Стјуарт Пирс

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Стјуарт Пирс[1]
Stuart Pearce (31651906441).jpg
Пирс 2016. године
Лични подаци
Датум рођења (1962-04-24)24. април 1962.(58 год.)[1]
Место рођења Лондон,  Уједињено Краљевство
Висина 1,78 м[2]
Позиција одбрамбени играч
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1978—1983
1983—1985
1985—1997
1997—1999
1999—2001
2001—2002
2016
Велдстоун
Ковентри Сити
Нотингем Форест
Њукасл јунајтед
Вест Хем јунајтед
Манчестер Сити
Лонгфорд
176
52
401
37
42
38
1
(10)
(4)
(63)
(0)
(2)
(3)
(0)
Репрезентативна каријера
1986
1987—1999[3]
Енглеска до 21
Енглеска
1
78
(0)
(5)
Тренерска каријера
1996—1997
2005—2007
2007—2013
2011—2012
2012
2014—2015
Нотингем Форест (менаџер)
Манчестер Сити
Енглеска до 21
Велика Британија
Енглеска (менаџер)
Нотингем Форест

Стјуарт Пирс (Лондон, 24. април 1962) бивши је енглески фудбалер и садашњи фудбалски тренер. Пирс је био тренер репрезентације Енглеске испод 21 године од 2007. до 2013. године, а такође водио је тим Велике Британије на Летњим олимпијским играма 2012. године.[4][5][6]

Као играч, Пирс је био дефанзивац, а наступао је за Велдстоун, Ковентри Сити, Нотингем Форест, Њукасл јунајтед, Вест Хем јунајтед, Манчестер Сити и Лонгфорд.[7] Највећи учинак остварио је у Нотингем Форесту, где је био капитен и за који је на 401 утакмици постигао 63 гола. Пензионисао се као играч 2002. године, док је био у Манчестер Ситију, где је након тога радио као тренер, а касније и као менаџер.[8]

Године 2016. изашао је из пензије потписавши уговор са Лонгфордом, тимом који је назван „најгори у Великој Британији”.

Биографија[уреди | уреди извор]

Пирс је рођен 24. априла 1962. године у Хамерсмиту, предграђу Лондона. Похађао је Френт школу у Кингбрију, да би након тога похађао школу Клармон у Кентону. Поред фудбала, Пирс је љубитељ панк рок музике, а један од омиљених бендова му је The Lurkers.[9] Пирс наводи The Stranglers као један од омиљених страних бендова.[9] Године 1998-. Пирс је учествовао у саобраћајној несрећи, када се аутомобил који се сударио са камионом преврнуо на кров. Фудбалер је прошао са мањим повредама руку.[10] [11] Његова биографија под називом Psycho објављена је 2001. године.[12] Пирсов брат Денис члан је Британске националне партије и био је трећи на листи БНП за Лондон, на изборима за Европски парламент 2009. године.[9] Пирс је љубитељ рагби лиге и неколико пута је виђен како подржава Варингтон Волвс.[13][14]

Дана 9. новембра 2016. године Пирс је проглашен за најбољег просечног менаџера Премијер лиге у студији која је обухватала свих 209 менаџера Премијер лиге по сајту Voucherbox, након анализе статистика све 24 сезоне такмичења. Пирс као бивши тренер Манчестер Ситија и Нотингем Фореста има учинак од 32 победе и 26 ремија, са коефицијентом 30,77%.[15]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Пирс није успео да уђе у тим Квинс Парк рејнџерси, након чега је добио понуду из Хул Ситија коју је одбио. Уместо тога покренуо је каријеру у аматерском фудбало са Велдстоуном и радио као електричар. Скоро пет година био је међу најбољим играчима нелигашког фудбала Премијер лиге. Ковентри Сити понудио је Велдстоуну 30.000 британских фунти за Пирса. Након тога он је заиграо за Корентри Сити, одмах професионално. Играо је на тврд али коректан начин игре.

Две године касније, 1985. године Пирса је у Нотингем Форест довео менаџер Брајан Кот, а продат је за 300.000 фунти. Провео је 12 година у Нотингем Форесту, већином као капитен клуба. Током каријере за овај клуб освојио је два Енглеска Лига купа и Куп пуноправних чланова, такође постигао гол из слободног ударца у финалу ФА купа 1991. године, када је Тотехем победио Нотингем Форест. Пирс је такође допринео победама Нотингем Фореста у Енглеском Лига куоу и Купу лига пуноправних чланова. Наредне године пропустио је утакмицу у финалу Енглеског лига купа 1992. када је Нотингем Форест изгубио од Манчестер јунајтеда.[16]

Године 1993. Нотингем Форест је избачен из Премијер лиге, а Брајан Кот је поднео оставку после 18 година као менаџер, али је Пирс одлучио да остане у тиму и капитен. Помогао је клубу да заврши на трећем месту Премијер лиге 1995. године и стогне до четвртфинала УЕФА Лига Европе 1996. године. У сезони 1996/1997. Нотингем Форест се борио за лигу, а менаџер Френк Кларк поднео је оставку у децембру, након чега је тридесетчетворогодишњи Пипрс постављен за менаџера клуба истог месеца 1996. године. Његов први меч као менаџера, Нотингем је играо против Арсенала. Након два месеца заменио га је Дејв Басет, а Нотингем Форест је након тога спао на зачеље табеле. Пирс је одлучио да напусти клубна крају сезоне 1996–97. после 12 година.[17]

Заједно са Ијаном Рашом у сезони 1997/1998. придружуио се Њукасл јунајтеду, а играо је у финалу ФА купа 1998. године. За Њукасл јунајтед постигао је гол на утакмици УЕФА Лиге шамптиона против Динамо Кијева.[18] Након тога, Пипрс и остали играчи били су изоловани доласком Руда Гилта на место тренера. Наводи се да је Гилт хладнокрвно третирао Пирса и остале играче и држао их као резерве упркос томе што су пре тога доста допринели клубу. Пирс и Барнс у својим биографијама тврде да су се осећали угрожено од стране старијих играча у саставу и да им је онемогућено да играју. Каријеру је након тога наставио у Вест Хем јунајтеду, а дебитовао је 7. августа 1999. године против домаћина Тотенхем хотспера. Први погодак за Вест Хем јунајтед постигао је 21. октобра 2000. године на утакмици против Арсенала. Остварио је 50 наступа на свим такмичењима за Вест Хем јунајтед и постигао три гола. У лето 2001. године Пирс је потписао уговор са Манчестер Ситијем.[19] Био је капитен у Првој дивизији, а професионалну каријеру завршио је 2002. године За Манчестер Сити постигао је 3 гола, а одиграо 38 утакмица.[20]

Дана 28. јануара 2016. године у 53. години живота, 13 година од одласка у пензију, Пирс је потписао уговор са нелигашким тимом Лонгфорд, који је називан „најгорим у Великој Британији”.[8][21] Дана 12. марта Пипрс је дебитовао за Лонфорд, ушао је у другом полувремену, а његов тим изгубио је 1:0 од Ботон Роверса.[22][23]

Пирс је током каријере добио надимак „Психо”, због неуморности током утакмица. У почетку су га тако само звали навијачи Нотингем Фореста, а касније и остали у Енглеској.[24] Бивши репрезентативац Енглеске Мет ле Тисијер описао је Пирса као најстрашнијег противника у својој књизи aking Le Tiss. Бивши играч Нотингем Фореста Рој Кини истакао је да је Пирс „човек међу дечацима” из Нотингем Фореста. Уважавајући Пирсов таленат и подршку разном добротворним организацијама, краљица Елизабета II га је у јануару 1999. одликовала Орденом Британског царства.[25]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Пирс је за репрезентацију Енглеске дебитовао на утакмици против репрезентације Бразила 19. маја 1987. године у 25. години живота.[26] Први гол за репрезентацију Енглеске постигао је 25. априла 1990. године на мечу против репрезентације Чехословачке.[26] Пипрс је играо на Светском првенству 1990. године. Пирс је био једна од двојице играч акоји су промашили пенал на првенству, на утакмици против Западне Немачке, а резултат је на крају завршен резултатом 1:1.[27]

Дана 8. јуна 1991. године Пирс је постигао први гол за репрезентацију, на утакмици против репрезентације Новог Зеланда.[28][29][30] Ова утакмица била је 40. наступа Пирса за репрезентацију.[31] Такође је за репрезентацију Енглеске играо на Европском првенству 1996. године. Пирс је постигао последњи гол за репрезентацију Енглске 15. новембра 1995. године на утакмици против селекције Швајцарске.[32] Након што је Тери Ванблес 1994. године постао тренер репрезентације Енглеске, Пирс је изгубио место у тиму, али се вратио назад у тим након што је Ле Саук у децембру 1995, године сломио ногу.[33][30][34]

Пирс је имао намеру да се повуче из међународног фудбала након Европског првенства 1996., али нови национални репрезентативац Глен Хондел наговорио га је да се предомисли и наставио је међународну каријеру још неколико сезона. Није изабран да игра на Светско првенство 1998. године. Последњи наступ за Енглеску Пипрс је имао против репрезентације Пољске, 8. септембра 1999. године на квалификацијама за Европско првенство 2000. године.[35] Са 37 година и 137 дана био је трећи најстарији играч у Енглеској. Окончао је фудбалску каријеру 1999. године.[36]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Након што је окончао играчку каријеру у Манчестер Ситију, Пирс је остао у клубу као тренер под менаџером Кевином Киганом. У марту 2005. године, мање од три године од одласка у пензију, постављен је за помоћника Китија након што је Киган напустио клуб. Његова прва победа била је против Ливерпула 9. априла 2005. године. Након успешних уткмица, која је клуб приближила квалификацијама за Куп УЕФА, Пирс је добио сталан посао.[37][38]

Упркос успешном старту сезоне 2005/06, Манчестер Сити је завршио на 15. месту Премијер лиге због губитка девет од последњих десет утакмица. Такође су из Лига купа елиминисани. Пирс је развио репутацију поштеног, одбијајући да критикује судије због могућих грешака.[39] Такође је проглашен као потенцијални наследник менаџера Свена-Горана Ериксона. Пирс није успео да побољша свој тим у сезони 2006/2007. године.[40] Клуб је елининисан из Енглеског Лига купа. Пирс је отпуштен на крају сезоне у мају 2007. године.[41] У фебруару 2007. године, пре него што је отпуштен из Манчестер Ситија, постављен је за менаџера фудбалска репрезентације Енглеске до 21 године.[42] Са репрезентацијом стигао је до полуфинала УЕФА првенства за младе, али су елиминисани од Холандије. Након овога успеха, Пирс је постављен за стално као менаџер репрезентације Енглеске до 21 године.[43] Након тога у јануару 2008. године Пирс је именован за тренера сениорског тима Егнглеске, поред његове дужности менаџера за репрезентацију Енглеске до 21 године.[44] Од фебруара 2012. године, Пирс је вршио дужнос туправника старијег тима, а једини изгубљени меч у овом периоду био је пријатељски против Холандије. У јуну 2009. године Пирс је водио репрезентацију Енглеске до 21 године до финала УЕФА првенства, где су изгубили од репрезентације Немачке.[45] Такође је био менаџер екипа до 21. године у Израелу где је репрезентације Енглеске до изгубила у групи.[46][47][48][49]

Пирс је био тренер олимпијске репрезентације Велике Британије за мечеве на Летњим олимпијским играма 2012. године. Постављен је након тога за менаџера Нотингерм Фореста, од 1. јула 2014. године.[50][51] Након што је Форест на почетку сезоне имао 13 од могућих 15 бодова, Пирс је именован за награду Менаџер месеца у августу исте године. Ипак, Нотинген Форест је убрзо изгубио форму и успео да оствари само 3 победе у 21 првенственој утакмици. То је довело до тога да је Пирс 1. фебруара 2012. године отпуштен. Након тога Пипрс се придружио Вест Хем јунајтеду као помоћник менаџера, у новембру 2017. године. Клуб је напустио крајем сезоне 2017/2018.

Статистика[уреди | уреди извор]

Као играч[уреди | уреди извор]

Наступи и голови по клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига ФА куп Енглески Лига куп Европа Остало Укупно
Дивизија Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол
Ковентри Сити 1983–84 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 23 0 0 0 0 0 23 0
1984–85 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 29 4 2 0 0 0 31 4
Total 52 4 2 0 0 0 54 4
Нотингем Форест 1985–86 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 30 1 0 0 4 0 34 1
1986–87 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 39 6 0 0 5 2 44 8
1987–88 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 34 5 5 1 3 0 1 0 43 6
1988–89 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 36 6 5 0 8 1 5 3 54 10
1989–90 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 34 5 1 0 10 2 2 2 47 9
1990–91 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 33 11 10 4 4 1 2 0 49 16
1991–92 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 30 5 4 2 9 1 5 1 48 9
1992–93 Премијер лига 23 2 3 0 5 0 31 2
1993–94 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 42 6 2 0 6 0 1 0 51 6
1994–95 Премијер лига 36 8 1 0 3 2 40 10
1995–96 Премијер лига 31 3 4 2 1 1 8 0 44 6
1996–97 Премијер лига 33 5 2 0 2 0 37 5
Укупно 401 63 37 9 60 10 8 0 16 6 522 88
Newcastle United 1997–98 Премијер лига 25 0 7 0 0 0 4 1 36 1
1998–99 Премијер лига 12 0 0 0 2 0 2 0 16 0
Укупно 37 0 7 0 2 0 6 1 52 1
Вест Хем јунајтед 1999–2000 Премијер лига 8 0 0 0 0 0 0 0 8 0
2000–01 Премијер лига 34 2 4 1 4 0 42 3
Укупно 42 2 4 1 4 0 0 0 50 3
Манчестер Сити 2001–02 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 38 3 2 0 3 0 43 3
Укупно у каријери 570 72 52 10 69 10 14 1 16 6 721 99

Као менаџер[уреди | уреди извор]

Ажурирано 31. јануар 2015.
Тим Од До Статистика
P П Н И Проценат победа
Нотингем Форест (менаџер) 20. децембар 1996. 28. фебруар 1997. 12 6 2 4 050,0
Нотингем Форест (помоћник менаџера) 1. март 1997. 11. мај 1997. 12 1 7 4 008,3
Манчестер Сити 12. март 2005. 14. мај 2007. 97 34 20 43 035,1
Енглеска до 21. 1. фебруар 2007. 18. јун 2013. 41 23 13 5 056,1
Олимпијски тим Велике Британије 20. октобар 2011. 4. август 2012. 5 2 2 1 040,0
Нотингем Форест 1. јул 2014. 1. фебруар 2015. 32 10 10 12 031,3
Укупно 201 78 54 69 038,8

Трофеји[уреди | уреди извор]

Као играч[уреди | уреди извор]

Нотингем Форест
Манчестер Сити

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Тим године по Професионалној фудбалској асоцијацији: 1987/1988, 1988/1989, 1989/1990, 1990/1991, 1991/1992.[52][53][54]
  • Играч сезоне Нотингем Фореста: 1988-1989, 1990/1991, 1995/1996.[55]
  • Играч месеца Премијер лиге: фебруар 2001.

Као менаџер[уреди | уреди извор]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Менаџер месеца Премијер лиге: јануару 1997, април 2005, август 2005.[56]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Hugman, Barry J., ур. (2005). The PFA Premier & Football League Players' Records 1946–2005. Queen Anne Press. стр. 485. ISBN 1-85291-665-6. 
  2. ^ „Stuart Pearce”. 11v11.com. AFS Enterprises. Приступљено 7. 4. 2020. 
  3. ^ „Stuart Pearce – International Appearances”. The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2013. 
  4. ^ „Stuart Pearce and Hope Powell to lead GB Olympic teams”. BBC Sport. 20. 10. 2011. Приступљено 20. 10. 2011. 
  5. ^ „David Beckham, Aaron Ramsey and Gareth Bale on the list for Team GB”. BBC Sport. 24. 11. 2011. Приступљено 23. 5. 2012. 
  6. ^ „FA appoints Team GB Head Coaches”. The FA. 20. 10. 2011. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2018. Приступљено 9. 2. 2012. 
  7. ^ „Stuart Pearce: England Under-21 boss to leave role”. BBC Sport. 19. 6. 2013. Приступљено 19. 6. 2013. 
  8. ^ а б „England legend Stuart Pearce signs for Longford AFC”. BBC News. 28. 1. 2016. Приступљено 28. 1. 2016. 
  9. ^ а б в Taylor, Louise (27. 2. 2012). „Stuart Pearce a man of contradictions – a country squire with a twist”. The Guardian. Приступљено 10. 3. 2016. 
  10. ^ Rumsby, Ben (23. 2. 2012). „Stuart Pearce regrets racial abuse of Paul Ince”. The Independent. London. Приступљено 11. 2. 2015. 
  11. ^ Winter, Henry (9. 2. 2012). „FA expecting backlash from anti-racism campaigners after naming Stuart Pearce as caretaker manager”. The Daily Telegraph. London. 
  12. ^ Stuart Pearce (17. 9. 2014). Psycho: The Autobiography. Headline. ISBN 978-1-4722-2575-7. 
  13. ^ „Psycho nets new motor after crash”. BBC News. 7. 8. 1998. 
  14. ^ „Warrington Wolves boss Tony Smith and England football manager Stuart Pearce sharing 'big game' preparation ideas”. Warrington Guardian. 29. 3. 2012. Приступљено 10. 3. 2016. 
  15. ^ „Former Man City and Nottingham Forest boss Stuart Pearce named most 'average' manager in Premier League history”. ITV Sports. 9. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  16. ^ „Sporting Hetoes”. Sporting-Heroes.net. George Herringshaw. 
  17. ^ „UK Premier League 1996-1997”. Soccerbot. 
  18. ^ Turnbull, Simon (10. 12. 1997). „Newcastle finish campaign in the right vein”. The Independent. ESI Media. Приступљено 3. 11. 2009. 
  19. ^ „Stuart Pearce”. WestHamStats.info. Приступљено 18. 5. 2013. 
  20. ^ Stuart Pearce. „Psycho: The Autobiography:” — преко Amazon.co.uk. 
  21. ^ „Retiring Pearce hunts ton”. BBC Sport. 19. 4. 2002. Приступљено 24. 2. 2008. 
  22. ^ „Stuart Pearce makes Longford AFC debut as sub”. BBC News. 12. 3. 2016. Приступљено 12. 3. 2016. 
  23. ^ „Pearce left red-faced”. BBC Sport. 21. 4. 2002. Приступљено 24. 2. 2008. 
  24. ^ „Sky Bet Manager of the Month 2014/15”. The Football League. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2007. Приступљено 21. 9. 2014. 
  25. ^ „Pearce to hang up boots”. BBC Sport. 21. 4. 2002. Приступљено 24. 2. 2008. 
  26. ^ а б „Stuart Pearce”. www.englandstats.com. Приступљено 4. 4. 2014. 
  27. ^ Percy, John (1. 2. 2015). „Stuart Pearce sacked by Nottingham Forest after dismal run of results”. telegraph.co.uk. Приступљено 1. 2. 2015. 
  28. ^ Man City sacking Архивирано 2007-05-16 на сајту Wayback Machine: Football365.com website, Accessed 14 May 2007
  29. ^ „Red recognition”. Nottingham Forest F.C. 4. 9. 2014. Приступљено 6. 9. 2014. 
  30. ^ а б Barlow, Matt (29. 2. 2012). „Be Lionhearts! Now put England before your clubs, Pearce tells players”. Daily Mail. Приступљено 4. 4. 2014. 
  31. ^ „Football photographic encyclopedia, footballer, world cup, champions league, football championship, olympic games & hero images by sporting-heroes.net”. 
  32. ^ „Player Profile”. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2014. 
  33. ^ „Stuart Pearce”. www.uefa.com. Приступљено 4. 4. 2014. 
  34. ^ „Pearce urges Hammers youngsters to take FA Cup chance”. West Ham United F.C. 25. 1. 2018. Приступљено 25. 1. 2018. 
  35. ^ „Moyes confirms assistants at West Ham United”. West Ham United F.C. 12. 11. 2017. Приступљено 25. 1. 2018. 
  36. ^ „David Moyes: West Ham manager departs after just six months in charge”. BBC Sport. 16. 5. 2018. Приступљено 16. 5. 2018. 
  37. ^ „Hughes defends under-fire Pearce”. BBC Sport. 12. 3. 2007. Приступљено 23. 2. 2008. 
  38. ^ Manchester Evening News – Pearce backs ref over penalty claimAccessed 21 December 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2020)
  39. ^ „Butcher backs Pearce for England”. BBC Sport. 23. 3. 2006. Приступљено 23. 2. 2008. 
  40. ^ „Pearce named as England U21 boss”. BBC Sport. 1. 2. 2007. Приступљено 14. 5. 2007. 
  41. ^ Manchester City FC official website Архивирано 2008-04-16 на сајту Wayback Machine accessed 14 May 2007
  42. ^ „Man City unveil Pearce as manager”. BBC Sport. 12. 5. 2005. Приступљено 24. 2. 2008. 
  43. ^ „Capello gives Pearce coaching job”. BBC Sport. 30. 1. 2008. Приступљено 23. 2. 2008. 
  44. ^ McIntyre, David (29. 6. 2009). „Germany U21 4–0 England U21”. BBC Sport. Приступљено 29. 6. 2009. 
  45. ^ „Man City unveil Pearce as manager”. BBC Sport. 12. 5. 2005. Приступљено 24. 2. 2008. 
  46. ^ „englandstats.com - A Complete Database of England Internationals Since 1872 - 903, England 2-3 Netherlands, Wednesday, 29th February 2012, Friendly, Wembley Stadium, London”. 
  47. ^ „Stuart Pearce critical of England Under-21 players following exit”. BBC Sport. 8. 6. 2013. Приступљено 9. 6. 2013. 
  48. ^ „Keegan ends his reign at Man City”. BBC Sport. 11. 3. 2005. Приступљено 24. 2. 2008. 
  49. ^ „Keegan ends his reign at Man City”. BBC Sport. 11. 3. 2005. Приступљено 24. 2. 2008. 
  50. ^ „Pearce named England U21 manager”. BBC Sport. 19. 7. 2007. Приступљено 23. 2. 2008. 
  51. ^ „Nottingham Forest confirm Reds legend as boss”. BBC Sport. 3. 4. 2014. Приступљено 3. 4. 2014. 
  52. ^ Lynch. The Official P.F.A. Footballers Heroes. стр. 148. 
  53. ^ Lynch, Tony (1995). The Official P.F.A. Footballers Heroes. London: Random House. стр. 147. ISBN 978-0-09-179135-3. 
  54. ^ „Stuart Pearce: Overview”. Premier League. Приступљено 28. 9. 2018. 
  55. ^ Lynch. The Official P.F.A. Footballers Heroes. стр. 149. 
  56. ^ „Manager profile: Stuart Pearce”. Premier League. Приступљено 14. 9. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]