Суд Босне и Херцеговине
 |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Босне и Херцеговине |
Суд Босне и Херцеговине обезбјеђује судску заштиту у стварима које спадају у надлежност Босне и Херцеговине и на нивоу државе обезбјеђује заштиту основних људских права и слобода гарантованих Уставом Босне и Херцеговине.
Суд је основан 12. новембра 2000. године одлуком високог представника за БиХ којом је донио Закон о Суду Босне и Херцеговине. Суд је основан да би се обезбиједило ефикасно остваривање надлежности Босне и Херцеговине.
Предвиђено је да овај суд има 15 судија, али данас их има укупно 56 судија (43 домаће судије и 13 страних судија). Домаће судије именује Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине.
Сједиште суда је у граду Сарајеву.
Организација
Суд има општу сједницу и три одјељења: кривично, управно и апелационо. Свако одјељење има више вијећа чије чланове именује предсједник Суда. Општу сједницу чине све судије суда, а одлуке се доносе већином гласова.
Суд има Заједнички секретаријат којим руководи генерални секретар са два помоћника под надзором предсједника суда.
Надлежности
Суд има три надлежности: кривичну, управну и апелациону надлежност. Кривична надлежност се односи на осуђивање кривичних дјела утврђених Кривичним законом Босне и Херцеговине. Управна надлежност се односи на одлучивање против коначних управних аката институција Босне и Херцеговине. Апелациона надлежност се огледа у томе да Суд може рјешавати против пресуда или одлука које донесе Кривично одјељење и Управно одјељење овога суда, и о ванредним правним лијековима против правоснажних одлука.
Службени језици
Службени језици у суду су српски језик, хрватски језик и бошњачки језик, те ћириличко и латиничко писмо. Странке имају право да користе било који од ова три језика и два писма у обраћању суду.
Финансирање
Суд се финансира буџетом Босне и Херцеговине. Предсједник Суда је обавезан да уз помоћ генералног секретара припреми извршавање буџета.
Примједбе
Примједбе на рад овога суда долазе највише из реда српског народа због пристрасности појединих судија из реда бошњачког народа и неразматрања тужби за ратне злочине које су поднешене против поједних Муслимана.