Стримон (тема)
| θέμα Στρυμόνος | |
|---|---|
| 9. век—средина 14. века | |
 Византијска Грчка око 900. године | |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Грчка |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | 9. век |
• Укинуто | средина 14. века |
Тема Стримон (грчки:θέμα Στρυμόνος) је била византијска провинција (тема) у данашњој Егејској Македонији са центром у граду Серу. Створена је половином 9. века. Постојала је до средине 14. века. Често се јављала у склопу других византијских тема као што су Солун и Болерон.
Историја
[уреди | уреди извор]Тема Стримон обухвата подручје између река Стримон и Месте и између Родопа и Егејског мора. Ово подручје је стратешки веома важно. Тема не само да контролише излазе на планинске превоје у унутрашњости Балкана којима доминирају Словени већ преко ње пролази и значајан балкански Игњатијев пут (Via Egnatia) који повезује византијске делове Тракије са Солуном, другим по величини градом у Царству[1][2]. Регион је од краја 7. века па надаље претежно насељен Словенима[3]. Словени су чинили велики део становништва све до 11. века. Највећи градови теме Стримон су Сер, Филипи, Христопољ и Хрисопољ. Такође, у почетку су, могуће, били укључени и градови Ксанти и Месинополис[3][4].
У 8. веку Стримон је била клисура Македоније[5][6]. Тачна година оснивања независне теме Стримон је непозната, али је тема вероватно основана у првој половини 9. века што се види из хронике Теофана Исповедника који описује Византијско-бугарске ратове 809. године[7]. Стратег Стримона не помиње се у Тактикону Успенског из 842. године. Први пут се појављује у Клиторологиону из 899. године, тактикону писаном током владавине цара Лава Мудрог (886-912). Бројни печати стратега Стримона из друге половине 9. века су пронађени. Бискуп Сера је уздигнут на ранг надбискупа отприлике у исто време што је могући показатељ успостављања теме. Француски византолози, попут Паула Лемерла, сматрају да је тема основана крајем 840-тих година током Теоктистове анти-словенске кампање[8], али историчар Ворен Тераголд сматра да је Стримон постао тема тек око 896. године услед опасности од Бугара под Симеоном I (893-927)[9].
Крајем 10. века тема Стримон подељена је на два дела. Први је познат као Хрисевба или Хрисаба (грчки: Χρυσεύβα/Χρυσάβα). Према грчком научнику Николасу Оикономиду, овај назив потиче од хеленизованог облика имена града Крушева. Други део носио је назив Нови Стримон (Νεος Στρυμων). Нови Стримон помиње се само у Ескоријалском тактикону из 975. године. Оикономид га идентификује са делом старије теме која се простирала источно од Месте, а која ће касније бити позната као тема Болерон (грчки:Βολερον) или са северним током Стримона. Византинци је вероватно оснивају током ратова Јована I Цимискија (969-976) и освајањем Бугарске 971. године. Крајем 10. века је тема Стримон изгледа уједињена са темом у Солуну, а можда и са словенским племеном Драгувита. У 11. веку је, изгледа, била сједињена са Болероном[3].
Тема Стримон наставила је да постоји све до пада Цариграда у Четвртом крсташком рату (1204), када је постала део краткотрајног Солунског краљевства. Никејски цар Јован III Ватац (1221-1254) је 1246. године освојио Македонију. Поново је успостављена тема Стримон као посебна покрајина. У 14. веку се, међутим, поново јавља у склопу других покрајина као што су теме Болерон и Солун или као тема "Сер и Стримон"[10]. Византинци трајно губе овај простор током експанзије Српског царства под Душаном Силним средином 14. века.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Fine 1991, стр. 83.
- ^ Obolensky 1971, стр. 77–78
- ^ а б в Kazhdan 1991, стр. 1968.
- ^ Obolensky 1971, стр. 78.
- ^ Pertusi 1952, стр. 166–167
- ^ Treadgold 1995, стр. 33, 76
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 104
- ^ Pertusi 1952, стр. 166.
- ^ Treadgold 1995, стр. 33, 36, 67
- ^ Bartusis 1997, стр. 68.
Извори
[уреди | уреди извор]- Bartusis, Mark C. (1997). The Late Byzantine Army: Arms and Society 1204–1453. Philadelphia, Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1620-2.
- Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 1: Italy, North of the Balkans, North of the Black Sea. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-194-0.
- Obolensky, Dimitri (1971). The Byzantine Commonwealth: Eastern Europe, 500–1453. New York, New York: Praeger Publishers.
- Oikonomides, Nicolas (1972). Les Listes de Préséance Byzantines des IXe et Xe Siècles (на језику: French). Paris, France: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3163-8.