Стримон (тема)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
θέμα Στρυμόνος

Тема Стримон
Byzantine Greece ca 900 AD.svg
Византијска Грчка око 900. године
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  Грчка
Друштво
Званични језици византијски грчки језик
Религија православље
Владавина
Облик владавине тема
Титула владара стратег
Оснивање 9. век
Престанак средина 14. века
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Портал:]]

Тема Стримон (грчки:θέμα Στρυμόνος) је била византијска провинција (тема) у данашњој Егејској Македонији са центром у граду Серу. Створена је половином 9. века. Постојала је до средине 14. века. Често се јављала у склопу других византијских тема као што су Солун и Болерон.

Историја[уреди]

Тема Стримон обухвата подручје између река Стримон и Месте и између Родопа и Егејског мора. Ово подручје је стратешки веома важно. Тема не само да контролише излазе на планинске превоје у унутрашњости Балкана којима доминирају Словени већ преко ње пролази и значајан балкански Игњатијев пут (Via Egnatia) који повезује византијске делове Тракије са Солуном, другим по величини градом у Царству[1][2]. Регион је од краја 7. века па надаље претежно насељен Словенима[3]. Словени су чинили велики део становништва све до 11. века. Највећи градови теме Стримон су Сер, Филипи, Христопољ и Хрисопољ. Такође, у почетку су, могуће, били укључени и градови Ксанти и Месинополис[3][4].

У 8. веку Стримон је била клисура Македоније[5][6]. Тачна година оснивања независне теме Стримон је непозната, али је тема вероватно основана у првој половини 9. века што се види из хронике Теофана Исповедника који описује Византијско-бугарске ратове 809. године[7]. Стратег Стримона не помиње се у Тактикону Успенског из 842. године. Први пут се појављује у Клиторологиону из 899. године, тактикону писаном током владавине цара Лава Мудрог (886-912). Бројни печати стратега Стримона из друге половине 9. века су пронађени. Бискуп Сера је уздигнут на ранг надбискупа отприлике у исто време што је могући показатељ успостављања теме. Француски византолози, попут Паула Лемерла, сматрају да је тема основана крајем 840-тих година током Теоктистове анти-словенске кампање[8], али историчар Ворен Тераголд сматра да је Стримон постао тема тек око 896. године услед опасности од Бугара под Симеоном I (893-927)[9].

Крајем 10. века тема Стримон подељена је на два дела. Први је познат као Хрисевба или Хрисаба (грчки: Χρυσεύβα/Χρυσάβα). Према грчком научнику Николасу Оикономиду, овај назив потиче од хеленизованог облика имена града Крушева. Други део носио је назив Нови Стримон (Νεος Στρυμων). Нови Стримон помиње се само у Ескоријалском тактикону из 975. године. Оикономид га идентификује са делом старије теме која се простирала источно од Месте, а која ће касније бити позната као тема Болерон (грчки:Βολερον) или са северним током Стримона. Византинци је вероватно оснивају током ратова Јована I Цимискија (969-976) и освајањем Бугарске 971. године. Крајем 10. века је тема Стримон изгледа уједињена са темом у Солуну, а можда и са словенским племеном Драгувита. У 11. веку је, изгледа, била сједињена са Болероном[3].

Тема Стримон наставила је да постоји све до пада Цариграда у Четвртом крсташком рату (1204), када је постала део краткотрајног Солунског краљевства. Никејски цар Јован III Ватац (1221-1254) је 1246. године освојио Македонију. Поново је успостављена тема Стримон као посебна покрајина. У 14. веку се, међутим, поново јавља у склопу других покрајина као што су теме Болерон и Солун или као тема "Сер и Стримон"[10]. Византинци трајно губе овај простор током експанзије Српског царства под Душаном Силним средином 14. века.

Референце[уреди]

  1. ^ Fine 1991, стр. 83.
  2. ^ Obolensky 1971, стр. 77–78
  3. 3,0 3,1 3,2 Kazhdan 1991, стр. 1968.
  4. ^ Obolensky 1971, стр. 78.
  5. ^ Pertusi 1952, стр. 166–167
  6. ^ Treadgold 1995, стр. 33, 76
  7. ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 104
  8. ^ Pertusi 1952, стр. 166.
  9. ^ Treadgold 1995, стр. 33, 36, 67
  10. ^ Bartusis 1997, стр. 68.

Извори[уреди]