Султанија Бејхан (ћерка Селима I)
 |
| Бејхан султанија | |
|---|---|
| Датум рођења | 1497. |
| Место рођења | Трабзон Османско царство |
| Датум смрти | 1557 (старост 59–60) |
| Место смрти | Скопље |
| Династија | Османска династија |
| Отац | Селим I |
| Мајка | Ајше Хафса |
| Супружник |
|
| Потомство | син султанија Исмихан |
| султанија Османског царства | |
Бејхан (тур. Beyhan Sultan; 1497, Трабзон — 1557, Истанбул) била је султанија Османског царства и ћерка султана Селима I и његове супруге Хафсе Хатун. Њене сестре су биле султанија Хатиџе, Фатма Султанија и султанија Хафизе а њен брат султан Сулејман I.
Биографија[уреди | уреди извор]
У 1513. години она се удала за свог мужа Ферхат-пашу, трећег везира Османског царства за време Пири-паше, а затим је постао намесник Смедерева. У том браку је родила сина, Султанзаде Орхан-бега и ћерку, чије име није познато. Након првих оптужби да Ферхат-паша злоупотребљава своју функцију и иживљава се над становништвом Смедерева, султанија Бејхан је молила мајку да јој помогне да убеди њеног брата да су то неистине и да не науди Ферхат-паши. Како је Ферхат-паша поновио исте преступе, бива погубљен 1. новембра 1524. године по наредби Султана Сулејмана.
Султанија Бејхан је, сазнавши за смрт свог супруга, направила скандал у харему. Није могла да опрости свом брату погубљење њеног мужа. Речено је да је Бејхан примљена код брата да јој лично саопшти смрт супруга. Чувши за то, Бејхан је прекинула однос са братом. Остало је упамћена да је брату пред својом мајком рекла Надам се да ћу ускоро опет бити у жалости, али овај пут за братом. Напустила је Истанбул и прешла је да живи у Скопље до краја свог живота. Постоје подаци о њеном другом браку са Мехмед-пашом из 1526. године. У јесен 1525. године, Бејхан је одбила да се поново уда, али под присилом султанове воље, удаје се наредне године за неког Мехмед-пашу, намесника Скопља. Са њим је имала ћерку Исмихан султанију.
Смрт[уреди | уреди извор]
Султанија Бејхан је остатак живота провела у својој палати у Скопљу где је и умрла 1557. године. Њене две кћери су још биле живе 1559. године, које су наредиле да се изгради Џамија Бејхан султаније у сећање на њихову мајку у Скопљу која и дан данас постоји.
