Суд Босне и Херцеговине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Босне и Херцеговине

Суд Босне и Херцеговине има кривичну, управну и апелациону надлежност у стварима које спадају у надлежност институција Босне и Херцеговине. Сједиште му је у Сарајеву.

Основан је 12. новембра 2000. на основу одлуке високог представника за БиХ којом је донио Закон о Суду Босне и Херцеговине.[1]

Организација[уреди]

Основним текстом Закона о Суду Босне и Херцеговине је било предвиђено да Суд сачињава укупно 15 судија које бира Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на предлог Комисије за именовање судија Суда. Именоване судије су вршиле функцију до доби од 70 година.

Данас, закон предвиђа да Суд сачињава предсједник и одређени број осталих судија. Предсједника и судије Суда бира Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине.

Суд има Општу сједницу и три одјељења: Кривично, Управно и Апелационо (укључујући надлежност по жалби у поступку спровођења избора). Одјељења суде у вијећима састављеним од по тројице судија. Кривично одјељење се састоји из три одјела: Одјел I за ратне злочине, Одјел II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију и Одјел III за сва остала кривична дјела. Апелационо одјељење се састоји из три одјела: Одјел I одлучује по жалбама на одлуке Одјела I Кривичног одјељења, Одјел II одлучује по жалбама на одлуке Одјела II Кривичног одјељења и Одјел III одлучује по жалбама на одлуке Одјела III Кривичног одјељења, на одлуке Управног одјељења и рјешава по приговорима који се односе на изборна питања.[2]

Судије појединци из својих одјела обављају и дужности судије за претходни поступак или судије за претходно саслушање.

Надлежности[уреди]

Суд Босне и Херцеговине има три надлежности: кривичну, управну и апелациону.

По кривичној надлежности Суд је надлежан за кривична дјела утврђена Кривичним законом Босне и Херцеговине и другим законима Босне и Херцеговине. Надлежан је и за кривична дјела утврђена законима Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта када та кривична дјела: угрожавају суверенитет, територијални интегритет, политичку независност, државну безбједност и међународни субјективитет Босне и Херцеговине; и када могу имати озбиљне реперкусије или штетне посљедице на привреду Босне и Херцеговине, или могу изазвати друге штетне посљедице за Босну и Херцеговину или могу изазвати озбиљну економску штету или друге штетне посљедице ван територије ентитета или Брчко Дистрикта.[3]

По управној надлежности Суд је надлежан да одлучује по тужбама против коначних управних аката, односно када се ради о ћутању управе, институција Босне и Херцеговине и њених органа, јавних агенција, јавних корпорација, институција Брчко Дистрикта и других организација утврђених законом Босне и Херцеговине, донесених у вршењу јавних овлашћења.[4]

По апелационој надлежности Суд је надлежан да одлучује по: жалбама против пресуда или одлука које донесе Кривично одјељење и Управно одјељење и ванредним правним лијековима против правоснажних одлука које су донијела одјељења суда (осим захтјева за понављање поступка). Надлежан је и за рјешавање по приговорима који се односе на кршење изборног закона и додатних прописа и упутстава које доноси Централна изборна комисија Босне и Херцеговине и за рјешавање у свим другим предметима када је то предвиђено законом Босне и Херцеговине.[5]

Референдум о Суду[уреди]

На посебној сједници Народне скупштине Републике Српске од 13. априла 2011. усвојен је низ закључака о раду Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине, посебно са аспекта селективног приступа у процесуирању ратних злочина на штету српског народа. Донесен је и закључак о неопходности одржавања референдума на којем би се грађани Републике Српске изјаснили о наметнутим законима и кршењу Европске конвенције о људским правима од стране високих представника. Расписан је републички референдум са питањем: „Да ли подржавате наметнуте законе од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ и њихову неуставну верификацију у Парламентарној скупштини БиХ?“ Приликом посјете високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност, дана 13. маја 2011, постигнут је договор о отварању Структуралног дијалога о реформи правосудног система у БиХ на којем би као приоритетна била разматрана питања кључна за рад и функционисање Суда и Тужилаштва БиХ. На основу договора стављена је ван снаге претходна Одлука о расписивању републичког референдума.[6]

Затим је Народна скупштина Републике Српске донијела закључке којим посебно наглашава демократско право Републике Српске на изражавање става и мишљења о сваком питању које се тиче Републике, задржавајући право да легалним путем оспорава акте са којима није сагласна у процедури и меритуму. Пратећи вишегодишње спровођење препорука у оквиру структуралног дијалога констатовано је да он није дао жељене ефекте. Због тога је предсједник Републике Српске, дана 1. јула 2015, поново предложио расписивање републичког референдума.[7]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Закон о Суду Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 29/00; „Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“, број 52/00; „Службени гласник Републике Српске“, број 40/00)
  2. Закон о Суду Босне и Херцеговине — Пречишћени текст („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 49/09 и 74/09)
  3. Члан 7. Закона о Суду Босне и Херцеговине — Пречишћени текст
  4. Члан 8. Закона о Суду Босне и Херцеговине — Пречишћени текст
  5. Члан 9. Закона о Суду Босне и Херцеговине — Пречишћени текст
  6. Одлука о расписивању републичког референдума, број: 01-614/11
  7. Предлог за расписивање републичког референдума, број: 01-010-2289/15

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]