Суд општенародни србски у Крагујевцу
Вештином својом, а и захваљујући јачању Србије, Кнез Милош је успео да крајем 1820. године, пренесе расправљање спорова и кривице Срба, искључиво у надлежност српских старешина. Резултат тога је било и оснивање прве правне институције у ослобођеној Србији. Та институција добила је име „Суд обшченародни сербски”, а за седиште јој је одређен Крагујевац.[1]
Суд општенародни србски у Крагујевцу је претходник Државног савета.[2] Државни савет је тек 1835. стварно установљен иако је већ хатишериф из 1830. године прописао његово увођење.
Највиши суд је више пута мењао назив и компетенције (звала се „Суд општенародни сербски”, „Магистрат крагујевачки”, „Канцеларија општенародна сербска” и сл.), док није нестала 1835. године.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]- Јован Бобовац, председник суда
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 11. 2016. г. Приступљено 02. 01. 2017.
- ^ http://ia902205.us.archive.org/29/items/Miscellanea13/Miscellanea13251984.pdf
- ^ Историјски часопис 33 (1986): Historical Review 33 (1986) — Google Књиге
