Стрес

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Стрес (медицина))
Jump to navigation Jump to search

Стрес је скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Штетни фактори из човековог окружења активирају адаптациони механизам у организму како би се организам заштитио успостављањем равнотеже са средином.

Теоријска поставка[уреди]

Ханс Сели (Hans Selye) је 1936. поставио теорију према којој до болести долази услед поремећаја равнотеже у организму под дејством разних спољашњих и унутрашљих чинилаца. Збирни назив за било који од тих чинилаца је стресор (stressor). Они испољавају агресивно дејство на организам - стресорно дејство, а одговор организма се назива стрес-реакцијом.

Стресори, било да су психолошке природе, или физичке природе, проузрокују сличне физиолошке промене у организму.

При поремећају равнотеже организма одбрамбени системи реагују према врсти стресора, али адаптациони систем реагује увек на исти начин. Стрес реакција је неуро-ендокриног карактера и манифестује се као скуп симптома те се назива и општи адаптациони синдром или Селијев синдром.

Продором ове теорије у медије, стрес добија колоквијално значење и често се лаички тумачи.

Стресни одговор[уреди]

Одговор на стрес има двоструку природу[1]:

  • краткорочни одговор ствара адаптивне промене које помажу јединки да одговори на стресоре, нпр мобилизација енергетских ресурса;
  • дугорочни одговор доводи до маладаптације, односно изазване промене су дугорочно гледано неповољне, нпр долази до увећања жлезди.

Стресни одговор настаје услед активације стресорима два основна система[2]:

  1. антериорна хипофиза – кора надбубрежне жлезде, је систем који доводи до ослобађања ACTH из антериорне хипофизе што стимулише синтезу глукокортикоида коре надбубрежне жлезде који даље подстичу стресни одговор
  2. симпатички нервни систем, након активације има за последицу синтезу епинефрина и норепинефрина

Фазе стрес-реакције[уреди]

  1. фаза аларма — шока — када се организам суочава са штетним фактором
  2. фаза резистенције - када организам пружа отпор штетном фактору покушавајући да успостави равнотежу
  3. фаза исцрпљености - када организам исцрпљује своје снаге у одбрани од штетног фактора и „препушта“ му се

Уколико је човек континуирано изложен стресу или уколико је њему често изложен долази до поремећаја у функционисању организма што условљава појаву тзв. адаптационих болести као што је хипертензија .

Дуго се веровало да је узор чира на желуцу или дванаестопалачном цреву болест адаптације, међутим, данас се зна да 90% изазива бактерија Helicobacter Pylori. Иако стрес може допринети настанку, он није етиолошки фактор.

Фактори стреса[уреди]

Фактори који узрокују стрес су бројни и разноврсни. Тако, то могу бити физички фактори:

  • хладноћа,
  • топлота,
  • бука,
  • вибрације,
  • отрови или
  • психолошки фактори: велика одговорност, поремећени међуљудски односи...

Како избећи стрес[уреди]

Према Примаријус Др Снежани Кузмановић, Спец. неуропсихијатрије, треба:

  • Идентификовати и избегавати стресне ситуације кад год је то могуће
  • Не потискивати емоције – плакати, препричати шта се десило
  • Енергију и потискивану агресију, празнити кроз контролисану физичку активност, шетњама у природи, изузетно потражити помоћ стручне особе
  • Одвојити довољно времена за сан и одмор
  • Спавати квалитетно и добро – правилан ритам спавања, у исто време, не узимати разбуђујућа средства – кафа, чај
  • Бавити се стварима које нису обавезне, пронаћи хоби и разоноду
  • Планирати и организовати обавезе, направити редослед
  • Не дозволити нагомилавање активности „што можеш данас не остављај за сутра“

Референце[уреди]

  1. ^ de Kloet, E. R., Joels, M., & Holsboer, F. (2005). Stress and the brain: from adaptation to disease. Nat Rev Neurosci, 6(6), 463-475.
  2. ^ Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]