Пређи на садржај

Суперкуп Европе 1977.

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Суперкуп Европе 1977.
Хамбургер Ливерпул
Западна Немачка Енглеска
1 7
укупни резултат
Прва утакмица
Хамбургер Ливерпул
1 1
Датум22. новембар 1977. (1977-11-22)
СтадионФолкспаркстадион, Хамбург
СудијаАнтонио Гарридо (Португал)
Посећеност16.000
Друга утакмица
Ливерпул Хамбургер
6 0
Датум6. децембар 1977. (1977-12-06)
СтадионЕнфилд
СудијаУлф Ериксон (Шведска)
Посећеност34.931

Суперкуп Европе 1977. године био је фудбалски меч који се играо у две утакмице између немачког тима Хамбургер и енглеског тима Ливерпул. Прва утакмица одиграна је на Волкспаркстадиону у Хамбургу 22. новембра 1977. године, док је друга одиграна 6. децембра 1977. године на Енфилду у Ливерпулу. Меч Суперкупа Европе био је између победника Купа победника купова у фудбалу и Лиге шампиона. Оба тима су по први пут учествовала у овом такмичењу.

Тимови су се квалификовали за такмичење освајањем Купа победника купова у фудбалу и Лиге шампиона. Хамбург је освојио Купа победника купова 1976/77, победивши белгијски тим Андерлехт са 2:0 у финалу. Ливерпул се квалификовао освајањем Лиге шампиона 1976/77, победивши немачки тим Борусију Менхенгладбах са 3:1 у финалу.

Утакмицу на Волкспаркстадиону посматрало је 16.000 гледалаца, а Хамбург је повео у првом полувремену прве утакмице голом Фердинанда Келера. У другом полувремену Давид Ферклауф је изједначио резултат на 1:1, што је остао коначан резултат утакмице. Пред публиком од 34.391 гледаоца, Ливерпул је у реваншу на Енфилду повео голом Фила Томпсона у 21. минуту. Хет-трик Терија Макдермота и по један гол Кенија Далглиша и Давида Ферклауфа донели су убедљиву победу Ливерпулу од 6:0.

Ливерпул је тако освојио своју прву титулу у Суперкупу Европе укупним резултатом 7:1.

Позадина

[уреди | уреди извор]
Кевин Киган (на слици као менаџер Њукасл Јунајтеда 2008. године) прикључио се Хамбургеру из Ливерпула на почетку сезоне.

Суперкуп Европе основан је раних 1970-их као начин да се одреди најбољи тим у Европи и као изазов за Ајакс, најјачи клуб свог времена.[1] Предлог холандског новинара Антона Виткампа, да се организује фудбалски меч између освајача Купа победника купова у фудбалу и Лиге шампиона, није добио подршку УЕФА-е,[1] јер је тадашњи победник Купа победника купова, Ренџерс, био суспендован из европских такмичења.[n 1] Ипак, Виткамп је наставио са својом визијом, те је у јануару 1973. организовао двомеч између Ајакса и Ренџерса.[1] Годину дана касније, такмичење је добило званично признање и подршку УЕФА-е.[1]

Ливерпул се квалификовао за Суперкуп као победник Купа европских шампиона 1976/77. Они су у финалу победили немачки тим Борусију Менхенгладбах са 3:1, освојивши по први пут овај трофеј.[3] То је био први наступ Ливерпула у Суперкупу. Хамбургер се квалификовао као победник Купа победника купова 1976/77. Победом од 2:0 против Андерлехта, освојили су овај трофеј по први пут.[4] И за Хамбург је ово био први наступ у Суперкупу.[5]

Оба тима су у време одигравања мечева били усред својих домаћих лига. Ливерпул је у последњем мечу пре прве утакмице играо нерешено 1:1 против Бристол Ситија, што их је оставило на шестом месту у Фудбалској лиги 1977/78.[6] Хамбург је у последњем мечу пред прву утакмицу изгубио од Борусије Дортмунд са 2:1 у Бундеслиги 1977/78.[7]

Један од интересантних аспеката ових мечева био је што је нападач Хамбурга, Кевин Киган, играо против свог бившег клуба, који је напустио претходне сезоне.[8][9] Киган је прешао у Хамбург за 500.000 фунти након успеха Ливерпула у Купу европских шампиона. Киган је био уверен у шансе Хамбурга пред утакмицу: „Почињемо да улазимо у форму. Ливерпул је, с друге стране, физички и ментално уморан. Људи заборављају да су и они само људи. Вероватно бих изгубио своју оштрину да сам остао.”[10]

Прва утакмица

[уреди | уреди извор]

У првом мечу није било много прилика за постизање гола, а сам дуел је описан као „баналан и неавантуристички“ од стране Патрика Барклеја из листа The Guardian.[11] Ливерпул је имао неколико шанси преко Џимија Кејса, Реја Кенедија и Давида Ферклафа, али ниједну од њих није успео да искористи.[12] Фердинанд Келер је пропустио прилику да постигне гол након ударца главом, али је у 29. минуту постигао гол.[11] Клаус Закик је додао лопту Келеру, чији је ударац прошао поред голмана Ливерпула, Реја Клеменса, чиме је Хамбург повео са 1–0.[12] Три минута касније, Џои Џоунс је замењен Томмијем Смитом након што је задобио повреду бутног мишића покушавајући ударац са велике дистанце.[11]

Прву шансу у другом полувремену имао је Ферклаф, који је добио лопту на левој страни терена, али није успео да постигне гол.[12] Након тога, у 58. минуту, везни играч Џими Кејс замењен је нападачем Давидом Џонсонном.[11] Хамбург је направио две замене у 63. и 64. минуту, када су Андреас Каров и Хорст Бертл заменили Манфреда Калца и Феликса Магаха.[13] У 65. минуту, Ливерпул је изједначио резултат. Први додир Бертла са лоптом био је ударцем главом са центаршута Кенија Далглиша, што је збунило голмана Хамбурга, Јиргена Старса, а Ферклаф је искористио ту ситуацију и головима изједначио на 1–1.[12]

Према Барклеју, овај гол је „подигао Хамбург до највеће анимираности“ у утакмици, али су касније Клеменс и Старс имали добре одбране. Клеменс је одбранио ударац Арноа Штефенхагена, док је Старс зауставио шансу од Далглиша.[11] У једном тренутку, Џонсон није успео да претвори Далглишев центаршут са 4,6 m, јер је његов ударац прошао преко пречке.[12][11] После утакмице, менаџер Ливерпула, Боб Пајсли, изразио је задовољство резултатом, рекавши да је био „прилично задовољан“ и да је „то било охрабрујуће издање“. Он је додао да не оцењује Хамбург као јаку екипу и да их није сматрао претерано опасним ни када су се састали у пријатељској утакмици током предсезоне. Напротив, Кевин Киган, нападач Ливерпула, није био задовољан перформансама Хамбурга, рекавши да су били „патетични“ и да су, упркос добрим играма у претходним недељама, у овом мечу играли „ужасно“. Иако се радовао повратку на Анфилд, изразио је мешовите осећаје у вези са резултатом, додајући да би, да је Ливерпул водио са 5–0, био потпуно задовољан.[14]

Детаљи

[уреди | уреди извор]
ФК Хамбургер Западна Немачка1–1Енглеска Ливерпул
Фердинанд Келер Гол 29’ Извештај Дејвид Ферклаф Гол 65’
Гледалаца: 16.000[13]
ФК Хамбургер
ФК Ливерпул
ГК 1 Западна Немачка Јирген Старс
ДФ 6 Западна Немачка Манфред Калц Изашао из игре — замењен 63’
ДФ 2 Западна Немачка Ханс-Јирген Рип
ДФ 3 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Иван Буљан
МФ 5 Западна Немачка Курт Ајгл
МФ 9 Западна Немачка Клаус Зацик
МФ 4 Западна Немачка Каспар Мемеринг
МФ 10 Западна Немачка Феликс Магат Изашао из игре — замењен 64’
ФВ 7 Енглеска Кевин Киген
ФВ 8 Западна Немачка Фердинанд Келер
МФ 11 Западна Немачка Арно Штефенхаген
Резерве:
ДФ 12 Западна Немачка Андреас Каров Ушао у игру 63’
МФ 14 Западна Немачка Хорст Бертл Ушао у игру 64’
Тренер:
Турска Озџан Аркоџ
ГК 1 Енглеска Реј Клеменс
РБ 2 Енглеска Фил Нил
ЛБ 3 Велс Џои Џонс Изашао из игре — замењен 33’
ЦБ 4 Енглеска Фил Томпсон
ЛМ 5 Енглеска Реј Кенеди
ЦБ 6 Енглеска Емлин Хјуз (капитен)
ЦФ 7 Шкотска Кени Даглиш
ЦМ 8 Енглеска Џими Кејс Изашао из игре — замењен 58’
РМ 9 Република Ирска Стив Хејвеј
ЦФ 10 Енглеска Дејвид Ферклаф
ЦМ 11 Енглеска Ијан Калаган
Резерве:
ДФ 12 Енглеска Томми Смит Ушао у игру 33’
ФВ 13 Енглеска Дејвид Џонсон Ушао у игру 58’
МФ 14 Енглеска Тери Мекдермот
ФВ 15 Велс Џон Тошак
ГК 16 Енглеска Питер Мекдонел
Тренер:
Енглеска Боб Пејсли

Друга утакмица

[уреди | уреди извор]
Кени Далглиш је постигао шести гол за Ливерпул

Ливерпул је повео на утакмици у 21. минуту када је, након корнера Стива Хајвеја, лопта дошла до Фила Томпсона чији је ударац отишао од стативу у гол и донео Ливерпулу предност.[15] Ливерпул је повећао своје вођство у 40. минуту када је Тери Мекдермот примио пас од Кенедија грудима и постигао гол са десне стране казненог простора.[10] Хајвеј је замењен са Џонсонном на почетку другог полувремена,[15] а десет минута касније Ливерпул је постигао трећи гол. Мекдермот је поново био стрелац, након што је пресекао лопту и потрчао дуж десне стране терена пре него што је његов ударац завршио у горњем десном углу гола Хамбурга.[10] Минут касније, Мекдермот је постигао свој трећи гол и четврти за Ливерпул након што је примио пас од Кенедија са леве стране терена.[10] Мекдермот је постао први играч који је постигао хет-трик у Суперкупу Европе.[16] Ливерпул је у последњим минутима додао још два гола, када је Фериклоух постигао гол главом, а Далглиш је постигао шести гол две минуте касније.[12] Ливерпул је победио резултатом 6–0, а са укупним резултатом 7–1 осигурао своје прво освајање Европског Суперкупа.[17]

Детаљи

[уреди | уреди извор]
Ливерпул Енглеска6–0Западна Немачка Хамбургер СВ
Томпсон Гол 21’
Макдермот Гол 40’, 55’, 56’
Ферлоу Гол 86’
Далглиш Гол 88’		 Извештај Томпсон Гол 21’
Макдермот Гол 40’, 55’, 56’
Ферлоу Гол 86’
Далглиш Гол 88’
ГК 1 Енглеска Реј Клеменс
ДП 2 Енглеска Фил Нил
ЛП 3 Енглеска Томи Смит
Ш 4 Енглеска Фил Томпсон
ЛВ 5 Енглеска Реј Кенеди
Ш 6 Енглеска Емлин Хјуз (кап.)
НФ 7 Шкотска Кени Далглиш
ЦВ 8 Енглеска Тери Макдермот
ДВ 9 Република Ирска Стив Хејвеј Изашао из игре — замењен 46’
НФ 10 Енглеска Дејвид Ферлоу
ЦВ 11 Енглеска Џими Кејс
Резерве:
НФ 12 Енглеска Дејвид Џонсон Ушао у игру 46’
НФ 13 Велс Џон Тошак
ОД 14 Шкотска Алан Хансен
ОД 15 Велс Џои Џоунс
ГК 16 Енглеска Питер Макдонел
Тренер:
Енглеска Боб Пејсли
ГК 1 Западна Немачка Руди Каргус
ОД 2 Западна Немачка Ханс-Јирген Рип
ОД 3 Западна Немачка Петер Ногли (кап.)
В vez 4 Западна Немачка Хорст Бертл
ОД 5 Западна Немачка Петер Хидијен
ОД 6 Западна Немачка Манфред Калц
НФ 7 Енглеска Кевин Киген
НФ 8 Западна Немачка Фердинанд Келер Изашао из игре — замењен 69’
В vez 9 Западна Немачка Клаус Зацик Изашао из игре — замењен 69’
В vez 10 Западна Немачка Феликс Магат
НФ 11 Западна Немачка Георг Фолкерт
Резерве:
ОД 12 Западна Немачка Андреас Каров
В vez 13 Западна Немачка Курт Ајгл Ушао у игру 69’
В vez 14 Западна Немачка Арно Штефенхаген Ушао у игру 69’
ГК 15 Западна Немачка Јирген Старс
Тренер:
Турска Озџан Аркоџ

Играч утакмице:
Тери Макдермот (Ливерпул)[19]

Након утакмице

[уреди | уреди извор]

Киген је похвалио свој бивши тим после другог меча: „Чуо сам да Ливерпул није играо најбоље, али са места на којем сам стајао и гледао, није се чинило да нешто није у реду с њима. Нису имали никакве пукотине и изгледали су чврсто, ако не и чвршће него раније.“[20] Мекдермот је био чврст у тврдњи да је његова изведба на другом мечу била прекретница у његовој каријери у Ливерпулу: „Неко је био повређен, мислим да је то можда био Иан Калахан. Померен сам са своје позиције на десном крилу. Постигао сам хет-трик и увек се сећам како ми је Џон Тошак рекао: 'То је твоја позиција.' Открио сам самопоуздање од Тошакових речи. Он вероватно неће то запамтити, али ја хоћу.“[18]

Након освајања Суперкупа, Ливерпул је наставио такмичење у Европском купу за сезону 1977–78. Достигли су финале где су се састали са клубом Бриеж, утакмицу коју су добили са 1–0 и тако задржали титулу коју су освојили претходне сезоне.[21] Међутим, нису успели да освоје титулу у Првој дивизији 1977–78, завршивши на другом месту, са седам поена заостатка за будућим шампионом Нотингем Форестом.[22]

Хамбург је био елиминисан у другом колу Купа победника купова 1977–78 од будућих освајача, Андерлехта из Белгије.[23] У Бундеслиги 1977–78 завршили су на десетом месту, са 14 поена заостатка за првопласираним ФК Келном.[7]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Године 1972, Ренџерс је суспендован из европских такмичења на две године након што су навијачи изазвали сукобе са шпанском полицијом док су славили победу клуба над Динамом из Москве у финалу Купа победника купова у фудбалу. Забрана је касније смањена на годину дана након жалбе.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Club competition winners do battle”. UEFA.com. Приступљено 24. 11. 2015. 
  2. ^ Wilson, Jonathan (13. 5. 2008). „The behaviour of the Scottish fans was shocking and ugly”. The Observer. London. Приступљено 24. 11. 2015. 
  3. ^ Wilson, Paul (23. 5. 2013). „The great European Cup teams: Liverpool 1977–84”. The Guardian. London. Приступљено 3. 6. 2015. 
  4. ^ „1976/77: Hamburg end Anderlecht's dream”. UEFA. 1. 6. 1977. Архивирано из оригинала 3. 5. 2010. г. Приступљено 3. 6. 2015. 
  5. ^ Stokkermans, Karel (5. 9. 2019). „European Super Cup”. RSSSF. Приступљено 23. 5. 2020. 
  6. ^ „Liverpool 1–1 Bristol City”. LFC History. Приступљено 3. 6. 2015. 
  7. ^ а б Naskrent, Gwidon (1. 4. 2001). „Germany 1977/78”. RSSSF. Приступљено 3. 6. 2015. 
  8. ^ Ginnell, Luke (3. 12. 2014). „When Kevin Keegan went to Hamburg”. The Guardian. London. Приступљено 3. 6. 2014. 
  9. ^ Kelly 1988, стр. 128
  10. ^ а б в г Murray, Scott (28. 11. 2014). „Golden goal: Terry McDermott for Liverpool v Aberdeen (1980)”. The Guardian. Приступљено 17. 5. 2020. 
  11. ^ а б в г д ђ Barclay, Patrick (23. 11. 1977). „Not so super”. The Guardian. 
  12. ^ а б в г д ђ Wallis, Derek (23. 11. 1977). „Nothing super about it, boys”. Daily Mirror. 
  13. ^ а б в „Hamburg 1–1 Liverpool”. LFC History. Приступљено 17. 5. 2020. 
  14. ^ Wallis, Derek (23. 11. 1977). „A cloud over silver lining”. Daily Mirror. 
  15. ^ а б Wallis, Derek (7. 12. 1977). „It's that old Anfield magic!”. Daily Mirror. 
  16. ^ „1977 Super Cup: McDermott treble lifts Liverpool”. UEFA. Приступљено 17. 5. 2020. 
  17. ^ Pead 1986, стр. 255
  18. ^ а б в „Liverpool 6–0 Hamburg SV”. LFChistory. Приступљено 17. 5. 2020. 
  19. ^ Hurrey, Adam (14. 8. 2019). „Heroes and humblings: The story of English clubs in the Uefa Super Cup”. The Daily Telegraph. Приступљено 17. 5. 2020. 
  20. ^ Wilson & Murray 2013, стр. 193
  21. ^ Wilson & Murray 2013, стр. 194–195
  22. ^ Liversedge 1991, стр. 216
  23. ^ Ross, James M. (4. 6. 2015). „Cup Winners' Cup 1977–78”. RSSSF. Приступљено 17. 5. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суперкуп_Европе_1977.&oldid=30942959”