Стрнадица остругашица
| Стрнадица остругашица | |
|---|---|
| Мужјак стрнадице остругашице Calcarius lapponicus Гардур Сидирнес Исланд | |
| Научна класификација | |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Породица: | Calcariidae |
| Род: | Calcarius |
| Врста: | C. lapponicus
|
| Биномно име | |
| Calcarius lapponicus (Linnaeus, 1758)
| |
| Ареал Calcarius lapponicus Ареал гнежђења Миграција Ареал зимовања
| |
| Синоними | |
| |
Стрнадица остругашица (лат. Calcarius lapponicus) је птица певачица из породице стрнадица Calcariidae, групе коју већина модерних аутора одваја од Fringillidae, зеба Старог света.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Стрнадицу остругашицу формално је описао шведски природњак Карл фон Лине 1758. године у десетом издању своје „Systema Naturae“ . Карл фон Лине ју је сврстао са зебама у род Fringilla и сковао биномно име Fringilla lapponica.[2][3] Стрнадица остругашица је сада једна од три остругашице сврстане у род Calcarius који је 1802. године увео немачки природњак Јохан Матеус Бехштајн.[4] Енглески назив се односи на дуге задње канџе.[5] Назив рода Calcarius потиче од латинског calcaria, „мамузе“, а специфични епитет lapponicus се односи на Лапонију.[6]
Препознато је пет подврста:[4]
- Calcarius lapponicus lapponicus (Linnaeus, 1758) - Северна Европа и Северна Азија
- Calcarius lapponicus kamtschaticus (Portenko, 1937) - североисточни Сибир
- Calcarius lapponicus coloratus (Ridgway, 1898) - Командорска острва
- Calcarius lapponicus alascensis (Ridgway, 1898) - крајњи источни Сибир, Аљаска и северозападна Канада
- Calcarius lapponicus subcalcaratus ( Brehm, CL, 1826) – северна Канада и Гренланд
Опис
[уреди | уреди извор]Стрнадица остругашица је снажна птица, са дебелим жутим кљуном која се храни семењем. Мужјак у гнездећем перју има црну главу и грло, белу пругу око очију, кестењасти потиљак, бели доњи део тела и јако прошарана црно-сива леђа. У зимском перју има једноставнију наранџасто-смеђу главу, смеђа леђа и кестењасти потиљак и панеле крила.
Мере:[7]
- Дужина : 15-16 цм
- Тежина : 22,3-33,1 г
- Распон крила : 22-29 цм
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Стрнадица остругашица се гнезди широм арктичке Европе и Палеарктика, као и у Канади и најсевернијем делу Сједињених Држава. Миграторна је врста, зимује у руским степама, јужним Сједињеним Државама, северним скандинавским арктичким подручјима и све до обале јужне Шведске, Данске и Велике Британије. Стрнадица остругашица је једина азијска врста остругашице и, иако вероватно није еволуирала тамо, присутна је у источној Европи најмање око 30.000 година.[8]
Понашање
[уреди | уреди извор]Оглашавање
[уреди | уреди извор]Најчешће оглашавање у лету је тврдо „прррт“, којем обично претходи назалнији „тивв“. Приликом гнежђења, производи и тиши „дујии“ након чега следи пауза и „трииииуу“; оба звука се смењују.
Гнежђење
[уреди | уреди извор]Стрнадица остругашица је птица која се гнезди на земљи, преферирајући да гради своје гнездо у облику шољице на падинама са густом вегетацијом или међу бусенима у ниским влажним подручјима.[9] Стрнадица остругашица полаже у просеку 5 јаја по леглу.[10][11] Гнезди се у влажној тундри, приобалним подручјима и мочварама.[12][13]
Зимовање
[уреди | уреди извор]Током зиме стрнадица остругашица се обично налази широм Великих равница и североистока Сједињених Држава, као и у јужној Канади, где се обично могу видети како траже храну на пољопривредним пољима.[14] Стрнадице остругашице често зими формирају јата мешаних врста, где их редовно прате ушате шеве (Eremophila alpestris) и снежне стрнадице (Plectrophenax nivalis).[15]
Хибридизација
[уреди | уреди извор]Године 2011, мужјак хибрида стрнадице остругашице × снежне стрнадице идентификован је на Њуфаундленду и Лабрадору, у Канади.[16]
Исхрана
[уреди | уреди извор]
Прехрамбене навике стрнадице остругашице су прилично једноставне: углавном семењем зими и зглавкарима лети, када су активни.[17]
Током зиме, стрнадица остругашица се храни семеном. Бере га са земље, ретко се храни директно на биљкама. Храниће се на истом подручју у периоду од неколико минута до сат времена, а затим одлеће тражећи ново подручје за храњење. Њихова исхрана семењем састоји се углавном од семена траве, лисичјег репа, гајеног проса, росике и пшенице.[17] Током сезоне гнежђења, птице мигрирају на север, где им исхрана прелази на зглавкаре. Птићи се хране само зглавкарима, који такође чине исхрану родитеља у то доба године - јун до јула. Птице често хватају инсекте у ваздуху, али се хране кроз вегетацију када климатски услови спречавају инсекте да лете.[18] Стрнадице остругашице могу конзумирати између 3.000 и 10.000 комада плена - инсеката или семена дневно, у зависности од њихових енергетских потреба; можда ће им бити потребно да повећају овај број за 3.000 када хране младе.[19] Ларве и одрасле јединке чине главни део њихове инсектоједне исхране.[20]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Илустрација стрнадице остругашице Вилхелм фон Рајт (1810-1887)
-
Јаја Calcarius lapponicus - MHNT
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2017). „Calcarius lapponicus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22721033A111138693. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22721033A111138693.en
. Приступљено 13. 11. 2021.
- ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 180.
- ^ Paynter, Raymond A. Jr, ур. (1970). Check-List of Birds of the World. 13. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 37.
- ^ а б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (август 2024). „Finches, euphonias, longspurs, Thrush-tanager”. IOC World Bird List Version 14.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 30. 12. 2024.
- ^ „Long”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 84, 219. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ „Lapland Longspur Identification, All About Birds, Cornell Lab of Ornithology”. www.allaboutbirds.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-29.
- ^ Tomek, Teresa; Bocheński, Zygmunt (2005). „Weichselian and Holocene bird remains from Komarowa Cave, Central Poland”. Acta Zoologica Cracoviensia. Institute of Systematics and Evolution of Animals, Polish Academy of Sciences. 48A (1–2): 43—65. doi:10.3409/173491505783995743
.
- ^ Boal, Clint W.; Andersen, David E. (2005). „Microhabitat Characteristics of Lapland Longspur, Calcarius lapponicus, Nests at Cape Churchill, Manitoba”. The Canadian Field-Naturalist. 119 (2): 208. Bibcode:2005CFNat.119..208B. doi:10.22621/cfn.v119i2.108.
- ^ Custer, Thomas W.; Pitelka, Frank A. (1977). „Demographic Features of a Lapland Longspur Population near Barrow, Alaska”. The Auk. 94 (3): 505—525. doi:10.1093/auk/94.3.505 (неактивно 1. 7. 2025).
- ^ Hunt, Kathleen E.; Wingfield, John C. (2004). „Effect of estradiol implants on reproductive behavior of female Lapland longspurs (Calcarius lapponicus)”. General and Comparative Endocrinology. 137 (3): 248—262. PMID 15201063. doi:10.1016/j.ygcen.2004.03.015.
- ^ Henry, J. D., and M. Mico. (2002). „Relative abundance, habitat use, and breeding status of birds in Aulavik National Park, Banks Island, Northwest Territories”. Canadian Field-Naturalist. 116: 393—407. doi:10.5962/P.363478.
- ^ Rodrigues, Robert (1994). „Microhabitat Variables Influencing Nest-Site Selection by Tundra Birds”
. Ecological Applications. 4 (1): 110—116. Bibcode:1994EcoAp...4..110R. JSTOR 1942120. doi:10.2307/1942120.
- ^ „Lapland Longspur | Audubon Field Guide”. www.audubon.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-09.
- ^ „Lapland Longspur Life History, All About Birds, Cornell Lab of Ornithology”. www.allaboutbirds.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-09.
- ^ Macdonald, Christie A.; Martin, Tracy; Ludkin, Rick; Hussell, David J. T.; Lamble, David; Love, Oliver P. (2012). „First Report of a Snow Bunting × Lapland Longspur Hybrid”
. Arctic. 65 (3): 344—348. JSTOR 41758941. doi:10.14430/arctic4222.
- ^ а б Gabrielson, Ira Noel (1924). „Food habits of some winter bird visitants”. U.S. Department of Agriculture Bulletin (1249).
- ^ Watson, Adam (1957). „Birds of the Cumberland Peninsula, Baffin Island”. The Canadian Field-Naturalist. 71 (3): 87—109. doi:10.5962/p.341713
.
- ^ Custer, Thomas W.; Osborn, Ronald G.; Pitelka, Frank A.; Gessaman, James A. (1986). „Energy Budget and Prey Requirements of Breeding Lapland Longspurs near Barrow, Alaska, U.S.A.”
. Arctic and Alpine Research. 18 (4): 415—427. ISSN 0004-0851. JSTOR 1551091. doi:10.2307/1551091.
- ^ Custer, Thomas W.; Pitelka, Frank A. (1978). „Seasonal trends in summer diet of the Lapland longspur near Barrow, Alaska”. The Condor. 80 (3): 295—301. Bibcode:1978Condo..80..295C. JSTOR 1368039. doi:10.2307/1368039.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Calcarius lapponicus”. Avibase.
- Стрнадица остругашица - Cornell Lab of Ornithology
- Стрнадица остругашица - Calcarius lapponicus Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. децембар 2007) - USGS Patuxent Bird Identification InfoCenter
- „Стрнадица остругашица”. Internet Bird Collection.
- Стрнадица остругашица фото галерија на VIREO (Drexel University)
- Стрнадица остругашица at Oriental Bird Images - A Database of the Oriental Bird Club (погледајте падајући мени на дну странице)
- Интерактивна мапа на IUCN Red List maps