Суматра

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Суматра
LocationSumatra.svg
Суматра
Суматра на мапи Индонезије
Суматра
Суматра
Географија
Координате0° СГШ; 102° ИГД / 0° СГШ; 102° ИГД / 0; 102 Координате: 0° СГШ; 102° ИГД / 0° СГШ; 102° ИГД / 0; 102
Површина473.481 km2
Висина3.805 m
Највиши врхКеринчи
Администрација
Покрајине ИндонезијеАћех, Бенгкулу, Џамби, Лампунг, Ријау, Западна Суматра, Јужна Суматра, Северна Суматра
Демографија
Становништво58455800  (2019)
Густина ст.123,46 стан./km2

Суматра (индон. Sumatera) је индонежанско острво, једно од Великих Сундских острва. Са површином од 473.481 km² Суматра је шесто острво по величини у свету. Има 40 милиона становника који говоре 52 различита језика. Највише их је малајског порекла. Око 80% становништва су муслимани, а 18% хришћани.

Острво се простире 1.700 километара у правцу северозапад-југоисток и широко је до 370 километара. Екватор пролази кроз средину острва. Планина Керинчи је највиши врх Суматре (3.805 метара). Суматра је позната по интензивној вулканској активности, због чега је земљиште веома плодно, а пејзажи спектакуларни. Источна половина острва је равничарска. Око 40 километара од јужне обале Суматре, са друге стране Сундског мореуза, налази се острво Јава. Борнео је удаљен 600 километара, док је Малајско полуострво на североистоку одвојено мореузом Малака. На око 200-1.000 километара северозападно од Суматре леже групе острва Андамани и Никобари.

Цунами висине 16 метара изазван земљотресом јачине 9 на Рихтеровој скали, погодио је 26. децембра 2004. западне обале Суматре, нарочито провинцију Аћех. Тада је погинуло 170.000 Индонежана. На Суматри се налазе значајна изворишта нафте. Експлоатише се угаљ, злато, боксит и цинк. Од пољопривредних производа, значајни су каучук, бибер, кафа, палмино уље и дуван.

Суматра има широк спектар биљних и животињских врста, али је у последњих 35 година изгубила скоро 50% своје тропске прашуме. Многе су врсте сада критично угрожене, попут суматранске кукавице, суматранског тигра, суматранског слона, суматранског носорога и суматранског орангутана. Крчење шума на острву резултирало је и озбиљним сезонским измаглицом дима над околним земљама, попут измаглице југоисточне Азије из 2013. године, што је проузроковало знатне напетости између Индонезије и погођених земаља Малезије и Сингапура.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Сателитски снимак
Суматрански ров (део Сундске зоне субдукције) и Велики суматрански расед

Острво се дужином од 1.790 km пружа правцем северозапад-југоисток, а у близини средине острва сече га екватор. Суматра је на свом најширем делу широка 435 km. Дуж западне обале протеже се планина Барисан, а на истоку острва простиру се мочварне равнице. Суматра је од свих индонежанских острва најближа азијском континенту.

Југоисточно од Суматре налази се острво Јава, раздваја их само Сундски мореуз. Северно од Суматре, са друге стране малајског пролаза, налази се Малајско полуострво. Источно од Суматре, са друге стране кариматског пролаза, налази се острво Борнео, док се на западу налази Индијски океан.

Велики суматрански расед и Сундска зона субдукције (чији је део Суматрански ров), се протежу целом дужином западне обале острва. Западну обалу Суматре и оближња острва је 26 децембра 2004. погодио цунами, који је уследио након земљотреса у Индијском океану. То је био најдужи земљотрес до данас забележен, трајао је између 500 и 600 секунди.[2] Више од 170.000 Индонежана је погинуло, највише у Аћеху.

На источној страни острва велике реке са планина доносе муљ, правећи велике низије испресецане мочварама. Иако већим делом није погодна за земљорадњу, ова област је данас од великог економског значаја за Индонезију. Овде је развијена производња палмовог уља и нафте.

Суматра је и највећи произвођач кафе у Индонезији. Мала газдинства у висоравнима гаје кафу арабику Coffea arabica), док у низијама гаје робусту (Coffea canephora). Кафа арабика из области Гајо, Линтонг и Сидикаланг се по правилу прерађује употребом технике Гилинг басах, која јој даје тежину и ниску киселост.[3]

Природа[уреди | уреди извор]

На Суматри живи 201 врста сисара и 580 врста птица. На острву живи 9 ендемских врста сисара и још 14 на оближњим острвима. Међу врстама се истичу: суматрански тигар, суматрански орангутан, суматрански носорог, суматрански слон, малајски тапир, дајачки плодоједни слепи миш и друге. Ту је и 17 ендемских биљних врста (највећи цвет на свету: Rafflesia arnoldii).

На острву постоји 10 националних паркова од којих три припадају листи светске баштине.

Провинције[уреди | уреди извор]

Административна подела

Суматра (са суседним мањим острвима) је подељена на 10 провинција, при чему Аћех ужива статус засебног региона.

Суматра:

Суседна мања острва:

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Peter Shadbolt. „Singapore shrouded in haze from Sumatran forest fires - CNN.com”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2017. Приступљено 7. 5. 2017. 
  2. ^ Glenday, Craig (2013). Guinness Book of World Records 2014. The Jim Pattison Group. стр. 015. ISBN 978-1-908843-15-9. 
  3. ^ „Daerah Produsen Kopi Arabika di Indonesia”. Kopi Distributor 1995. 28. 2. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 28. 2. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]