Сумраковац

Координате: 43° 56′ 14″ СГШ; 22° 02′ 07″ ИГД / 43.937333° СГШ; 22.035166° ИГД / 43.937333; 22.035166
С Википедије, слободне енциклопедије
Сумраковац
Sumrakovac centar.jpg
Центар Сумраковца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2011.Пад 494
 — густина21,2/км2
Географске карактеристике
Координате43° 56′ 14″ СГШ; 22° 02′ 07″ ИГД / 43.937333° СГШ; 22.035166° ИГД / 43.937333; 22.035166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина230 м
Површина23,275 км2
Сумраковац на мапи Србије
Сумраковац
Сумраковац
Сумраковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19376
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

Сумраковац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 494 становника (према попису из 2002. било је 642 становника).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Када су мештани овог села први пут дошли на овај простор, дошли су у сумрак и због тога је и село прозвано Сумраковац.

Географија[уреди | уреди извор]

Сумраковац се налази у источном делу Србије, на 18 km североисточно од Бољевца. Сумраковац се налази у долини Злотске реке, окружен брдима. Село се налази на 230 метара надморске висине, са математичко-географским положајем 43° 56' СГШ ; 22° 02' ИГД.

Историја[уреди | уреди извор]

Мештани Сумраковца су се са Косова доселили у овај крај крајем 17. века у Великој сеоби Срба. Према легенди, на обалама Злотске реке стигли су у сумрак, па су због тога дали име насељу Сумраковац. Легенда о настанку села ипак нема потврду у историјским чињеницама, а под називом Сумраковац први пут се у турским пописима спомиње век раније, 1560. године. Тада је имао три куће.

Најстарији сачувани материјални траг историје Сумраковца јесу остаци некадашње цркве Светог Архангела. По легенди, њен ктитор је Радул-бег. У близини ове цркве која је данас у рушевинама на крају Сумраковца, пронађени су ћупови пуни сребрног римског новца.[1]

У центру Сумраковца налази се Стари камени споменик-запис Васкрс свете Тројице који су мештани подигли 1830. године. Посвећен је Сумраковчанима страдалим у епидемији куге која се ширила те 1830. године. Испод уклесаног крста на запису се налазе и имена страдалих од куге.[2] После Другог светског рата изграђена је у центру села нова црква посвећена Светој Тројици која од тада постаје сеоска слава.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сумраковац живи 573 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 53,2 година (51,3 код мушкараца и 55,1 код жена). У насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.529
1953. 1.547
1961. 1.475
1971. 1.212
1981. 1.017
1991. 805 802
2002. 642 642
2011. 494
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
636 99,06%
Власи
  
3 0,46%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Образовање[уреди | уреди извор]

У Сумраковцу постоји ОШ „Ђура Јакшић“ која је кренула да ради 1839. године као четвороразредна школа, а од 1953. године као осморазредна.

Школа је добила назив по песнику Ђури Јакшићу који је радио у овој школи 1857. године, пошто је на свој захтев премештен из Подгорца у Сумраковац.

Данас ова школа са издвојеним одељењима у Савинцу, Оснић-Тимоку, Оснић селу и Оснић-Букову има 182 ученика смештених у 15 одељења и четири предшколске групе са 24 детета.

Спортски клубови[уреди | уреди извор]

  • ФК Младост, основан 1952. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сумраковац: Од свитања до сумрака Милољуб Милошевић, РТВ Бор, приступљено 14. јануара 2022.
  2. ^ Запис у Сумраковцу КОЦ Бољевац, 17. март 2017, приступљено 14. фебруара 2022.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]