Сумраковац

Сумраковац
Сумраковац;
	Црква Свете Тројице
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Бољевац
Становништво
— 2022.	354
— густина	15,21 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 20″ С; 22° 01′ 54″ И / 43.938756° С; 22.031575° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	230 m
Површина	23,275 km2
	Сумраковац Сумраковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19376
Позивни број	030
Регистарска ознака	ZA

Сумраковац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 354 становника^[1] (према попису из 2011. било је 494 становника).

Етимологија

Према предању, када су мештани овог села први пут дошли на овај простор са Косова, дошли су у сумрак и због тога је и село прозвано Сумраковац. Ипак 130 година пре досељења, село се већ под овим називом спомиње у турском попису из 1560. године.^[2]

Географија

Сумраковац се налази у Тимочкој Крајини, у источној Србији, на 18 km североисточно од Бољевца. Сумраковац лежи на Злотској реци, 3-4 километара узводно од њеног ушћа у Црни Тимок. Смештен је у питомој долини која се лепезасто шири у плодну равницу.^[2] Село се налази на 230 метара надморске висине, са математичко-географским положајем 43° 56' СГШ ; 22° 02' ИГД.

запад - Подгорац, Бољевац
југозапад - Подгорац, Бољевац
југ - Савинац, Бољевац
југоисток - Оснић, Бољевац
исток - Шарбановац, Бор
североисток - Шарбановац, Бор
север - Шарбановац, Бор
северозапад - Злот, Бор

Историја

Мештани Сумраковца су се са Косова доселили у овај крај крајем 17. века у Великој сеоби Срба. Према легенди, на обалама Злотске реке стигли су у сумрак, па су због тога дали име насељу Сумраковац. Легенда о настанку села ипак нема потврду у историјским чињеницама јер се први пут помиње у турским пописима век раније, 1560. године. Тада је записано под називом Сумраковце (Сумракофче у бугарском издању).^[2] Имао три куће.

Најстарији сачувани материјални траг историје Сумраковца јесу остаци некадашње цркве Светог Архангела. По легенди, њен ктитор је Радул-бег. У близини ове цркве која је данас у рушевинама на крају Сумраковца, пронађени су ћупови пуни сребрног римског новца.^[3]

У центру Сумраковца налази се Стари камени споменик-запис Васкрс свете Тројице који су мештани подигли 1830. године. Посвећен је Сумраковчанима страдалим у епидемији куге која се ширила те 1830. године. Испод уклесаног крста на запису се налазе и имена страдалих од куге.^[4] После Другог светског рата изграђена је у центру села нова црква посвећена Светој Тројици која од тада постаје сеоска слава.

У сеоској основној школи учитељавао је познати српски песник и сликар Ђура Јакшић који је овде провео школску 1857/58. годину. Имао је три ђака из самог села и једног из суседног Подгорца. Мало се зна о његовом боравку овде, осим тога да овде написао песме „На ноћишту“, „Вече“ и „Орао“. Осећао се врло скучено и тешко и гледао је да што пре оде одатле, што је са завршетком школске године и учинио. О самом селу оставио је неколико података, да се кућа у којој је становао налазила поред Злотске реке и да је у њој и реци Црни Тимок било много пастрмке, а Сумраковац је називао Каменац због тога што га је, како кажу, отац једне девојке јурио камењем пошто му се врзмао око кћери. У спомен на његов боравак у Сумраковцу основна школа данас носи име „Ђура Јакшић“.^[2]

Демографија

Према попису из 2022. у Сумраковцу живи 354 становника што је за 140 мање (-28,34%) у односу на попис из 2011. када је било 494 становника. У насељу има 313 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,64 година (51,84 код мушкараца и 57,43 код жена).^[1]

Према попису из 2002. у насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.529
1953.	1.547
1961.	1.475
1971.	1.212
1981.	1.017
1991.	805	802
2002.	642	642
2011.	494
2022.	354

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	636	99,06%
Власи	3	0,46%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	1	2
80+	15	18
75—79	21	34
70—74	32	44
65—69	42	45
60—64	24	36
55—59	23	16
50—54	23	19
45—49	26	26
40—44	17	15
35—39	13	10
30—34	11	9
25—29	11	12
20—24	14	6
15—19	10	15
10—14	12	10
5—9	12	6
0—4	6	6
Просек :	51,3	55,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	358	368	371	346	315	276	260

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	80	93	32	19	21	8	5	2	0	0	2,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	283	50	192	27	12	2
Женски	307	31	177	85	14	0
УКУПНО	590	81	369	112	26	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	111	47	0	21	16
Женски	48	36	0	1	0
Укупно	159	83	0	22	16

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	3	3	1	3
Женски	0	0	1	0	0
Укупно	1	3	4	1	3

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	1	0	8	2
Женски	0	0	2	6	2
Укупно	2	1	2	14	4

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	0
Укупно	1	0	0	2

Образовање

У Сумраковцу постоји ОШ „Ђура Јакшић“ која је кренула да ради 1839. године као четвороразредна школа, а од 1953. године као осморазредна.

Школа је добила назив по песнику Ђури Јакшићу који је радио у овој школи 1857. године, пошто је на свој захтев премештен из Подгорца у Сумраковац.

Данас ова школа са издвојеним одељењима у Савинцу, Оснић Тимоку, Оснић селу и Оснић Букову има 182 ученика смештених у 15 одељења и четири предшколске групе са 24 детета.

Спортски клубови

ФК Младост, основан 1952. године.

Галерија

Сумраковац
Основна школа
Споменик Ђури Јакшићу који је учитељевао у сумраковцу
Стари камени споменик
Школско двориште и спортски терен
Центар села
Црква Свете Тројице

Референце

^ ^а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ ^а ^б ^в ^г „Ономастика „Косовљанских села“ у околини Зајечара”. Српска академија наука и уметности. 2015. Приступљено 02. 09. 2023.
^ „Сумраковац: Од свитања до сумрака”. Приступљено 14. 1. 2022. Милољуб Милошевић, РТВ Бор
^ „Запис у Сумраковцу”. КОЦ Бољевац. 17. март 2017. Приступљено 14. 2. 2022. ^{[мртва веза]}
^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[Старост_и_пол_2023-1] а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.

[САНУ-2] а ^б ^в ^г „Ономастика „Косовљанских села“ у околини Зајечара”. Српска академија наука и уметности. 2015. Приступљено 02. 09. 2023.

[3] „Сумраковац: Од свитања до сумрака”. Приступљено 14. 1. 2022. Милољуб Милошевић, РТВ Бор

[4] „Запис у Сумраковцу”. КОЦ Бољевац. 17. март 2017. Приступљено 14. 2. 2022. ^{[мртва веза]}

[5] „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]