Суво Грло (Србица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Суво Грло
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаСрбица
Становништво
 — 2011.308
Географске карактеристике
Координате42°49′01″ СГШ; 20°39′30″ ИГД / 42.81694° СГШ; 20.65833° ИГД / 42.81694; 20.65833Координате: 42°49′01″ СГШ; 20°39′30″ ИГД / 42.81694° СГШ; 20.65833° ИГД / 42.81694; 20.65833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина713 м
Суво Грло на мапи Србије
Суво Грло
Суво Грло
Суво Грло на мапи Србије

Суво Грло (алб. Syriganë, Suhogërllë) је насељено место у Србији, у општини Србица. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскомитровачком управном округу. Ово велико село подељено је на два дела — источни припада Општини Исток, а западни Општини Србица. Село се простире на источном огранку Мокре горе и удаљено је 14–15 км од градића Истока. Према попису из 2011. године било је 308 становника.[a]

Историја[уреди]

Суво Грло се помиње крајем ХIII и у XIV веку као средиште „Сухогрлске земље“ у повељама краља Милутина којима прилаже ту земљу најпре манастиру Св. Николе Дабарског код Прибоја на Лиму, а потом манастиру Бањска, задужбини краљевој. По предању, село се звало и Срма Грло, по руднику „срме“ (сребра). Међу дароване поседе уписана је и црква „Света Богородица на сухогрлској земљи“. Краљ и цар Душан даровао је села око Сувог Грла хиландарском пиргу Хрусији. У турском попису из 1435. године Суво Грло је уписано као средиште нахије са преко 15 села, са три махале – Трговиштем, Леданицом и Законом, и укупно 126 српских кућа и домова, три свештеника и једним калуђером. У селу је постојало неколико цркава. Најстарија је била „црква Св. Богородице на сухогрлској земљи“, која се помиње и у повељама краља Милутина. У цркви Ваведења Св. Богородице сачуван је попис имовине њеног јеромонаха Саве из 1596. године, 17 књига, 3 иконе, 3 епитрахиља – укупно педесетак предмета. Остаци цркве Св. Николе. Остаци цркве Св. Арханђела у дворишту албанске куће. Остаци цркве код Црквене чесме са стогодишњим стаблом табуисаног црног дуда и извором. Остаци цркве Св. Јована под Брдом где и сада сељаци доносе суд са водом да преноћи, а потом га носе кући као „свету водицу. На вису Градина су остаци Калуђерског града са природним извором, који се и зове Калуђерска вода. Црквица у албанашкој приватној кући, поред чије дворишне капије расте још једно столетно стабло „кара–дуда“. Црквиште у „плевни“, згради за сено и сламу албанца Рамадина Хајзераја. У шуми Шиповику изнад села су остаци старог рударског града на простору од 4–5 хектара. Изнад града је пећина у којој је доскора било ретких, законом заштићених белогрлих ордова. Сам град (као и шума) носи име по Немцима, средњовековним Сасима, рударима. Шип је, наиме, немачка реч за рударску лопату (die Schipe). Хаџи Серафим Ристић у свом Плачу Старе Србије 1864. Године набраја зулуме Арбанаса над сељанима Сувог Грла: „отеше 3 вода, 4 коња и амбар у којем је 60 товара пшенице огњу предадоше, попу Бошку на путу коња отеше, црквене књиге, часни крст, епитрахиљ уништише. [1]

Становништво[уреди]

Према попису из 1981. године у насељу већинско становништво су били Албанци, уз значајан проценат Срба. Након рата 1999. године Суво Грло је једно од ретких насеља општине Србица које Срби нису напуштали.[2]

Етнички састав према попису из 1961.[3]
Албанци
  
276 56,1 %
Срби
  
212 43,1 %
Укупно: 492
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Албанци
  
374 65 %
Срби
  
193 33,6 %
Укупно: 575
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
290 94,2 %
Срби
  
18 5,8 %
Укупно: 308

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 426
1953. 438
1961. 492
1971. 495
1981. 575
1991. 598

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  2. ^ Суво Грло: Упркос многим проблемима жеља за опстанком већа kossev.info
  3. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]