Пређи на садржај

Сузан Конер

С Википедије, слободне енциклопедије
Сузан Конер
Слика из филма "Имитација живота" (1959.)
Сузан Конер у филму Имитацији живота (1959.)
Лични подаци
Име по рођењуСузана Конер
Датум рођења(1936-11-11)11. новембар 1936. (88 год.)
Место рођењаЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Занимањеглумица
Породица
СупружникЏон Вaјц (в. 1964 —  с. 2002)
Рад
Активни период1955−1964.
Веза до IMDb-а

Сузана „Сузан” Конер (Лос Анђелес, 11. новембар 1936)[1] америчка је глумица која је радила на филму и телевизији. Играла је Сару Џејн, младу Афроамериканку, у филму Имитација живота (1959), при чему је била номинована за награду Оскара као најбоља споредна глумица.[2] Наступ јој донео и два Златна глобуса.[3]

Конер се удала за дизајнера мушке одеће и писца Џона Вајца 1964. Њихова два сина, Пол Вајц и Крис Вајц, пратили су њеним стопама и постали филмски продуценти и режисери, сценаристи и повремено глумци.[4]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Сузан Конер је рођена у Лос Анђелесу, у Калифорнији, као ћерка Лупите Товар, глумице рођене у Мексику која се пробила на Холивудску сцену, и Пола Конера, филмског продуцента који је рођен у Бохемији, тада делу Аустроугарске.[5] Њена мајка је била римокатолкиња, ирског и мексичког порекла; док је њен отац био боемски Јевреј.[6][7][8][9]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Конер се активно појављивала у филмовима између 1955. и 1964. године, укључујући и учешће са Сал Минеом у Дину (1957) и Причи о Џину Крупи (1959).

У својој најпознатијој улози, Конер је глумила Сару Џејн у филму Имитација живота, играјући црнку светле пути која „ пролази “ као бела. Филм је био друга филмска адаптација истоимене књиге из 1933. године. Међутим, радња је видела значајне измене како би боље одражавала своје време. Прва филмска адаптација објављена је 1934. године.

Филм који је режирао Даглас Сирк, са Ланом Тарнер у главној улози, био је хит. Конер је номинована за Оскара за најбољу споредну глумицу за своју улогу у филму. Освојила је Златни глобус као најбоља споредна глумица и други као најбоља нова глумица. Након улоге у Имитацији живота, Конер се појавила у филму "Сви млади канибали" уз Наталие Вуд и Роберта Вагнера .

Конеров ТВ деби био је 4. фебруара 1956. у епизоди „Дуго после лета“ серије Алокин сат. Рецензија у трговинској публикацији Billboard каже да она „није задивила”.[10] Након тога је имала гостујуће улоге у разним телевизијским серијама, укључујући Хонг Конг, Гоинг Мај Веј и Темпл Хјустон. Последњи пут се појавила у филму 1962. године, глумећи са Монтгомеријем Клифтом у филму Фројд: Тајна страст. Повукла се из глуме 1964. године.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Године 1964. Конер се удала за Џона Вајца, романописца и модног дизајнера немачког порекла.[11] Повукла се из глуме да би посветила време својој породици. Њихови синови, Крис и Пол постали су филмски редитељи и продуценти у Холивуду . Заједно су продуцирали филмове као што су Америчка пита (1999) и О дечаку (2002). Крис Вајц је такође познат по режији Младог месеца (2009), дела Сумрак саге .

Дана 23. априла 2010. на ТЦМ филмском фестивалу у Лос Анђелесу, Калифорнија, приказана је нова штампа Имитације живота (1959), на коју су били позвани Конер и колегиница Хуанита Мур . Након пројекције, две жене су се појавиле на сцени у програму коју је водио Роберт Озборн из ТЦМ-а. Конер и Мур поздрављене су овацијама публике

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]
Година Награда Резултат Категорија Филм
1959. године Оскар Номинована Најбоља споредна глумица Имитација живота
Златни глобус победила Најперспективнији новајлија – жена
-
Најбоља споредна глумица Имитација живота
1962. године Номинована Најбоља споредна глумица Фројд: Тајна страст
1958. године Лауреус награда Врхунска нова женска личност
-
1959. године Друго место
-

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Keller, Gary (1997). A Biographical Handbook of Hispanics and United States Film. Tempe, AZ: Bilingual Press.  p. 93. ISBN 0-927534-65-7.
  2. ^ Schumach, Murray (23. 2. 1960). „Academy Names Oscar Finalists” (PDF). The New York Times. Приступљено 25. 9. 2015. 
  3. ^ Horyn, Cathy (20. 2. 2000). „Legacy; Growing up Weitz”. The New York Times. Приступљено 21. 8. 2015. 
  4. ^ Kelley, Tina (4. 10. 2002). „John Weitz, 79, Fashion Designer Turned Historian, Dies”. The New York Times. Приступљено 21. 8. 2015. 
  5. ^ Yarrow, Andrew (19. 3. 1988). „Paul Kohner, Hollywood Agent And Film Producer, Is Dead at 85”. The New York Times. Приступљено 23. 8. 2015. 
  6. ^ Pfefferman, Naomi (13. 3. 2003). „About Two Boys: Late fashion designer John Weitz inspires his Academy Award-nominated sons, Paul and Chris.”. Jewish Journal. Приступљено 23. 8. 2015. 
  7. ^ Pfefferman, Naomi (1. 6. 2011). „An Immigrant Struggles for a 'Better Life' for His Son”. Jewish Journal. Приступљено 24. 4. 2018. 
  8. ^ Florido, Adrian (15. 11. 2016). „Mexican Film Actress Lupita Tovar Dies At 106”. National Public Radio. Приступљено 24. 4. 2018. 
  9. ^ Lyttelton, Oliver (17. 4. 2012). „5 Things You May Not Know About Douglas Sirk's 'Imitation Of Life'”. IndieWire. Приступљено 24. 4. 2018. 
  10. ^ Morse, Leon (18. 2. 1956). „Alcoa Hour (TV)”. Billboard. стр. 13. Приступљено 30. 4. 2023. 
  11. ^ „Susan Kohner mentioned in the record of John H Weitz and Susan Kohner”. FamilySearch. Приступљено 26. 8. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сузан_Конер&oldid=29151063”