Султанија Безмијалем

С Википедије, слободне енциклопедије
Султанија Безмијалем
Датум рођења1807.
Место рођења Грузија
Датум смрти2. мај 1853. (45–46 год.)
Место смртиИстанбул
  Османско царство
ТитулаВалиде султанија

Султанија Безмијалем (отур. بزم عالم سلطان‎; 1807-2. мај 1853) била је девета жена султана Махмуда II и Валиде султанија њиховом сину, султану Абдулмеџиду I Османског царства. Њено име на персијском језику значи "Украс универзума".

Рани живот[уреди | уреди извор]

Султанија Безмијалем је рођена 1807. године у Грузији. Припадала је богатој породици Мачабели.[1][2][3] Едукована је од стране султаније Есме, сестре султана Махмуда II и радила је у хамаму пре него што је премештена у царски харем.[4] Била је прелепа и имала је невероватно беле и лепе руке.[5] Удала се за султана Махмуда 1822. године и добила је титулу "пете жене".[6] Родила је свог јединог сина принца Абдулмеџида 1823. године, који ће касније постати султан.[7]

Валиде султанија[уреди | уреди извор]

Безмијалем је постала Валиде султанија након што је њен син Абдулмеџид приступио трону 1839. године. Имала је само 31 годину када је постала валиде и остала је упамћена по својој јако белој пути и црвеној коси. Веома је утицала на одлуке султана и била јако добра политичарка. Као докази о њеном утицају на сина, остала су многа писма која му је писала. Имала је доминантну позицију у харему.[8]

Безмијалем је описана као дубоко религиозна жена са добром природом.

Задужбине[уреди | уреди извор]

Као и многе остале утицајне отоманске жене, Безмијалем је била патрон уметности и архитектуре. Године 1845. је наредила да се сагради дрвени мост, познат под именом Чишр и Чедид (Нови мост) и мост Валиде.[9] Исте године је наредила да се сагради болница, фонтана и џамија у Јенибахчеу. Такође је саградила једну болницу у Меки.[10] Градила је и поправљала фонтане широм Истанбула.[10]

1850. године је саградила школу, близу маузолеја њеног мужа, султана Махмуда.

Смрт[уреди | уреди извор]

Султанија Безмијалем је умрла у палати Бешикташ 2. маја 1853. године од последица епидемије туберкулозе у Истанбулу и сахрањена је у маузолеју њеног мужа, султана Махмуда II у улици Диванјолу, Истанбул.[11][12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Freely, John (July 1, 2001). Inside the Seraglio: Private Lives of the Sultans in Istanbul. Penguin. стp. 247.
  2. ^ Goodwin, Godfrey (2007). The Private World of Ottoman Women. стp. 157.
  3. ^ Alan, Palmer (2011). The Decline and Fall of the Ottoman Empire. Faber & Faber. ISBN 978-0-57-127908-1.
  4. ^ Tuna, Mahinur (2007). İlk Türk kadın ressam: Mihri Rasim (Müşfik) Açba : 1886 İstanbul-1954 New-York. As Yayın. стр. 25, 29. ISBN 978-9-750-17250-2.
  5. ^ Sakaoğlu, Necdet (2007). Famous Ottoman Women. Avea. стp. 212.
  6. ^ Türklük araştırmaları dergisi, Issues 19-20. Fakülte. 2008. стp. 352.
  7. ^ Sakaoğlu 2008, стp. 525.
  8. ^ Davis, Fanny (1986). The Ottoman Lady: A Social History from 1718 to 1918. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-24811-5.
  9. ^ Sumner-Boyd (May 6, 2016). Strolling Through Istanbul. Routledge. стp. 461. ISBN 978-1-136-82135-6.
  10. ^ а б Sakaoğlu 2008, стp. 532.
  11. ^ Uluçay 2011, стp. 180.
  12. ^ Sakaoğlu 2008, стp. 529-30.