Строги природни резерват Јарешник
| Строги природни резерват Јарешник | |
|---|---|
 Врх Црноок (1.881 m) на планини Дукат | |
| Опште информације | |
| Место | Врх Црноок на планини Дукат |
| Општина | Босилеград |
| Држава |  Србија |
| Степен заштите | I |
| Површина | 6,21 ha |
| Старатељ | ЈП Србијашуме |
Строги природни резерват Јарешник се налази на територији општине Босилеград у Пчињском округу. СРП „Јарешник“ је једино станиште кримског бора (лат. Pinus nigra var. pallasiana) у Србији и једини резерват шуме црног бора (лат. Pinus nigra) прашумског типа у Србији.[1] Резерват се простире на површини од 6 хектара и 21 ара и сврстан је у I категорију заштићених подручја од изузетног значаја. Резерватом управља ЈП Србијашуме.[2]
Локација
[уреди | уреди извор]Строги природни резерват Јарешник простире се на југозападној падини Црноока (1.881 m), највишег врха планине Дукат[3] у близини Босилеграда.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Присуство кримског бора у Србији први пут је споменуо Лујо Адамовић 1909. године, али без прецизних података о његовој дистрибуцији. Тачан локалитет ове популације на територији Србије први пут је објавио хрватски ботаничар руског порекла[5] Лав Рајевски 1950. године.[6]
Јарешник је проглашен за строги резерват природе још 1961. године, а 2013. Завод за заштиту природе урадио је и ревизију заштићеног простора, а Влада Републике Србије је у мају 2019. донела Уредбу о проглашењу..[4]
Стање састојине
[уреди | уреди извор]Утврђено је да се популација кримског бора знатно повећала – од 201 на 795 стабала за последњих 50 година.[7] У резервату природе „Јарешник“ кримски бор расте у густом склопу, где су присутне све класе старости – од подмлатка до зреле састојине. У млађим и средњедобним деловима састојине налази се велики број јединки на јединици површине. Стабла су права, чиста од грана, са јако кратком и малом крошњом. Код најстаријих стабала пречник на прсној висини прелази 1 m а висина 30 m. Најдебља стабла су са дебелом кором, ишараном са сиво – смеђим плочама, које су подељене тањим браздицама у горњем делу стабла, и дебљим браздама у доњем делу стабла. Старост најстаријих борова износи око 250 година.[8]
Заштита
[уреди | уреди извор]У Србији се ова шума кримског бора јавља као усамљена енклава,[6] која је опстала на крајњој северозападној граници свог ареала,[4] само на југозападној падини Црноока. Због тога је подручје на коме расте стављено под заштиту као природно добро од међународног и националног значаја, односно заштићено подручје од изузетног значаја I категорије.
Строги резерват природе „Јарешник” стављен је под заштиту ради очувања јединствене шуме кримског бора у Србији, која је опстала на крајњој северозападној граници свог ареала, што представља посебну еколошку вредност. На основу Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, кримски бор је строго заштићена врста и налази се на Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе са статусима угрожености према критеријумима IUCN-а из 2001. године.
Шума кримског бора утврђена је као приоритетни тип станишта у складу са Резолуцијом 4. Бернске конвенције, а представља и прироритетан тип станишта према Директиви о заштити природних станишта и дивље фауне и флоре.
Строги резерват природе „Јарешник“, представља део еколошке мреже Републике Србије, у складу са одредбама Уредбе о еколошкој мрежи. Завод за заштиту природе Србије 2013. године извршио је ревизију подручја, а Влада Републике Србије је у мају 2019. донела Уредбу о проглашењу. Управљање Резерватом поверено је Јавном предузећу Србијашуме, а спроводи га Шумско газдинство „Врање“ из Врања.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Заштићена шума кримског бора у оквиру Специјалног резервата природе „Јарешник“”. Завод за заштиту природе Србије. 15. 7. 2019. Архивирано из оригинала 09. 02. 2022. г. Приступљено 09. 02. 2022.
- ^ „Jarešnik kod Bosilegrada proglašen za zaštićeno područje”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2019-05-30. Приступљено 2026-01-28.
- ^ „DUKAT (Crnook 1881 m) -”. Planinarenje za neupućene (на језику: српски). Приступљено 2026-01-27.
- ^ а б в г ЈП Србијашуме 2019, стр. 3
- ^ „Rajevski, Lav”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2026-01-27.
- ^ а б Šarac 2014, стр. 171-172
- ^ „Jedinstvena šuma krimskog bora na padinama Crnooka”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-01-28.
- ^ ЈП Србијашуме 2019, стр. 8
Литература
[уреди | уреди извор]- Šarac, Zorica (2014). UTVRĐIVANJE VARIJABILNOSTI I DIFERENCIJACIJE PRIRODNIH POPULACIJA PINUS NIGRA ARNOLD U SRBIJI KORIŠĆENJEM FITOHEMIJSKIH I MOLEKULARNIH MARKERA (PDF). Beograd: UNIVERZITET U BEOGRADU, BIOLOŠKI FAKULTET. Приступљено 27. 1. 2026.
- ПЛАН УПРАВЉАЊА СТРОГИМ РЕЗЕРВАТОМ ПРИРОДЕ „ЈАРЕШНИК“ за период 2020 - 2029. године (PDF). ЈП Србијашуме. октобар 2019. стр. 3.
- Ostojić, Dragana; Jovanović, Biljana (2007). . „Characteristics of Crimean pine (Pinus pallasiana Lamb.) forests in the reserve “Jarešnik” in the district of Bosilegrad” (PDF). Зборник на трудови од III Конгрес на еколозите од Македонија: 86—91.
