Суботичка синагога

Суботичка синагога
Суботичка синагога
	Суботичка синагога након реновирања
	Суботичка синагога Локација на мапи Србије
Основне информације
Локација	Трг синагоге 2 Суботица
Координате	46° 6′ 13″ N 19° 40′ 4″ E / 46.10361° С; 19.66778° И
Религија	неолошки јудаизам
Тип	Споменик културе од изузетног значаја; (Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица)
Општина	Суботица
Држава	Србија
Година посвећења	1901.
Веб-сајт	www.heritage-su.org.rs
Архитектонски опис
Стил архитектуре	мађ. арт нуво
Оснивање	1902.
Завршетак изградње	1909.

Синагога у Суботици (Синагога на тргу Јакаба и Комора) јеврејска је синагога саграђена 1902. године у Суботици (Србија), у стилу сецесије. Представља споменик културе од изузетног значаја.

Положај и изглед

Синагога је изграђена као складна монументална грађевина по пројекту будимпештанских архитеката Марцела Комора (1868—1944) и Деже Јакаба (1864—1932), сарадника архитекте Едена Лехнера, творца мађарске варијанте сецесије. Купола над централним делом обогаћена је конструктивним иновацијама тако да почива на гвозденој конструкцији коју носи осам гвоздених стубова.^[1]

Три улазна портала воде у нартекс изнад кога је простор за жене, а четири степеништа на галерију. У решавању фасада уочавају се три хоризонтална појаса: први — појас улазних портала и хоризонталне апсиде око њих; други — у коме су забат са главним витражом и у угловима два нижа торња; трећи — тамбур куполе са двоструком калотом. Коришћена је опека и бојена Жолнаи керамика са китњастим украсима који се заснивају на мађарским народним мотивима.^[2]

Купола и зоне фасаде

Угаоне куполе симболизују четири стране света, као и пролазност времена. Купола, као таква, углавном представља небо, духовну сферу, а кубоидна зграда испод ње, симболизује земљу, материјални свет. Између ова два принципа осмоугаони тамбур куполе представља прелаз, указујући на хармонију и склад универзума. Обилазећи објекат, посетиоц ће уочити, да синагогу крунише централна главна купола, са Давидовом звездом на врху, која означава небеско и земаљско јединство. Фасаде се могу поделити у три хоризонталне зоне. Најнижа, зона, најближа земљи састоји се од сокле изведене од ружичастог вештачког камена, и фасадне траке обложене црвеном дупло пресованом опеком. Она симболизује материјални, овоземаљски свет. Зона изнад представља рај на земљи, изгубљени Еденски врт. Она формира прелаз између материјалног и небеског, духовног живота, коју симболизира највишја зона, свет купола. ^[3]

Унутрашњи и приземни простор

Унутрашњи простор, као и спољашњост храма је такође вертикално троделан. И овде је присутна алузија на материјални свет и овоземаљски живот изражен кроз зону приземног молитвеног простора испод галерија, где се налазе и редови клупа за мушкарце. Приземни простор у односу на друге је мало мрачнији, обавијен велом полумрака. Осветљавају га само прозори-витражи испод галерија, средишњи лустер и друга секундарна светлећа тела. Колорит сваког лучног прозора је различит, и јединствен, међутим фолклорни цветни мотиви се понављају. Импозантно украшени централни лустер поред функционалне и естетске улоге, имао је још једну намену - да побољша акустику простора испод куполе. Поред централног лустера осветљење унутрашњег простора обезбеђује велики број украсних светиљки од месинга. ^[3]

Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су 1980—1993, 2002. и 2017.

Од 2003. у континуитету се изводе обимнији радови.^[4] После обнављања је свечано отворена 2018. године.^[5]