Пређи на садржај

Стрептококе

С Википедије, слободне енциклопедије

Стрептококе
Научна класификација e
Домен: Bacteria
Тип: Bacillota
Класа: Bacilli
Ред: Lactobacillales
Породица: Streptococcaceae
Род: Streptococcus
Rosenbach, 1884
врсте

S. agalactiae
S. bovis
S. mutans
S. pneumoniae
S. pyogenes
S. salivarius
S. sanguinis
S. suis
група S. viridans
и др.

Стрептококе су грам позитивне бактерије, лоптастог облика (коке), које су распоређене у виду ланца или нити. Припадају групи факултативно анаеробних бактерија, непокретне су и не луче ензим каталазу (каталаза негативне). На основу врсте хемолизе (хемолиза-разлагање ћелија крви) подељене су на α,β и γ хемолитичке стрептококе, а на основу састава ћелијског зида и његовог антигенитета у Ленсфилдове групе А-Б.

На основу хемолизе

[уреди | уреди извор]

Колоније стрептокока разлажу хранљиву подлогу крвни агар, на којој хемолизом и као резултат тог разлагања формира се зона хемолизе око колонија. На основу врсте хемолизе стрептококе су подељене на α,β и γ хемолитичке стрептококе.

  • Код α хемолизе колоније стафилокока граде зону хемолизе која је зеленкасте боје. До настанка ове промене долази услед стварања водоник пероксида, који оксидује хемоглобин у метхемоглобин (атом гвожђа је у метхемоглобину тровалентно).
  • Код β хемолизе стафилококе стварају зону жуте боје око својих колонија. У овој зони су разграђени сви еритроцити и сав хемоглобин.
  • γ хемолиза означава одсуство макроскопски видљиве хемолизе.

Ленсфилдова класификација

[уреди | уреди извор]

Многе стрептококе поседују у свом ћелијском зиду полимере угљених хидрата, Ц-супстанцу. Ова супстанца се још зове и Ленсфилдов антиген. На основу грађе овог антигена стрептококе су подељене у групе А-Б.

Постоје пиогене (изазивају гнојне инфекције), оралне стрептококе и ентерококе.

Пиогене, хемолитичке стрептококе врста хемолизе Ленсфилдова класификација особине
Стрептококус пиогенес (А-стрептококе) лат. Streptococcus pyogenes ß А чест узрочник инфекција код човека, инвазиван, касније последице (реуматска грозница, гломерулонефритис)
Стрептококус агалакције (Б стрептококе) лат. Streptococcus agalactiae ß Б менингитис и сепса новорођенчади, инвазивне инфекције
Ц-стрептококе β (α,γ) Ц ређе изазивају гнојне инфекције
Г-стрептококе ß Г ређе изазивају гнојне инфекције
Стрептококус пнеумоније (пнеумокок) лат. Streptococcus pneumoniae α - изазива: запаљење плућа и других дисајних путева, сепсу, менингитис
стрептококус бовис лат. Streptococcus bovis α,γ Д као и ентерококе поседују антиген Д, ређе изазивају инфекције
Оралне стрептококе
Стрептококус саливариус лат. Streptococcus salivarius α,γ могу се наћи антигени: А;Ц;Е;Ф;Г:Х;К зову се још и зелене стрептококе лат. Streptococcus viridans, изазивају ендокардитис, каријес.
Стрептококус сангвис лат. Streptococcus sanguis - могу се наћи антигени: А;Ц;Е;Ф;Г:Х;К зову се још и зелене стрептококе лат. Streptococcus viridans, изазивају ендокардитис, каријес.
Стрептококус мутанс лат. Streptococcus mutans - могу се наћи антигени: А;Ц;Е;Ф;Г:Х;К зову се још и зелене стрептококе лат. Streptococcus viridans, изазивају ендокардитис, каријес.
Стрептококус митис лат. Streptococcus mitis - могу се наћи антигени: А;Ц;Е;Ф;Г:Х;К зову се још и зелене стрептококе лат. Streptococcus viridans, изазивају ендокардитис, каријес.
Стрептококе милерове групе
Ентерококе (данас се убрајају у посебну фамилију, не у фамилију стрептокока)
Ентерококус фекалис лат. enterococcus faecalis α,(β),γ, Д живе у цреву човека и животиња, слабо патогени, могу изавати ендокардитис
Ентерококус фециум лат. enterococcus faecium α Д живе у цреву човека и животиња, слабо патогени, могу изазвати ендокардитис

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz. Medizinische Mikrobiologie. ISBN 3-13-444810-6.  Thieme

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).