Суровичево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Суровичево
Αμύνταιο
Surovichevo-crkva.jpg
Црква у центру Суровичева
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругЛерин
ОпштинаСуровичево
Становништво
Становништво
 — 2011.3.671
Географске карактеристике
Координате40°41′23″ СГШ; 21°40′47″ ИГД / 40.689722° СГШ; 21.679722° ИГД / 40.689722; 21.679722Координате: 40°41′23″ СГШ; 21°40′47″ ИГД / 40.689722° СГШ; 21.679722° ИГД / 40.689722; 21.679722
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина590 м
Суровичево на мапи Грчке
Суровичево
Суровичево
Поштански број532 00
Позивни број23860-2
Веб-сајт
www.amyntaio.gr

Суровичево (Соровићево, Сорович; грч. Αμύνταιο, Аминдео) град је у Грчкој и административни центар општине Суровичево, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 3.671 становника.[1]

Географија[уреди]

Суровичево се налази 33 километара југоисточно од Лерина, у североисточном делу котлине Сариђол, километар јужно од Петерског језера у подножју планине Ниџе, на надморској висини од 590 метара.[2]

Историја[уреди]

Један од најстаријих писаних извора у којима се спомиње Суровичево је османски пописни дефтер из 1481. године за Леринску нахију, где је записано село Сировичево које је имало 52 словенске хришћанске породице.[3] Етнографија вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампана 1878. године, која се односи на мушко становништво 1873. године, спомиње Суровичево два пута, прво као Суроичево у Леринској кази са 60 домаћинства и 60 житеља муслимана и 160 житеља Словена, и друго као Сурвичево у кази Џумали са 90 домаћинства и 305 житеља Словена.[4] Васил Канчов бележи 1900. године да Суровичево има 750 Словена, 35 Турака и 50 Рома.[5] Према секретару Бугарске егзархије, Димитру Мишеву, 1905. године насеље има 304 Словена егзархиста, 576 патријаршиста и 96 Рома.[6] Боривоје Милојевић 1920. године наводи да насеље има 150 кућа Словена хришћана.[7] На попису 1913. године било је 1.105 житеља, 1920. године 1.514 житеља. Разлог повећања становништва је што су грчке власти населиле, нарочито за време Првог светског рата, избегличке породице (претежно цинцарске) из околине Битоља. Попис из 1928. године показује пораст броја становника на 2.148, због досељавања 177 грчких избегличких породица, као и Словена из суседних села. Због свог положаја Суровичево постаје административни центар са окружним судом, полицијском управом и другим јавним службама, због чега после Другог светског рата бележи пораст становништва.[2]

Пописи[уреди]

Преглед становништва у свим пописним годинама од 1940. до 2011:

Година 1940 1951 1961 1971 1981 1991 2001 2011
Становништво 2.650 3.239 3.861 3.669 3.205 2.972 3.636 3.671

Привреда[уреди]

Највећи део становништва се бави земљорадњом, мада је доста развијена трговина и занатство.[2] Крајем 19. века мештани су производили пшеницу, раж, јечам, анис, вино и ракију. Тада се сваког понедељка у Суровичеву одржавао пазар, на који су долазили не само мештани околних села, већ и удаљенијих села, као и из града Лерина.[8]

Референце[уреди]

  1. ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός statistics.gr (на језику: грчки)
  2. 2,0 2,1 2,2 Христов Симовски 1998, стр. 176.
  3. ^ Соколоски, Методија. Турски документи за историјата на македонскиот народ. II. Скопје. (1973). стр. 324-325.
  4. ^ Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, (1995). стр. 82-83 и 96-97.
  5. ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, (1900). стр. 250.
  6. ^ Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, (1905). pp. 176-177.
  7. ^ Милојевић 1920, стр. 22.
  8. ^ Петров 2016, стр. 465.

Литература[уреди]

  • Милојевић Ж., Боривоје (1920). Јужна Македонија: антропогеографска испитивања. Београд. 
  • Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје. 
  • Петров, Ђорче (2016). Материјали по изучувањето на Македонија. Скопје. 

Спољашње везе[уреди]