Сукоби на југу Србије (1999—2001)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сукоби на југу Србије (1999—2001)
SukobNaPresevskojDolini.png
Карта сукоба албанских терориста и Полиције Србије у Копненој зони безбедности на југу Србије
Време: 10. јун 19991. јун 2001.
Место: Прешево, Бујановац, Медвеђа
Узрок: Албански сепаратизам и тероризам
Резултат: Победа Полиције Србије и Војске Југославије, разоружавање албанских терориста
Сукобљене стране

Савезна Република Југославија СР Југославија

UCPMB logo.svg Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца
Команданти и вође
Савезна Република Југославија Нинослав Крстић
Савезна Република Југославија Горан Радосављевић
Савезна Република Југославија Милорад Улемек
UCPMB logo.svg Мухамед Џемајли White flag icon.svg
UCPMB logo.svg Ридван Ћазими-Леши
UCPMB logo.svg Мустафа Шаћири White flag icon.svg
Јачина
Савезна Република Југославија 3500 војника и полицајаца
Савезна Република Југославија100 припадника ЈСО
UCPMB logo.svg 1500-2000 терориста
Жртве и губици
18 погинулих полицијаца, 6 погинулих војника 30-40 погинулих терориста

Сукоби на југу Србије (1999—2001) су мањи оружани сукоби који су се десили у периоду 19992001. године, између албанске паравојне формације Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца, коју државни органи Савезне Републике Југославије и Републике Србије званично сматрају терористичком организацијом, и југословенских снага безбедности на југу Србије. Ови сукоби су започели у општини Куршумлија, да би се касније углавном водили на територији општина Прешево и Бујановац, а у мањој мери и у општини Медвеђа.

У периоду од 10. јуна 1999. (од потписивања Кумановског споразума) до 31. августа 2001. године на југу Србије је извршено 1.160 терористичких напада и провокација од стране албанских терориста. Од укупног броја извршених напада, 967 је извршено на припаднике и објекте полиције, 38 на припаднике и објекте Војске Југославије и 155 на цивиле (на Србе 89, Албанце 30 и на чланове УН 36 напада).

Приликом ових напада погинуле су 34 особе (од тога 10 цивила, 18 полицајаца и 6 војника). Повређене су 102 особе (од тога 25 цивила, 61 полицајац и 16 војника). Од стране ОВПМБ отето је 45 људи (од тога 43 цивила и 2 војника). Терористи су убили 2 отета цивила, један цивил је побегао из заробљеништва, док је непозната судбина 4 цивила. Терористи су на слободу пустили 38 особа.

Новембра 2000. године припадници полиције су се повукли са одређених контролних пунктова у Копненој зони безбедности што је терористима омогућило да појачају људством своје јединице и тада су они заузели већину села која је полиција напустила стварајући своје базе и бункере из којих су вршили нападе и провокације.

Фебруара 2001. године, када су албански герилци започели конфликт у Македонији, НАТО је донео одлуку да дозволи југословенским трупама повратак у копнену зону безбедности, корак по корак. Последњи корак је остао Сектор Б (браво), где је оперисала ОВПМБ. Савет НАТО-а је дефинитивно одлучио да дозволи повратак југословенским снагама на том сектору, а одлука је донета управо на врхунцу борби у околини Прешева.

Дана 24. маја 2001. године убијен је један од њихових заповедника, Ридван Леши[1]. Након тога југословенске Здружене снаге безбедности ушле су у Копнену зону безбедности, а терористи су разоружани, чиме су се сукоби завршили.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]