Стровија

Стровија
мкд. *Стровија*
Стровија; мкд. Стровија
	Стровија
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Долнени
Становништво
— (2002)	35
Географске карактеристике
Координате	41° 33′ 51″ С; 21° 24′ 40″ И / 41.56415958482852° С; 21.411193256787307° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	729 m
	Стровија Стровија на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	7505
Позивни број	(+389) 48
Регистарска ознака	PP

Стровија (мкд. Стровија) је насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Стровија припада општини Долнени.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Стровија је смештено у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Прилепа, насеље је удаљено 35 km северозападно.

Рељеф: Стровија се налази у крајње северном делу Пелагоније, највеће висоравни Северне Македоније. Село је суштински најсеверније у целој Пелагонији. Западно од насеља издиже се планина Јакупица, у делу у коме се налази један од њених виших врхова - Даутица, а источно планина Бабуна. Надморска висина насеља је приближно 780 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

Историја[уреди | уреди извор]

У току Првог светског рата, за време бугарске окупације, село је масовно страдало заједно са свим осталим српским селима северног дела Прилепског поља. Бугари су опколили село са свих страна и изводили из кућа све што се ту затекло. Затим су поједине домаћине уценили новцем, опљачкали све што су могли, а затим све жене силовали и потом побили. У селу је у том једном нападу убијено 120 становника. Зверства су затим наставили у суседним српским селима: Долгаец, где је убијено 250 људи, претходно избеглих из Богомиле, која су од Бугара избегла у села Прилепског поља и све их на месту побили. Мучења су наставили клањем самих мештана села Долгаец уз претходно силовање жена. Сви ухваћени мештани, старци, жене и деца, јер су мушкарци са српском војском већ одступали према Албанији, су поклани. Долгаечког попа Трајка, старца од 70 година су живог ухватилии питали га: „Да ли је Србин или Бугарин”? А када је стари поп на сва питања одговорио да је Србин као што су му и сви парохијани и сељаци његовог села, Бугари су наложили ватру и везаног прво посули петролејом, а затим га бацили у ватру. Због тога су они сељаци из горњег поља који су успели да побегну у Прилеп, у то време већински пробугарски настројен, молили угледне прилепске прваке, да се ако се икако може заустави покољ и да се о том питању алармира бугарски официр рођени Прилепчанин, генерал Тошев. Молбе угледних грађана Прилепа, Бугараша, уродиле су плодом и генерал Тошев је издао наредбу о прекиду клања цивила по српским селима у горњем пољу, Азоту и Поречу. Покољ се завршио у селу Костинци у коме су бугарски зликовци заклали 25 мештана, а у току ових убијања је стигла наредба генерала Тошева да се са клањима престане, па је остатак сељана Костинаца успео да се спасе. Ових неколико српских села горњег Прилепског поља: Зрзе, Долгаец, Маргари, Стровија, Гостиражни, итд заједно са масом српских избеглица из Богомиле и велешког Азота, који су пострадали у Долгаецу, за дужи временски период нису успели да поврате стару бројност, јер су нека изгубила и више од 50% укупног становништва.