Сунчаница са љуштуром
Сунчаница са љуштуром | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Macrolepiota rhacodes |
Сунчаница са љуштуром (лат. Macrolepiota rhacodes) или чупава сунчаница, је јестива гљива, врло слична сродној обичној сунчаници. Расте у свим шумама, а нарочито у мешовитим и багремовим, а има је и у воћњацима, а за разлику од обичне сунчанице више воли хлад. Веома је честа. Време раста у касно лето и у јесен (од септембра до новембра). Једе се само шешир (који се често у кулинарству похује).
Опис
[уреди | уреди извор]- Шешир: пречника 10-30 см., округао или јајолик, старији скоро потпуно раван, основна боја беличасто-крем са крупним, тамним, вунастим љуспама неправилног облика.
- Листићи: беличасти, густи, мекани, слободни. Временом тамне.
- Дршка: висока 15-40 см., пречника 1-2cm, дрвенаста, танка при врху, ваљкаста, шупља, глатка и боје као и шешир, дно гомољасто задебљано, носи трајни покретни прстен. При дужем притиску прстију постаје тамнобраон.
- Месо бело, мекано, скоро неосетног укуса и мириса. На пресеку наранџасто у шеширу и црвено у дршци.[1]
- Споре у маси беле.
Употреба у кулинарству
[уреди | уреди извор]Сунчаница са љуштуром је јестива, али само ако је довољно термички обрађена, јер у супротном може изазвати стомачне тегобе. Чак и добро спремљена може изазвати проблеме са варењем код неких особа, па и алергијске реакције. Такође, може се помешати са отровном Chlorophyllum molybdites, која успева у суптропској клими (код нас је нема), али која има зелене споре.
Слике
[уреди | уреди извор]-
Листићи -
Изглед са стране -
Печурке -
Бокор сунчаница -
Младе печурке -
Листићи -
Дршка са зоном од прстена
-
листићи
-
Отисак спора и пресек -
Отисак спора -
Шешир
-
Chlorophyllum rhacodes
Сродне врсте
[уреди | уреди извор]- Сунчаница (Macrolepiota procera)
- Сисата сунчаница (Macrolepiota gracilenta)
- Chlorophylum brunneum (подврста Сунчанице са љуштуром)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мартић, М. Наше гљиве. Легенда: Чачак. 2003. ISBN 978-86-7784-049-5.