Стјепан Доманкушић

С Википедије, слободне енциклопедије
стјепан доманкушић
Лични подаци
Датум рођења(1919-10-10)10. октобар 1919.
Место рођењаСлавонски Брод, Краљевство СХС
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1941. – 1977.
ЧинГенерал-потпуковник

Одликовања
Орден партизанске звезде Орден братства и јединста Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Стјепан Доманкушић — Омега (Славонски Брод, 10. октобар 1919 —), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. октобра 1919. године у Славонском Броду. Предратни студент, на Загребачком универзитету студирао је математику и користио се илегалним именом Омега, које га је пратило и током рата. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1941. године, када се прикључио и Народноослободилачком покрету (НОП). У Дванаестој славонској ударној бригади се налазио на месту заменика комесара Трећег батаљона[1], да би након тога постао политички комесар 25. бродске ударне бригаде.

После ослобођења Југославије обављао је многе дужности у Југословенској народној армији (ЈНА) и Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО). Био је начелник безбедности у јединицама Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ), где му је претпостављени био Никола Љубичић, затим помоћник начелника Трећег (војног) одсека у Одељењу за заштиту народа (ОЗН). Завршио је Вишу војну академију ЈНА. Налазио се на одговорним местима у Контраобавештајној служби (КОС). Био је заменик начелника Управе безбедности ССНО, Ивана Мишковића, од 1963. до 1971. године, а у периоду од 1971. до 1974. налазио се на функцији начелника. Био је начелник Управе за граничне послове Генералштаба ЈНА. Пензионисан је у чину генерал-потпуковника ЈНА, 1977. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден партизанске звезде, Орден братства и јединства, Орден за храброст и др.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]