Султанија Гулбахар Хатун

С Википедије, слободне енциклопедије
Гулбахар Хатун
Gülbahar Hatun Türbe.JPG
Гробница Гулбахар Хатун се налази унутар Гулбахар Хатун Џамије у Трабзону.
Датум рођења1453.
Место рођењаЕлбистан
 Османско царство
Датум смрти1505 (51–52)
Место смртиТрабзон
 Османско царство
СупругБајазит II
ДецаСелим I
султанија Хумашах

Гулбахар Хатун (османски турски: کل بهار خاتون; око 1453. - око 1505),[1] била је супруга султана Бајазита II и мајка султана Селима I из Османског царства и бака султана Сулејмана Величанственог.[2]

Имена[уреди | уреди извор]

Једна од најстаријих референци Cenabî History даје јој име Ајше-хатун. Према речима Сичил-и Османија, њено име је Гулбахар Хатун, док је историчар Алдерсон назива и Ајше Хатун.[3]

== Порекло 

Теорије о њеном пореклу су:
  • Османски натпис (вакфија) описује је као Хатун бинти Абд-ус-Самед (Кћи Абд-ус-Самеда),[3] што подупире становиште да је била немуслиманка која је касније прешла у ислам. Абд-ус-Самед, што значи Слуга Божји, примењивало се на многе хришћане са Балкана и Анадолије који су прешли у ислам у класичном османском периоду.

Горе описано порекло такође је описано и за Емине Гулбахар Хатун, супругу Мехмеда Освајача, мајку султана Бајазита II и баку султана Селима I. Доле описано порекло је најприхватљивије порекло Гулбахар Хатун.

  • Према овом пореклу, била је ћерка Алаудевлеа Бозкурт-бега, једанаестог владара Дулкадирида са средиштем око Елбистана у Кахраманмарасу. Њено право име је било Ајше[3] и преименовано је у Гулбахар након венчања.[4][5]

Према другом становишту, она је била понтска Гркиња из села Вајвара (јужно од манастира Сумела),[6] у округу Мачка. Чакир Шевкет, хроничар Трабзона, објашњава њено порекло: „Девојка је пореклом Гркиња, и зато је у свом маузолеју описана као грчка принцеза. Речено је да ју је Фатих одвео и венчао са султаном Бајазитом, а била је ћерка хришћанског човека у селу Вајвара.“ Година смрти написана у последњим редовима је 911. по Хиџри (1505). Неџдет Сакаоглу пише: "На овом епиграфу од шест стихова нема исламских жеља или молитви, који су написани на персијском, а не на арапском језику. Спомиње се да је особа која лежи у маузолеју грчка принцеза (Бану-и Рум)."[7]

Живот[уреди | уреди извор]

Бајазит се оженио њоме 1469. године у Амасији. Када је Бајазит још био шехзаде („османски принц“) и гувернер Амасије, она је родила Селима I 1470. године. Када је Мехмед Освајач умро 1481. године, Бајазит се преселио у Цариград, главни град Османског царства, заједно са његовом породицом.

Према турској традицији, од свих принчева се очекивало да раде као провинцијски управници (Санџак-бег) као део своје обуке.[8] Мајке принчева биле су одговорне за правилно понашање својих синова на својим провинцијским положајима. 1495. послан је у Трабзон санџак, а затим 1511. у Самандиру, а Гулбахар га је пратила.[8]

Међутим, она сама никада није постала призната као валиде султанија, јер је умрла 1505. пре Селимовог ступања на престо. Њен гроб се налази у џамији Гулбахар Хатун, у Трабзону. Изграђена је 1514. године, од стране Селима у част његове мајке, а обновљена је 1885. године. Највероватније је, поред Селима, имала и ћерку, која се звала Хумашах.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bahadıroğlu, Yavuz (2007). Resimli Osmanlı tarihi ([10.baskı : Eylül 2007] изд.). İstanbul: Nesil yayınları. ISBN 978-975-269-299-2. OCLC 235010971. 
  2. ^ Akgündüz, Ahmed (2011). Ottoman history : misperceptions and truths. Said Öztürk. Rotterdam: IUR Press. ISBN 978-90-90-26108-9. OCLC 719415728. 
  3. ^ а б в Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları : vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler (1. baskı изд.). Beyoğlu, İstanbul: Oğlak Yayıncılık. ISBN 975-329-623-1. OCLC 316234394. 
  4. ^ YILMAZ, Fatih (2020-11-30). „Yavuz Sultan Selim Dönemi Hilafet Telakkisi”. Journal of Analytic Divinity. ISSN 2602-3792. doi:10.46595/jad.775441. 
  5. ^ Emecen, Feridun M. (2010). Zamanın İskenderi şarkın fatihi Yavuz Sultan Selim (1. baskı изд.). İstanbul: Yitik Hazine Yayınları. ISBN 978-9944-766-24-1. OCLC 713564687. 
  6. ^ „Maçka Kaymakamlığı”. www.macka.gov.tr. Приступљено 2021-06-27. 
  7. ^ Sakaoğlu, Necdet (2007). Famous Ottoman women. Istanbul: Avea. ISBN 978-975-7104-77-3. OCLC 472256214. 
  8. ^ а б Peirce, Leslie P. (1993). The imperial harem : women and sovereignty in the Ottoman Empire. New York. ISBN 0-19-507673-7. OCLC 27811454. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Султанија_Гулбахар_Хатун&oldid=25706381”