Студентски дом „Kраљ Александар I” у Београду
| Студентски дом „Kраљ Александар I” у Београду | |
|---|---|
Главна фасада студентског дома „Краљ Александар I” и биста краља Александра Обреновића | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Звездара |
| Држава | |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник | 1928. |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Студентски дом „Kраљ Александар I” у Београду се налази у Булевару краља Александра 75 и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1] Од 1946. до 2004. године, дом је носио име народног хероја Иве Лоле Рибара, и још увек познат као „Лола” међу студентима.[2][3]
Дом броји 195 соба са 521 местом и има студентски ресторан са 220 места.[3][4]
Историјат
[уреди | уреди извор]Почетком 1920-тих, било је мало капацитета за домски смештај студената: од три локације после рата, до 1924. остала је само једна, у „полупорушеној” кући у Васиној улици - осам соба са 36 кревета, већином у бедном стању. Након што је нови ректор Павле Поповић обишао ово место, образован је одбор за подизање студентског дома[5] (исељење из овог последњег смештаја, у Васиној 11, најављено је у јануару 1926.[6]).
Управа Краљевог фонда је упутила Београдској општини молбу да поклони терен за градњу студентског дома. У фебруару 1925, Грађевинска секција је одговорила повољно, предвиђен је "терен у парку званом Ћирила и Методија на Тркалишту, преко пута терена одређеног за Университет".[7] Како би се убрзало сакупљање средстава и градња, Ректорат је у новембру 1925. апеловао на студенте да приложе 50 динара при упису, одн. 10 при овери семестра, као и да се скупљају прилози од престоничких банака, већих предузећа и богатијих грађана.[8] До јануара је прикупљено мало преко 189.000 динара.[9] На светосавској прослави 1926. саопштена је одлука Краља Александра да „подигне кућу” студентима.[10] Краљ је положио камен темељац и повељу 9. маја 1926.[11][12] Зграда је била под кровом већ крајем следећег октобра.[13]
Дом је отворен и освећен 7. априла 1928. Већ 28. маја увече, Дом је претрпео већу материјалну штету. Студенти су у граду, поводом усвајања Нетунских конвенција, демонстрирали против Мусолинија и фашизма. Када су се вратили у Дом, напала их је жандармерија и разбила многе прозоре на згради.[14] Након што је довршено попуњавање инвентаром, Дом има „прави почетак” у октобру 1928.[15]
Изглед
[уреди | уреди извор]Студентски дом краљ Александар I је саграђен 1927-1928. године, према пројекту руског архитекте Георгија Павловича Коваљевског, за студенте Београдског универзитета. Главна фасада истакнута улазном степенишном партијом и балконом првог спрата окренута је ка раскрсници Улице 27. марта и Булевара краља Александра. Конципиран је као слободностојећи објекат разуђене основе трапезоидног облика који у силуети остварује масивну кубусну форму.
Фасаде су подеоним венцем рашчлањене на приземље и три спрата, са низом ритмично распоређених прозорских отвора. Присутна градација на фасадама од зоне приземља ка последњем спрату, остварена је применом декоративне пластике изведене у традицији академизма, што доприноси репрезентативности објекта.
Зграда студентског дома представља типичан пример архитектуре Београда у периоду између два рата, који је отворио могућност да се монументалним и раскошним академским архитектонским решењем на најбољи начин материјализује и презентује нова друштвена стварност. Значајан урбанистички положај у формирању градског центра, специфична намена одржана до данас, архитектонски концепт који сведочи о умећу једног из групе руских архитеката који су у послератно доба утицали на формирање Београда као једне од европских метропола, значајно доприносе његовим архитектонско-урбанистичким и културно-историјским вредностима.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Студентски дом краљ Александар I у Београду
-
Задња фасада ка парку "Ћирило и Методије"
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Завод за заштиту споменика културе Београд
- ^ Вуковић, Ана (3. 4. 2018). „Студентски дом у коме се поштује традиција”. Политика. Архивирано из оригинала 19. 6. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ а б „Студентски дом „Краљ Александар I” — Звездара”. Студентски центар. Архивирано из оригинала 3. 1. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ „Студентски ресторан "Краљ Александар I" — Звездара”. Студентски центар. Архивирано из оригинала 3. 1. 2023. г. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ „Студентски 'дом'”. Политика, 23. јул 1925, стр. 8
- ^ „Студенти без крова над главом”, Политика, 17. јан. 1926, стр. 7
- ^ "Политика", 18. феб. 1925, стр. 6
- ^ „Дневне вести - Питање Студентског Дома у Београду”, Политика, 6. нов. 1925, стр. 8
- ^ „Акција за подизање Студентског Дома”, Политика, 14. јан. 1926, стр. 8
- ^ Политика, 28. јан. 1926
- ^ „Краљ полаже камен темељац Студентског Дома”, Време, 10. мај 1926
- ^ Илустровани лист, 1926 - бр. 20, digitalna.nb.rs
- ^ „Студентски Дом у Београду”, Време, 27. окт. 1926, стр. 6
- ^ „Сукоби полиције и омладина око Студентског Дома”, Време, 30. мај 1928, стр. 5
- ^ Време, 31. авг. 1928, стр. 5
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Студенски дом Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. децембар 2013)
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Студентски дом у коме се поштује традиција („Политика”, 3. април 2018)
- Пола века бриге о студентима („Политика”, 27. новембар 2018)
- "Политика", 16. феб. 1938