Сунчаница (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сунчаница
SunstrokePoster.jpg
Постер за филм
Изворни наслов Солнечный удар
Режија Никита Михалков
Сценарио Владимир Мојсејенко
Никита Михалков
Александар Адабашјан
на основу приповетке Сунчаница и дневника Проклети дани Ивана Буњина
Година 2014.
Трајање 180 минута
Земља  Русија
Језик руски
Веб-сајт suncanica.rs/ru/
IMDb веза

Сунчаница (рус. Солнечный удар) руска је историјска филмска драма у режији Никите Михалкова из 2014. Сценарио је делимично заснован на краткој причи Сунчаница и дневнику Проклети дани руског нобеловца Ивана Буњина. Радња се одиграва у војном логору 1920. за време Црвеног терора на Криму, где су заробљени Белогардисти, међу којима се налази и неименовани поручник. Поручник, покушавајући да одговори на сопствено питање како је дошло до таквог хаоса, присећа се лета 1907, када се страствено заљубио у незнанку на речном параброду. У позадини догађаја на осунчаном броду приказује се низ корумпираних, лењих, таштих и порочних појединаца, са сугестијом да све историјске трагедије, па и трагедија руске историје двадесетог века, започињу много раније у ситницама на које нико не обраћа пажњу.

Ова два плана одигравања радње супростављена су и на формалном нивоу. Сећања из 1907. дочарана су живим бојама, осунчаним пејзажима, динамичним кадровима и елементима магичног реализма, док су сцене у логору обојене палетом мрачнијих боја и суморним пејзажима. Такође, сцене у логору садрже низ референци на пропагадне совјетске филмове, укључујући и референцу на сцену са колицима за бебе из филмског ремек-дела Оклопњача Потемким, коју је Михалков снимио на истим степеницама у Одеси, на којима је Сергеј Ајзенштајн 1925. снимио своју чувену сцену.[1] Главне улоге су додељене непознатим глумцима, док је једна од споредних улога додељена српском глумцу Милошу Биковићу.

Пошто је завршен непосредно након избијања Кримскe кризe, филм о руској историји на Криму се није допао селекторима Филмског фестивала у Венецији, те су одбили да га уврсте у такмичарски програм. Након овог одбијања, Михалков је одлучио да се светска премијера одржи у Београду, као вид обележавања сећања на Србију, која је примила многобројне белогардисте и руске избеглице након Октобарске револуције.[2] Филм је махом био игнорисан и критикован на западу као Путинова пропаганда, док је у Русији изазвао опречна мишљења и изазвао различите полемике у друштву.[3]


Референце[уреди]

  1. ^ Alexander Fedorov, Marine scenes for Nikita Mikhalkov Archived 20160523045112 at ukrferry.com Error: unknown archive URL, Ukrferry, (Pristupljeno: 1. 5. 2016)
  2. ^ Biljana Vasić, Ljubav na krimski način, Vreme, 9. 10. 2014. (Pristupljeno: 1. 5. 2016)
  3. ^ КАРТ-БЛАНШ. Почему новый фильм Михалкова вызвал столь серьезную дискуссию в обществе / / Независимая газета


Спољашње везе[уреди]