звезда
Тренерска каријера
Године: Клубови:
ЖКК Црвена звезда
Југославија
Репрезентација
 Југославија

Страхиња Алагић је бивши југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер. Тренерску каријеру је највише посветио женској кошарци. Са кошаркашицама Црвене звезде је освојило титулу првака Европе.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Кошарком је почео да се бави одмах након завршетка Другог светског рата и то прво у Црвеној звезди[2]. Пошто је био војни обавезник био је члан селекције Југословенске армије која је наступала на Југословенском првенству република 1945. На првом државном првенству 1945. године у Суботици та екипа је освојила титулу првака победивши селекцију Србије у финалу.[3] Након тога се враћају Црвеној звезди међутим након формирања Партизана који је био армијски клуб поново је морао да напусти Звезду. Седам играча из селекције ЈА је прешло у редове новоформираног Партизана. Поред Алагића у табор Партизана прешли су Александар Николић, Златко Ковачевић, Павле Костић, Божидар Мунћан, Мирко Марјановић и Ратко Влаховић. Након годину дана проведених у Партизану Алагић се враћа у Црвену звезду где је као играч најдуже играо и где је и остварио најзначајније успехе. У периоду од 1947. до 1951. године је наступајући за црвено–беле освојио пет националних титула.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Након тога престаје са играчком каријером и посвећује се тренерском послу. Пре свега је радио као тренер женских екипа мада је 70-тих година накратко био тренер и мушке кошаркашке секције Црвене звезде. Са ЖКК Црвена звезда имао је пуно успеха пре свега на домаћим такмичењима. Ипак најзначајнији клупски успех у историји женске кошарке је освајање Купа шампиона 1979. године са Црвеном звездом. Имао је и великих успеха са женском репрезенатцијом, коју је 1968. године предводио до прве медаље.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Кошаркашице Црвене звезде пре 34 године освојиле Куп шампиона”. Курир. 29. 03. 2013. Приступљено 15. 09. 2015. [мртва веза]
  2. ^ Историја КК Црвена звезда – први део
  3. ^ „Кошарка је игра у којој побеђује Звезда”. redstarbelgrade.rs /. 22. 7. 2020. Приступљено 30. 8. 2020. 
  4. ^ „Историја женске кошарке”. КСС. Архивирано из оригинала на датум 06. 03. 2016. Приступљено 15. 09. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Немања Ђурић
тренери Црвене звезде
Наследник:
Братислав Ђорђевић