Сумраковац

Сумраковац
Сумраковац;
	Центар Сумраковца
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Бољевац
Становништво
— 2011.	494
— густина	21,2/км2
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 14″ СГШ; 22° 02′ 07″ ИГД / 43.937333° СГШ; 22.035166° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	230 м
Површина	23,275 км2
	Сумраковац Сумраковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	19376
Позивни број	030
Регистарска ознака	ZA

Сумраковац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 494 становника (према попису из 2002. било је 642 становника).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Када су мештани овог села први пут дошли на овај простор, дошли су у сумрак и због тога је и село прозвано Сумраковац.

Географија[уреди | уреди извор]

Сумраковац се налази у источном делу Србије, на 18 km североисточно од Бољевца. Сумраковац се налази у долини Злотске реке, окружен брдима. Село се налази на 230 метара надморске висине, са математичко-географским положајем 43° 56' СГШ ; 22° 02' ИГД.

запад - Подгорац, Бољевац
југозапад - Подгорац, Бољевац
југ - Савинац, Бољевац
југоисток - Оснић, Бољевац
исток - Шарбановац, Бор
североисток - Шарбановац, Бор
север - Шарбановац, Бор
северозапад - Злот, Бор

Историја[уреди | уреди извор]

Стари камени споменик

Мештани Сумраковца су се са Косова доселили у овај крај крајем 17. века у Великој сеоби Срба. Према легенди, на обалама Злотске реке стигли су у сумрак, па су због тога дали име насељу Сумраковац. Легенда о настанку села ипак нема потврду у историјским чињеницама, а под називом Сумраковац први пут се у турским пописима спомиње век раније, 1560. године. Тада је имао три куће.

Најстарији сачувани материјални траг историје Сумраковца јесу остаци некадашње цркве Светог Архангела. По легенди, њен ктитор је Радул-бег. У близини ове цркве која је данас у рушевинама на крају Сумраковца, пронађени су ћупови пуни сребрног римског новца.^[1]

У центру Сумраковца налази се Стари камени споменик-запис Васкрс свете Тројице који су мештани подигли 1830. године. Посвећен је Сумраковчанима страдалим у епидемији куге која се ширила те 1830. године. Испод уклесаног крста на запису се налазе и имена страдалих од куге.^[2] После Другог светског рата изграђена је у центру села нова црква посвећена Светој Тројици која од тада постаје сеоска слава.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сумраковац живи 573 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 53,2 година (51,3 код мушкараца и 55,1 код жена). У насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.529
1953.	1.547
1961.	1.475
1971.	1.212
1981.	1.017
1991.	805	802
2002.	642	642
2011.	494

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	636	99,06%
Власи	3	0,46%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	2
80+	15	18
75—79	21	34
70—74	32	44
65—69	42	45
60—64	24	36
55—59	23	16
50—54	23	19
45—49	26	26
40—44	17	15
35—39	13	10
30—34	11	9
25—29	11	12
20—24	14	6
15—19	10	15
10—14	12	10
5—9	12	6
0—4	6	6
Просек :	51,3	55,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	358	368	371	346	315	276	260

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	80	93	32	19	21	8	5	2	0	0	2,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	283	50	192	27	12	2
Женски	307	31	177	85	14	0
УКУПНО	590	81	369	112	26	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	111	47	0	21	16
Женски	48	36	0	1	0
УКУПНО	159	83	0	22	16
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	3	3	1	3
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	1	3	4	1	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	1	0	8	2
Женски	0	0	2	6	2
УКУПНО	2	1	2	14	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	2

Образовање[уреди | уреди извор]

У Сумраковцу постоји ОШ „Ђура Јакшић“ која је кренула да ради 1839. године као четвороразредна школа, а од 1953. године као осморазредна.

Школа је добила назив по песнику Ђури Јакшићу који је радио у овој школи 1857. године, пошто је на свој захтев премештен из Подгорца у Сумраковац.

Данас ова школа са издвојеним одељењима у Савинцу, Оснић-Тимоку, Оснић селу и Оснић-Букову има 182 ученика смештених у 15 одељења и четири предшколске групе са 24 детета.

Спортски клубови[уреди | уреди извор]

ФК Младост, основан 1952. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

Сумраковац
Сумраковац, основна школа
Споменик Ђури Јакшићу који је учитељевао у сумраковцу
Школско двориште и спортски терен
Црква Свете Тројице
Црква Свете Тројице, Сумраковац

Референце[уреди | уреди извор]

^ Сумраковац: Од свитања до сумрака Милољуб Милошевић, РТВ Бор, приступљено 14. јануара 2022.
^ Запис у Сумраковцу КОЦ Бољевац, 17. март 2017, приступљено 14. фебруара 2022.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Сумраковац: Од свитања до сумрака Милољуб Милошевић, РТВ Бор, приступљено 14. јануара 2022.

[2] Запис у Сумраковцу КОЦ Бољевац, 17. март 2017, приступљено 14. фебруара 2022.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]