Сумпораста витезовка

С Википедије, слободне енциклопедије

Сумпораста витезовка
Tricholoma sulphureum
у шуми, Француска
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
T. sulphureum
Биномно име
Tricholoma sulphureum
(Bull. ex Fr.) P.Kumm. (1871)

Сумпораста витезовка (лат. Tricholoma sulphureum) је нејестива гљива из породице Tricholomataceae. Клобук је жут, у средини црвенкастосмеђ, у почетку полукружан, касније раширен и мало испупчен, на рубу је уврнут, широк 5-10 цм. Листићи су жућкасти, ретки, назубљени. Стручак је сумпорастожут, ваљкаст, у почетку пун, касније шупаљ, мало чехаст, висок 3-8 цм, промера 5-15 мм. Месо је жуто, тврдо, влакнасто, неугодног мириса. Споре су елиптичне, отисак је бео.

Станиште[уреди | уреди извор]

Расте лети и у јесен.[1] Станиште су белогоричне, црногоричне и мешане шуме, распрострањена је у Европи и истоку Кине.[2] Такође је распострењена у Северној Америци.[3] У Турској се сматра критично угроженом врстом.[4]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Латински назив рода Tricholoma сложеница је грчких речи thrix, trikhos (коса) и loma (руб), због длакавих рубова тек неколице врста. Име врсте sulphureum (сумпорасто жут) латински је назив који је додељен због изражене жуте боје гљиве.[5] На страним језицима називи су (енгл. sulphur knight, gas agaric), (франц. tricholome soufré), (нем. Gemeine Schwefel-Ritterling), (словен. žveplena kolobarnica).

Употреба[уреди | уреди извор]

Сматра се нејестивом или отровном гљивом, лошег је укуса и неугодног мириса, а узрокује тегобе при варењу.[6]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ H, Haas (1969). The Young Specialist looks at Fungi. Burke. стр. 148. ISBN 0-222-79409-7. 
  2. ^ Deng H, Yao YJ (2005). „Revision of three species of Tricholoma reported from China”. Mycotaxon. 92: 77—84. ISSN 0093-4666. 
  3. ^ Bessette AE, Bessette AR, Roody WC, Trudell SA (2012). „Tricholomas of North America”. 
  4. ^ Çinar H, Sermenli HB, Işiloğlu M (2014). „Some critically endangered species From Turkey” (PDF). Fungal Conservation (4): 26—28. 
  5. ^ DP, Simpson (1979). Cassell's Latin Dictionary (5th изд.). London: Cassell Ltd. стр. 883. ISBN 0-304-52257-0. 
  6. ^ Veselský J, Dvorák J (1981). „Über den Verlauf einer Vergiftung durch den Schwefelgelben Ritterling - Tricholoma sulphureum (Bull. ex Fr.) Kumm.”. Cĕská Mykologie (на језику: немачки). 35: 114—15. 

Извори[уреди | уреди извор]

Матија Јосиповић, (2012) Гљиве - водич за препознавање, Ријека: Leo-commerce, ISBN978-953-218-340-5